Дабро-босански Источник

Стр. 202

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 4 и 5

понајпрво укува шеничан колач, који је у средини шупаљ, да се објесити може. У около се начине три крста, а између и около њих разноврсне шаре. Кад колач буде печен, домачица га објеси о кллш, и тако чека до „Малог Божића". Што се бржо нримиче „Мали Божић," тим се очекује веће весеље и слава. У очи „Нове године" или „Малог Божића" — све се за ранијега кући приближује, а у вечер, помоливши се Богу, кућна чељад — особито дјеца, момци и дјевојке одлазе за ранијега спавати, да сутра прво зоре рујне „Мали Божић Нову годину" громко поздраве. На три сата прво зоре устају сва кућна чељад; један од младића изводи пз когааре (штале) дешњака вола (дешњик во је онај, који се у плугу или ма код кога терета напријед с десне стране хвата), па му домаћин натиче божићни колач на десни рог. Во мане главом и баци колач на земљу; сви укућани сада гледају с великом пажњом, како је колач пао. Ако падне на лице, онда веле да ће све напретку цијеле године ићи, а ако на налич (прстивну страну) биће у кући неслоге и назатка. Кад је ово обављено, узима домаћин колач и даде га }едном од младића, а друга дјеца и младићи узимају сламу из појата и одлазе сви скупа на гувно — гумно или харман, те овако даље проводе: Око стожера, који је утврђен на сријед гумна — посипају са сламом ; за тим се ухвате сва дјеца по руке — а једно држи руком за стожер — те тако трче око стожера. Један од већих младића трчи за њима и виче у сав глас као [да би вршио. Колач поставе озгор на врх стожера. Тако траје око десет минута; за тим један од младића впче из свега гласа своме најдал.нем комшији : 0 Павле !

.јоване! поренп кола и волове, и понеси вреће и варићаке да ти жита узајмим ! Онај њему одговара : Фала брате — • Фала — Боже га увјек доста имо, мени никад не узајмљиво; Бог је дао, имам га доста. Тако младић изреда све даљне, најпослије ближње комшије, док му се сви не огласе, да су и они своју дужност учинпли ; п не виде, како је који уранио на „Мали Божић". Послпје тога иду младићи и дјеца кући, те им домаћиН реже колача и божићне печенице, да мало заложе, иошто су се доста уморнли. Начети божићни колач чека тако до ручка (око десет сати). Пред ручак по обичају —• куће домаћин (старјешина) крижа колач у једну здјелу (чину) на ситне комадиће — а домаћица донесе вруће воде те посипа по љебу и тако гради тако звану „попару", коју послије зачиња маслом и кајмаком. Овако начињени колач — кад се кућна чељад помоле Богу — најпрво залажу — ј е ДУ — па онда божићну печеницу и друго. Божићна је печеница оно, што се закоље на велики „Божић". Од те печенице оставља домаћин за тали Божић: десно плеће, главу п прса, које се онако печено по обичају на „Мали Божић" опет куха и поелије колача једе. Глава се цијела скуха — и на софри —• по обичају пред домаћина наједној чини метне. — То је зато, нека би домаћин увијек међу чељадима као главар био- а осим тога и међу другим л,уднма. Овако ево наши прав. Срби Граховљаци и околни славе „Мали Божић" или св. Василију ; а како проводе друге побожне обичаје другом ћу згодом на јавност изнијети. Грахово. (Босна) 1889. С. М. Бабић, учитељ.

Српско-нравославиа црква „Гологдавица". 1 ) (У ириједорском протопрезвитерату). По народном приповиједању забиљежио : II. Ст. Иванчевић. Пођеш ли случајно драги брате Србине и ти љубезна с.естро Српкињо из шехер-Приједора прама југо-источној страни, па идеш добрих 3

сахата, то ћеш мили роде српскн доћи у једно чисто српско село, које се „Марићка" зове. У том селу находи се старо-древна српско-

православна црква „Гологлавица". На југу од поменуте цркве од прилике 300 корачаја далеко налази се један шамац, а у средини тог шамца има један брежуљчић, ког становници села „Марићке" „подрумигате" зову.

На овом мјесту, гдје је сад -црква „Го

главица", била је јога од памтивијека српско1 ) Видп нрегдед иарохија ,.Дабро-босанске архидијецезе" од 1887. године. П. С. И.