Дабро-босански Источник

Стр. 54

Б -X. ИСТОЧНИК

Св. 2

дужности као правослашш хршићани, као свјесни Срби, чувајући св. аманет, што нам га остави велики светитељ и учптељ св. Саива, који се је непрестано и својски бринуо, иодизао и унапре^ивао српске цркве и српске школе, п у њима н>еговао, развијао и утврђпвао иравославље и срнску књижевност. А да би се пак спомен и празник нашег општенародног светите.ва и првог српског Архиеппскопа и учитеља, српскоправославног светите.ва Савве, што бо.ве, .веише и што велпчанственије а по свјема мјестима Наше Епархије једнако прославио и прослав.вао, нужно је да препоручимо и наредимо нашем драгом свештенству и поштованимцрквено-школским општинама, да: Гдје пма црква тога дана одслужи се по „Србљаку" божествена служба светител>у Савви и да свештеник на „Великом Входу," послије спомена владаоца, архијера н свију христијана, спомене још и ово : „Помјани Господи ктитори и приложники свјатаго храма сего и приложники училишч наших, паставники и учителки, ученики н ученицах," и т. д. ; а на „Причасној" да сваштснпк говорп бесједу сходну овоме даиу.

По свршетку божествене Литургије свештеник с крстом у руци (или више њих) у црквеном одијелу са литијом и школском •ђецом и народом, гдје има школа поћи ће из цркве у школско здање и ту ће свршпти мало водоосвећење, па пошкропити водицом присутни народ и све школско здање, а за тијем осветнти панахпју (кол>иво-варпво). — Док свештеник шкропи воднцом, дјеца школска пјевају „Ускликнимо с л>убавл>у светнте.ву Савви". Послије отијеваие пјесне св. Савви, један учите.в илп који други члан одбора,, општине нли гра:ђана може говорптп сходан говор. — По свршеном говору днјели се народу и дјеци освећено вариво. Препоручујемо свему свештенству и миломе народу да ову Нашу наредбу по могућности што тачннје изврши, како би се овај важни празник и свечани дан по нашу православну цркву и српску школу достојно његовом значају прославио. Свештенство нека ову окружницу народу у цркви нрогласи. Прнмите сви поздрав и очински благослов вашег смиреног богомол>ца. У Мостару, 6. јануара 1890. АЕ МитрсГпо.шта Хсрцеговачко-захумеког : Серафима Перовића.

Оддомак из црквенога права. О црквеној јерархији (НаставакЈ

§. 10. Ко има право да рукополаже? Право да рукополаже има архијереј, као апоотолски прејамник, правидно пзабрани и посвећени. 1 ) Но правила црквена недопуштају му, да прелази преко својих граница, у туђу област, да тамо рукополаже, или у својој епархији да

*) Тим. 5: 22; 2. Тим. 1: 6; ап. пр. 2; Прав. исп. д. 1. одг. 103; кш. о дужн. §. 117.

рукополаже, туђе свештеничке кандидате, оснм кад га замоли п позове власни архијереј. 1 ) По правилу 7. ТеоФила александриског, чин посвећења треба да се обав .Ба у присутности свештснства и народа. Не смије бити нико рукоположен, ако није прије одређено мјесто, гдје ће рукоположени да врши своју свештенпчку дужност. 2 ) ') Ап. пр. 35; ант. саб. пр. 9. 13. 22; сард. саб. пр. 3. 2 ) Халк, саб. пр. 6.