Дабро-босански Источник

Стр. 106

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

пошље римскога, због политичког значаја Цариграда, као нове столице царске 1 ), новог Рима. До тога доба био је епископ цариградски подручан ираклијском митрополиту илп егззрху, јер је п сам Дариград по грађансЕсој подјели спадао тракиској дијецези. Кроз неколико десетина година дођоше под његову власт цркве: тракијске са Ираклијом, малоазијске са Ефесом, и понтијске са Кесаријом на челу. Још год. 325. на 1. вас. сабору 2 ) добио је особити ред у части II епископ у Јерусалиму (Елији), без да је тијем била окрњена власт митрополита кесаријског, којн је управљао свом Палестином, па и Јерусалимом стога, што Је Кесарија била средиште грађанске управе. На основу томе искао је Јувенал јерусалимски на 3. вас. сабору, да му се даде титула, ступањ и власт патријаргака; но на. предлог Кирила александријског буде одбијен. Он се обратп на цара Теодосија II., и овај га именује патријархом и преда му: Палестину, Финикију и Арапску. Ове пошљедње двије добио је на халкидонском сабору патријарх Максим од Антијохије. — Исти сабор 3 ) обил,ежио је обим права и власти све тт патријараха, од којих су се неки називали и ттама, као римски и александријски. Сви су митрополити области паријаршке подложни својему патријарху. Неки су само управљали самостално са својијем прквама, које "с,у се због тога звале самосталне или автокефалж цркво. 4 ) Таке бијаху: бугарска, кипарска, мнланска, аквилејска, равенска и картагинска. Или као што су данас црква : српска, у Србији, Црној Гори, Австроугарској ; прав. црква у Русијп, Грчкој и Румунији. Патријарси су имали на царском двору своје правне заступнпке или као што их Грци зваху : атгжрисијаре. Пошто отпаде патријарх римски од црквене заједнице, остадоше на истоку четнри каноничка латријарха у овоме калоничкоме реду: цариградски. александријски, антијохијски и јерусалимски. По својему спол.ашњему одношају и положају бише лоше среће, јер потпадоше под турско господетво и силу: јерусалимски год. 637 ; антијохијски 638 ; александријски 640., и најпошл.е цариградски 1453. ») Од г. 330. ') ИР- 7. •) Пр. 28. 4 ) Валсамон свједочи у тум. пр. 2. II. вас. сабора, да су у лређашња времена били независни т. ј. автокефални сви енархијски митротголити, и да их је носвећивао саоор епискоиа исте епархије (прав. Москва 1877).

Сви патријарси имају једнака права у својијем патријархатима, и по томе су сви једнаки међу собом. Али у смислу 34. правила апостолског, треба и међу њима да се први зна. Правило 3. другог вас. сабора и пр. 28. халкидонског сабора, дало је патријарху цариградском као архијешискоиу Новога Рима, првенство части 1 ). Године 589. добио је Јован Посник од помјесног сабора, који је тада у Цариграду држан, титулу васељенски или икумснски. И прије Јована Посника имађаху ту титулу неколико њих царпградских патријараха 2 ). П1та внше неке патријархе цариградске титулирали су остала три источна патријарха, свакако ушљед политичке незгоде, васељенским ттријарсима 3 ). Па и име архијемискотс и латријарх, које је само цариградски патријарх носио, и којим су га други патријарси звали, 4 ) одликовало је истог патријарха. Правило 9. халкидонског сабора допуштило је клирицима или епископима, да могу, ако хоће, подноспт апелације суду царпградс.ког пријестола. Ово је била особпта повластица царпградског патријарха, коме су и црквени и грађански закони дали право, да посредним судом рјешава парбене послове свега истока, како се чеби Рим мијешао у исте 6 ). Патријарх цариградски титули ше се : Ваша Свстости ! за разлику од остала три кан. патријарх!. који се титулпшу : Ваше Блаженство! Патријарха бира сабор, који је састављен из епископа, поеланика свештеничкијех и народнпјех из епископије патријархове; за тијем нз митрополита, епискона п посланнка цијеле патрпјаршије. Сабору предсједава илн најстарији митрополит по посвећењу 0 ), цли најстарије стог ) 71реаре.1х Т^јлт^С:. 2 ) Јован П. (доорхо 512Л ; ЕпиФаније, Антим, Мина. И сами их цареви титудираху тако, иа и неки помјесни сабори. Не?е1е: СопсШепд-е8с111сћ1;е св. II, стр. 692 и 768 ; св. Ш. стр. 47.) 3 ) Н. пр. Тарасија. 4 ) Н. пр. СоФроније јерусалимски Сергија цариградског. 5 ) Јована Смоденског тум. пр. 9. IV. вас. саб. и Мидашево тум. истог правида. Мухамед II. признао је то првенство Генадију Сходарију, првом натријарху пошље пада Цариграда, и дао му нраво свјетског назора и суда над свјема правосдавним народима у турској царевини. Но томе су и патријарси јерусадимски и антијохијски, биди п о д и т и ч к и поддожни цариградском патријарху. Но те су повдастице данас готово све укинуте. Год. 1888. издао је турски м нистар правде наредбу, да и свнштеници у грађанским и казненим стварима од седе нотпадају под свјетске судове. 6 ) Карт. саб. пр. 86.