Дабро-босански Источник

Св. 4 И 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 201

на бдјенију вел. четвртка између V и V 7 !. јеванђеља, јер Христое није ноћу распет, но ухваЛен. 11. На великом и малом Повечерју и на ПолуноЋници. Нити се завјеса открива, нити се дверп отварају на овим богомољама, и не свршава исте свештеник у олтару, но или пред дверима, или као по манастири у притвору (женском одјелу цркве). 12. На акатисту. Завјеса се открива испред почетка, а закрива се сасвим на свршетку богомоље. Двери се отварају кад се запоје прво Возбраној (велико) и кади се дотле сва црква • а затварају се кад се запоје Свјетилен. Опет се отварају пред отпуст, на „ Премудрост", а затварају се по'отпусту. Примј. Икоси и кондаци читају се обично пред пријеетолном иконом Мајке божје, или барем на частној трапези. Док се читају икоси и кондаци, не смје ниједан свештеник под капом стојати ни ико сједити, јер ово је најревностнија наша молитва и прослава Богоматери. 13. На часовима вел. понедјелника, уторника и сриједе На јутрењи сваког од овијех дана чита се еванђел.е, те зато се и отварају двери пред почетком еванђеља, а затварају се по свршетку тога. Часови се држе испред Преждеосвјашчене, а биће је сва три ова дана. Часови се читају у сваки од ова три дана Ш, VI, и ]Х. (I. се додаје јутрењи). На тим часовима чита се „Четвероеванђеље" (а грчки веле „Тетроевангелијон"), тј. имају се у та три дана прочитати сва четири јеванђел>а, кроз свега девет часова (три дана по три часа), и то сваки свештеник раздијели сам, по својој увиђавности, на одјеле, колико ће на сваком часу читати. Но неће цијело је-

ванђел.е по сваком јеванђелисту читати, из Матејовог читаће почевши од зач. 8. свршиће са 20. главом; из Марковог од 2. зачала до краја 13. главе ; из Лукиног од 11. зачала, до конец четвртку у 17. зачалу ; из Јоана од 7. зачала до свршетка 10. главе. 14. При свршавању светих Тајна: крштења, вјенчања и јелеосвећења (масла). При свршавању сваке свете Тајне, вал.а прије почетка њеног открити завјесу и двери отворити, и тек кад се ова сасвим сврши, по отпусгу затварају се двери и завјеса се закрива. Тако и причешћивање, кад бива осим свете литургије, обавл.а се свагда на царским дверима (погрешно чине, који то на малим вратима обављају), зато ваља испред почетка причешћивања најпрпје завјесу открити и двери отворити, а по отпусгу затворити и закрпти завјесу. 15. При погребу, ако је опијело у шркви и о парастосу. При овим чиновима нити се завјеса открива нити се двери отварају, па ни кад се јеванђеље чита, јер овај је чин приватне природе, а не општинске богомоље. У најстарије доба нијесу ни уносили мртваца у храм, но Оиојали га у прптвору. 16. При призивању св. Духа и благодарењу. Прије почетка оба од овијех чинова открива се завјеса и отварају се двери — ако није претходила св. литургија, и закрива се завјеса и затварају се двери тек по отпусту. Призивању се чита молитва или на анвону, или на дверима, клечећи; а благодарењу, чита се обично стојећи, на анвону , те док се поје Амвросијева пјесма „Тебе Бога хвалим", стоји свештеник на анвону, (ако их је више, најстарији, а другн изребар анвова, млађи ближе олтару а старији ближе к храму), те ту остају до свршетка, ту рекну и отпуст.

Српско народни обичај па Међу свима нар. обичајима код нашег народа у Боснн, најлепши је и врло значајан обичај на „Мали Божнћ" или „Нову годину" те сам за то, за сходно нашао, да га српском свијету онако

Мали Божић (Нову годшгу). опишем, како га овдашљи наши тежаци у Грахову проводе. Одмах први дан „Божића" ио иодне почне се спремати за „Мали Божића то је: да се