Дабро-босански Источник

Св. 3

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Ст]>. 13 3

2. Да свсштенство еваке недеље и празника цркве 'отварају, негледајући на то, што народ слабо иде. јер свештенпк треба да народу углед даде и цркву сваке недеље п нразнпка отвара н св. службу вршп. 3. Да свакп свештенпк у својој парохнјп прогласп вријеме Божије службе, н онда да почиње на одређено вријеме, а не да очекује народ, којн вишим бројем и послије подно долазн, јер очекивањем скратп се вријеме у коме се неможе тако велика задаћа тачно извршити. Ово ће народ постепено уобичајити и благовремено почети цркви долазити. 4. Да свн евештеницп у евој парохпјн нурији, преко иароднијех кнезова порадн да се гр&бла ограде (која су трњем иорасла п почисте), и то која су на народној или властитој земл.и, са означеном гранпцом, опсади живицом двоструки ред трња а око истог плот док се трње нрими н укорјени; неће лн се то, онда с тарабама или плотом огради 5. Свн једногласно закључише да озбиљну и особито пажњу обрате на псовање, које се на данашње доба код појединн распалило, те тиме пржи п кужн побожност у нашем народу, који за те псовкс није знао до прије 10—12 година. Сви се свештеннцн зарекоше да ће најенергнчније н благом ријечи Хрнстовом и науком ту опаку л>агу искорењпвати из народа н т. д. VI. У прототгрезвитерату сребрвничком, у свештеничкој сједницн држаној 31. децембра 1889 год. између свега рјешавано је у тачки : (Наставр

2. Да се у погледу побољшања евештеничког стања преда општа молба АЕ. М. Конзисторпји ; 3. Једногласно сви се свештеннци зарекоше да ће се ирема конзисторијалној окружници од 23. окт. 1889. год. број 1835 етрого владатп п одговорити свештено-настнрском позиву. VII. У протопрсзвитерату Глк.ночко.н, у евештеничкој сједннци држаној 14. јануара 1890. између свега рјешавано је у тачки: 1. Прочитане су и претресане све окружнице конзисторпјалне од 1889. године; 2. Положена је претплата на лист Источник и сједннчке записннке; 3. Дотични протојереј читао је п објашњавао је недел.на и празнична евангелпје од митрополнта СтеФана од 1823 год. нздано. VIII. У Ћјктопренвитерату Ђугојничко.н, у евештеннчкој еједнпци држаној 1890. рјешавано је н закључено је у тачкн : 1. Да сви свештеннцп редом служе божествену литургију у бугојанекој цркви ради оцјене, и свакоме се одреди нарочнтп дан зато: 2. Да сваки свештеннк набави „Купјел" (суд за крштавање дјеце) по селима — по домовима; 3. Да се сва гробља морају оградити у сваком селу — парохији н у њему направити по једну капелицу. з се.)

0 васкрс О празнпку Пасхе (Васкрса) православни Хришћани поздрављају се и лубе један другог, но осим тога онн чувају међу еобом још и тај иобожан обпчај, да се о овом празнпку даривају један другог у црвену боју обојеним и нашараннм јајима. Обичај даривања обојеннм јајима налази се по свој неточној православној цркви. Овај лнјепи обичај влада ио свпма землама гдје Срба има, по Грчкој. Русији, Румунској, Бугарекој; њега се налази међу правоелавпим Хришћанима у азијским предјелнма, у Ми-

1м јајима, сиру, Ливпји н т. д, укратко ово је обнчај свега православног евијета, гдје год се налази православних Хришћана. (Овај обичај у ееколнко је п код Хришћана западне цркве, а код наших босанекнх римокатолнка је задржао се још н данас у пуном јеку, као и код православнпјех. Наши Мухамедовцп немају тог обнчаја, алнпмјемило ако им који Хришћанин пошал>с „шареннх јаја на „пекшеш." Овакомеедару еваки Мухамсдовац радујс п волпјетн једно шарено ваекрсно јаје, него лн да му бијел талир даднега).