Дабро-босански Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

њега за свој ужитак користи имао. То је данас прва ријеч иротпву свештенику, кад ј'е поред толиког посла просјаком у народу постао, а некада то бијаше велика срамота и гријех. Свегатеник је дакле са свију страна тешко оптерећен радом и одговорношћу. Њему је дакле свак надлежан и властан прописпвати дужности шта треба и како би требао да ради. Свак му јс властан и ограничити његов дјелокруг. Он је за тачност свога рада одговоран свакоме, почевши од највише власти до чајмањега слуге. Л је ли, питање је сад, према томс награђен и чим је награђен? Јели се ико још до данас од свпју тијех свештенику претпостављенијех, искрено запитао : да ли свештеник море бити у свему томе тако тачан како се захтјева. и радити, како му ее пребацује да не ради и прописује да ради, у његовом данашњем стању кчд му не достаје времена у његовој свакодневној борби за онстанак, да н његове најнужније потребе подмири и набави ? Или, ако је се можда који од тијех и запитао и сам у души својој признао, да такав према данагањим онсолностима бити не море, је ли се стварно до данас заузео да му то његово стање поправи и вршењу његових дужности олакшицу учини ? Није то до данас нико учинио. Примјети ће нам можда ко год овди да смо са овом отвореном изјавом сишли с пута п да се у томе нашем мигаљењу варамо ; дочим је нагаем српско-православном свештенству у нашој домовпмп много чињено и у многоме под-

помагаво како од стране земаљске владе тако и од стране нагае духовне власти. Рећи ће нам можда ко год, та Влада вам је пружала помоћи дијелењем потпора, а духовна власт заузимала се за вас код Владе, да вам се стање поправи, и издала вам је таксу по којој можете купити бпр и наплаћивати ваше заслуге ?! Ну ми ћемо му на једну и на другу примједбу одговорити, да ни тијем није доста учињено свсштенству у опште. — Потпором, која је дата неколицини свештеника у овом или оном мјесгу, не може се никако тијем доказати, да је све свегатенство номожено у његовом рђавом стању, нити се може у тој потпори огледати његова помоћ у опгате. Јога се мање може тнјем оправдати да је рађено да се свештеничко стање у опште побољша. Стање свештеника није поправл.епо нити са изданом таксом у мјесецу јулу 1888, год. него је напротив погоршано, једно гато је њоме наређено да се наплаћује оно, гато није било у обичају код нас наплаћивати, као знаменовање и водица, те се свештеник зато са парохијанином евађати мора; друго што није та такса преко земаљске владе потврђена., да добије своју законеку ваљаност, па да је и судови признају при можебитним иритужбама појединих свегатеника или народа, него је остављена простој вољи како свегатенству тако и народу, једино као добра жел>а консисторије, да се по њој владају, те се ови мјесто тога, око исте више свађају. Глас свештенства протопрезвитерата сарајевског.

Стародревтш манастир Дошгпц а

Гај је стародревни манастир св великомученика Георгије на.лази се у котару власеничком (по с.таром раздијељењу Босне Борач, Борац, Борагио) 5. сати од Власенпце прама сјеверу. По народном приповједању, о том манастиру упамтио сам: да је то име Л.овница отуд добио: птто су му ловци темељ натп.ш, јер кажу, да му је темељ,

(у власеничком протопрезвитерату.) у равници покрај рјечице „Дриначе" четврт сата од тога мјеста, 1>е данас постоји, постав.љен био. — Ну кад би зидари догали да зи^у, неби иашли нигата од онога, гато би први дан озида.ли, и то им се тако два три пут догађало. Један пут када су на посду биди, затеку их ту ловци и реку им, да се не муче, већ да иду б.шзу језерца, пак да ће онај исти