Дабро-босански Источник

Стр. 128

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. з

Одговор. 1. Пријс него што се иочне вечерња, донесе се плаштаница у олтар — ако не стоји увијек у олтару — и полозки на престо. У врпјеме појања стиховннх стихира, свештеник (са ђаконом) кади плаштаницу са четирп стране и тај мирисни кад представља мирисе, у које је Ј оспф с' Никодимом увио бозканствено тијело (Муравијева: Писма о служби Божјој у прав. цркви, српски превод стр. 118.). Вијерни међу тијем запале своје воштанице. А кад појачи, или који свештеник у олтару почне појати погребну пјесму: Теке и>д , кк)ш,агосА ск^ктолгк . . . тада свештеник, отворивши прије царске двери, днгне тглаштаницу са часне трапезе, изнесе Је на глави из олтара на сјеверне двере на сред цркве, и положи је на приуготовл,ено мјесто, које се тад претвори у гроб Христов. Пред свештеником иде ђакон са јеванђељем п свјећоносци са свијећама. Јеванђел,е полаже свештенпк над плаштаницом. По нкш-к отп$ш,аеши свештенпк или ђакон кади гроб са четири стране три пута, а појачп поју тропар: Влагообразнкш 1и>сиф . . . (два пута), онда: Олава н нкпгк и пјесму: Ж'|'роноснцамтч жнмдгк . . . По кађењу два се пута метанпше, па онда се цјелива плаштаница у ране на ногама Спаситељевим, па се опет учини једно метаније. Свештеншс, чим цјелива плчштаницу (гроб), улази у олтар, говори : Нр {Л\8дростк и отпуст са царских дверн. Иза отпуста царске двери затвара и завјесу навлачи. Док вијерни цјеливају гроб Христов, свештеник обавл,а мало -повечеруе, на коме се поји и прописанн канон. Ако Ђлаговјести пану на велики петак, тада се и служба служп и то свагда Златоустова. У томе случају бива износ плаштанице на ттовечеруу, т. ј., пошто се очита К^кр^о ко единаго Кога . . . отвори свештеник царска врата, окадн плаштаницу, и при појању пјесме: Теке шд^кнш^асл ск^ктолгк . . . узима плаштанпцу са часне трапезе и износи је на сјеверна врата на сред цркве. За овијем поји се тропар и пјесма, као као што смо напријед споменули. Док траје цјелпвање, поји се канон и свршава повечерје (ср. П. Лебеђева : Наука о Когоса8ж {н1и прав. церкви. д. 2. стр. 119.). — У суботу на јутрењој опет се обноси илаштанпца, и то пошље великог елавословл.а, кад се стане тихо и лагано нојати : СгКАткш Боже . . . „Премда се чинн — говори А. Николајевић Муравнјев у својим ттис.ипма о служои

Божјој (стр. 121.) — да је овај обнос највише само понављање вечерњега, опет јутрењн обнос друго значи, у вече само полажемо у гроб божанствено тијело као Ј осиф ; а сад обношење плаштанице око цркве са барјацима значи, да је Господ и онда, кад је земал,ски почивао, радио као побједител. и цркву своју заклонио раскопавши пакао." Пошље литурђије на велику суботу настаје, као што се Устав изражава : велико читање дјела апосто.гских; а на сами Васкрс рано и прије јутрење поји се канон велике суботе н завршује по Уставу са тропаром: ©гда сиизше/гк еси . . . Кад се овај тропар отпочне појати, отвори свештеник царске двери, и на исте уноси плаштаницу и положп је на часну трапезу (Попечши пракосаавпои церкки о спасжУи лпра, стр. 233.). Одмах за тијем запојн свештгник пз олтара: Коскршнп ткое ХрЈсте Онасе . . . и т. д. Плаштаница лежп на часној -трпези све до пред вечерњу Спасовеку; скида се на 9. часу, кад се завршује круг пасхалнн пјесама (%кокнкш К'кстник г к од г. 1889. бр. 10. стр. 186.) 2. По Посл-кдокан'|к> страстнмд седл»ицк1 говоре се ти узгласи овијем редом : пред првпјсм јеванђељем: 1аки> ткоа держака . . .;пред2—м: 1акч> подокаггк . . .; пред 3—м: 1аки' клагослокиса н прослакисл ксечесноЕ и келнко/гкпоЕ НЛ1/Л ткос . . ., пред 4— м: 1акч' тм еси Ког г к напгк . . ., пред 5—м: К8дп держака царсткУл ткоЈгиЈ . . .; пред 6—м: 1акш клагослокисА ксескатој НЛ1А ткое . . .; пред 7 —м: 1акш та ^калат^к кса силк1 небеснк1а . . . Пред кондаком и пред свјетилен говоре се обични узгласи, што долазе пошл.е 6. и 9. пјесме. 3. И ако по црквеним правилтша и црквеној уредбп (ср. VII. вас. саб. нр. 14; лаод. саб. пр. 15.), имају право само од егшскопа посвећена лнца да читају, поју, па и у цркви да иослужују, ипак је већ свуда у обичају (и у руској цркви : ср. Церкокнкш К'кстншгк од г. 1889. бр. 41 стр. 705.), да се и другијем б.гагочасшивијем људима допушта, да читају, поју и послужују у цркви. Кад дакле горња правила, као н друге уредбе, које се односе на овај предмет, услозно појмимо, т. ј. кад је рпјеч о добрим и побожним људима, онда мислим да може додавати кадионицу свештенику, по потреби и владици, н човјек, који није за ту службу канонички иосвећен. Т. А,