Дабро-босански Источник

Стр. 14

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

шале, и по томе наравно релиђија је ггостојала прије жречева. Знаменити природословац П1уб е р т говори: „Летимичан иоглед опажа, да астрономија и богослу5кер.е у древна времена нпсу били средством к цијељи, него су били свештеном радгвом". 1 ) б) Кад релиђија не би имала свога основа у самој природи човјека, то се не мозке појмити, како би она могла бити, измншл,ена жрецем или политичаром, примл.ена од свега рода човјечијег и сачувана кроз сва времена. 2. Неки изводе почетак релиђије из посматрања природе. Истина, да посматрање природе помаже развијању релиђиозних појмова, побуђењу и оживљењу релиђиозних чувстава, као што свјетлост и топлота сунчана упливише на развитак Фпзичкога живота ; но из тога изводитп почетак релиђије не може се! Не може с поља, кроз природу, бити саопштена човЈеку релиђија а) с тога, што су идеје релиђиозне над вндљивом природом и б) јер васиона и т. д. — п ако нам представља призор свемогућства, промудрости и благости — не открива нам светости, без које релиђија није потпуна. 3. Некоји богослови изводпли су сва релиђиозна познаља човјечанскога рода из божанствених откровења, која су дана. била првнјем људима, и која су по том синови Нојеви распрострли по цијелом свијету. И ето, по њихову мпшљењу, узрока свеопштности релиђије! За потврду свога мишљења навађалн су слиједеће исторпчке прпмједбе: а) Историја открива неку еличност код свих древннх релиђија односно учења или причања о створењу свијета и човјека, о рају, грјехопадењу, потопу и др. а та сличност води к иризнању једнога општег извора релиђије. б) Историја открива код дрвених народа несаразмјерност међу политичким стањем и појмом о највишем суштаству. Ири свој њиховој грубости и неизображености, њихови појмови о небесном и божанственом били су довољно високи; а та несаразмјерност води к тому закључку да је сам Бог открио човјеку појам о главним истинама. „И у самом дјелу врло је чудновато," говори Ј о в а н М и л е р, у својој свеопштој историји, „да су најстрији народи, у другим одно*) бсЛшЈзег!;: КасћзеНе с1ег Ка1:иг.\р. 54.

шајима савршено непросвијећенп пмали некакве правплне појмове о Богу, о свијету и бесмртности, такођер о кретању свјетила небесних, међутим како су у искуствама, која се односе на бол.итак и угодност живота, били малозналице! Вели ее, да је дух наш неке неопходне појмове, до којих сам но себп не би лако могао доспјети, добио кроз непоередно наставл 3 ење од свевишњега суштаства и чувао их некоје вријеме. У течају времена чисти појмови праотаца код већега днјела народа почињу се помрачавати." Слично томе говори и Хердер: „Трагови релиђије откривају се код самих грубих и бједннх народа. Од куда им је она дошла? Није ли свакп од њих сам пронашао своје богослужење? Није! Ти кукавци никад ништа не проналазе; они у свему слиједе предању својих праотаца. Предањеје мати њихова језика и њихове релиђије." Тога мишљења држе се врло многи. II у самом дјелу, ма каквим способностима да је био одарен први човјек, ипак му је нужна била настава и васпитање, које је он могао добити само од Вога. Но такво мудровање је нетачно. Не може се релиђија изводит и једино само из откровења а) с тога, што откровење или настављаље Божје претпоставља у човјеку примљивост, па дакле не разјашњује пр вога почетка, но води само к њему; и б) с тога, јер апостол Павле говори о јазичницима, који не знају за откровење, да оно што се може знатп о Богу, з н а ј у о т у д а, ј е р и м ј е Б о г о б ј а в и о. (Рим. 1, 19.) И на другом мјесту : Кад незнабожцнне и м а ј у ћ и з а к о н а с а м и о д с е б е чине штоје позакону, тоонинеимај у ћ и з а к о н а с а м и с у с е б и з а к о н : о н п доказују, дајеоно написано у срцпма њ и х о в и м, ш т о е е ч и н и п о з а к о н у. (Рим. 2, 14. 15.) 4. Напошљетку некоји и ако признају, да су првп људи корјените релиђпозне појмозе моралп примити од непосредног настављења Божијега, но уједно с тим основ релиђије налазе не у спољнем настављењу Божијем, него у унутрашњем — у самој природи човјека, и веле, да је човјек по само] својој природи суштаство релиђиозно, или, што је једно те исто, потребу релиђије положио је Творац у еами основ природе човјечије. То јемигпљење праведно и разложно стога, јер а) њим се појима н с в е о п ш т и о с т н р а з л и-