Дабро-босански Источник

Стр. 104

Св. 3

Крсна имена појединих породица, Храмовеке славе, Завјетни празници села или околиие, Задупшице црквом установл>ене, Народни зборови, који су ее до сада обдржавали на уобичајенпм мјестима у иарохијама и ЕснаФСки пирови (патрон). Осим ових празника, који се пмају побожно и одговарајући прописима иаше с-вете цркве светковати, V све друге даие с Нашим архијерејским благословом, могу л требају да раде православни Срби и Срикиње све своје домаће, тежачке, дућанске, механске и иазареке послове. Радп једнообразности у светковању, етавља се свештепнцп.ма у дужност, да сваке ие-ђел,е при евршетку божествене лптургије, оглашују својој пастви — народу у цркви — (а гдје ове нема, преко сељана, кнезова н других лица): има ли. или нема у идућој седмици заиовједних празника. које треба светковати, од

свију послова, како \' вароиш тако н у селу отпочинути и V цркву на богомољу долазити. Нарочито пак треба посавјетовати варошане — трговце, да у те дане не отварају своје магазе и дл т ћане, особито кад се у цркви св. литургија служи. Напротив, ако нема заповједног празника, него је какав незпатап светац, кога христјаии а највише жене празн\јл т п не радећи ништа V .вености вријеме проводе, нека их свештеник поучи сваком ириликом у црквп, на дому п у путу, да света матп прав.ославпа црква разрјешава, да се тијех дапа — Бога молећп — може радити. Овога се имају свештеницп свакад тачно придржавати. Не пропустите ову наредб\ г у цркви народу објавптп радн управљања п владања. У Мостару, 23. Фебруара 1890. АЕ, и Митроподнт Херцеговачко-захумски : Серафим Перовић, с. р.

Одломак из цр; О црквеној (Нас § 13. Како је састављена црквена јерархија? По мјесту и спољашњпм приликама живљења састоји се православно духовништво из два реда: свјетовнога и монашкога. По вриједности посвећења и службе из: ттравијвх чланова н Ћричатннка. Прави чланови — јерархија у потпуном смислу — постају кроз рукоиоложењс и чине по овоме трп главна степена: епископски, презвитерски и 1јаконски. Причатници се тек приправљају за црквену службу и добијају само благослов од архијереја; то су: полуђакони, чатци, појачи, свјећоносци и богослови. По ври^едности подручја н по одношају према осталијем чпновима и пастви, састављена је јерархија

жепога права. јерархији. из виишх и нижих чинова 5 више чинове или у достојанственнке иду: патрцјарси, архијепископн, митрополити и епископи ; а у ниже : презвитерн и ђаконп са свјема својијем огранцима. § 14. 0 правијем члановима црквене јерархије. I. Виши чинови јерархије или црквени достојанственици. I. Патријарси и митроиолити, њихова права и дужности. Још у нрвнјем вијековима хришћанстпа уживали су неки еппскопи већи углед од осталијех стога, што су њихозе цркве основалн сами апостоли, и зваху се атсостолскијем сшолицама,