Дабро-босански Источник

0тр. 132

Б.-Х. ИСТОЧННК

Св. 8

6. Да свештеници, оеим „Босанско-Херцеговачког Нсточника" још три духовна часописа држе и то „Хришћански Вееиик", „Нстину" (вал.да „Глас Нсгине" или „Бесник српске цркве") и „Нросвјету; и да те листове на сједницама а и другим приликама читају. Ш. У Тгрошопргзвитерату Прњаворском у првој коиституираној сјсдннци свештеничкој држаној 19. јануара 1890 закључено је у тачци : 3. да, у случају смртн кога свештеника овог иротопрезвитерата имаду сви свештеници доћи на спровод. Случај смрти имаде се одмах јавити иротопрезвитерском уреду, а уред ће све свештенство ради тога позвати. Никакав свештеннк нема права награду какву за тај труд тражити. IV. У -протопрезвкжерату Бос. Г-радишком, у сједници држаној 12. октобра 1889 између осталога рјешено је и закључено је у тачци: 3. Почем је у народу морал доста занемарен н напуштен, а узрок је томе многе смјесе разних нација, које су допријенеле, да народ наш у моралу поклизне, тога ради одређено је : да се све јавне олуднице имаду строго укорити, а у исто доба и добро их посавјетовати, довазујући нм какве их рђаве пос.ведице у будуће чекају. 4. Почем се у народу нашем дешава и тога : да здрави људи иду по свијету да просе, те да отуда себи и својој породици добију насушнн .Ђеб. Чега ради данас је овдје одређено да се на јавннм зборовнма нмају укорити сви онп, којн су здравц и просе по иароду; и да у исто доба буду посавјетованп, да се раду и труду привикавати имаду, а народу да се пведочи и докаже, да је здраву грешно подијелити, као што је грешно богаљу неподјелити. б. Пошто је у наш народ обичај ушао, да му крвни и блиски сродннк и .иг пријатељ кумује, као што се је овдје већ н освједочило, да је брат своје сестре дјецу држао, н обратно. У име тога наша је сједница одредпла, да се такови обичаји у будуће искорењаватн нмају. Даље у сједници држаној 18. јануара 1890., зак.вучено је у тачци : 1. 0 крађи, за коју су били позванп крад.ђивцп из протопрезвитерата н неколицина их дошло к сједници, ђе очито признаше — по савјету свештеннка — своју кривицу и завјето-

ваше се, да више неће зло чинити п да ћс се са свим крађе оставити. 3. Рјешавано је о звонцету у св. олтару те једногласно признаше, да звонце није пристојио у св. олтару држати нити с њим звонити, јер по искуству освједочено је, да је то римске цркве обичај, те за то желимо, да би се по благослову Његовог Впсокопреосвештенства укинуло. (Укинуто је. А'рсд.) 4. Одређено би да сваки свештеннк саставн по једну сходну бссједу и на ндућу сједницу 15/Ш. т. г. донесе. Овај предлог је врло добар, који свештеници признаше, јер ће се практицнратн у саставл.ању слова, бесједа н нрквених проповједн, које ћс се, ако Се која за добру нађе давати у штампу. 6. Пошто на селима није обично држатн нлпти служити, Преждеосвећену службу у овом протопрезвптерату уз часни посг, би одређено да идућега часног поста дођу служнти у градишкој црквп ради практнке свп евештеннцн на по се н т. д. V. У протопрезвитиерату Еључком у сједннцн држаној 23 октобра 1889 нзмеђу осталог закључено је у тачки: 5. Да свештеници савјетују дјевојкеи младе ^ невјесте да на сајмове — назаре не иду, п то да им њиховп старији укућани забране. Ако дјевојке иду, тиме худн себи и затвара врата своје отмјеннје среће. Младе невјесте својим путовањем навлаче на се сумњу те ова пзмеђу ње и њеног мужа порађа неслогу н мржњу, и напосљедку дође до тога да странке потраже развод брака. — Истина овој злој н новој навики, евештеник неможе одмах на пут стати, него ли поједпног домаћина може обавјешћаватп : како то донаша рђаве и неугодне посљедице, те да у елучају непослушностп п строжије се мјере предузму и т. д. У еједнаци држаној 25 фебруара 1800 закл.учено је у тачци: 1. Да свештеници боље обрате пажњу на поједнне парохијане, који из недостојних узрока у друге парохије одилазе ради причешћавања, тако, да нх има да н без саме исповједи усуде се примити св. тјело н крв Хрпстову. Ову погрјешку свештеннк лако може код непознатог лица учинитн ;