Дабро-босански Источник

Св. 2

Стр. 53

Науком и дјелима проповједајући јеваиђеље мира и љубави, св. Савва је постигао и његова је заслуга то : што се у српском иароду утврдила православиа вјера, која се у времеиу тако спојнла са српским народом и његовијем народнијем обичајпма, да је православ.не постало појам и псраз српства, а српство опет иравослав.ва; његова је заслуга, што се норед цркава и у манастирима заметнула српска школа и процвала црквено-народна књижевност, па је тај исти његов дух непрестано лебдио над манастирнма и српском књпгом, да су свете задужбине и у најцрпње дане Србпнове патње биле уточишта и пзвор српске књиге II српске свијести : заслуга је тог великог српског учитеља, што се на оној чистој љубави, што ју је он посијао леђу рођеном браком и српским народом, —- учврстио српски престо и на њему народна династија, и што је под управом с.тавне и свете лозе Немањине ојачала српска свијест, оснажила се српска државна идеја и сриске земл.е развиле се у ве^ику и моћну државу на Валканском нолуострову. Ко би поб]>ојао заслуге светител>а Савве ; ко ли би му исплео вијенце похвале и славе? Но по}>ед осталијех небројених заслуга његовог духа споменућемо још и то : што је светите .1. ријечима, дјелима п животом толико се узвисио у хришћанском светињачком животу, да је остала у народу тако дубоко у срце ужљебљена успомена на њега, да и данас српски нород као иравославан живи, али жпвп светитељем Саввом ! Та успомена на њега и његова дјела а уз припомоћ православља утврдила је сриску свијест, да је ни петстогодишња патња, ни мучно доба тешка робовања није могло угушити ни искоријенити,

већ се свјежа и чпота н до наших времена одржала и у аманет нам предана, да је и ми очувамо и нашим синовима и унуцпма у аманет предамо. Велика је сила вјере ! Велика је моћ Србпну успомена просвјетптеља српског св. Савве! Јер се том успоменом одржао наш српски народ, и што год се више буде развијала, што год бол.е буде јачала та света успомена у срцу Србина и Српкиње, тпм ће се већма разгоријевати све то жешћа и жешНа .вубав према православној вјери, према српској народностп, према својој школи и књизи, тима доји.вама Српства, тима аманетима светпте.ва Саве ! Та у том аманету и лежи залог наше наде, јер је у њнма зајамчен и опстанак нашег народа, као правос-лавног, као српског народа! •л* -л* Поздрав.љајући Наше српско-православно свештенство, поздравл.ајући Наш мили српски иарод, поздравл.ајућп „Војводнну и колијевку ев. Савве", нашу дичну домовину „кршну Херцег-зем.љу", а с молитвом н благословом на уснама Богом повјереном Нам милом народу Нашој л>убл>еној пастви — налазимо е је умјесно, да напоменемо и препоручимо народу и свештенству, да дан успомене овог велпког српског сина и учите.на св. Савве (14. јапуара) достојно његовом важном значају молитвама и пјеснама прославп у цркви и школи, а ирослабл.ајући тај свијетли спомен, да вјером у Бога, којом је вјеровао св. Савва и његовом жарком л.убавл>у према православљу и народности, према ерпској књизи и народним обичајима — свакп Србин и Српкиња, Српче и Српкињица загрпје своју вјеру и л>убав према православљу и прама милој нам народностп, вршећн