Дабро-босански Источник

Св. 4 II 0

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 145

заблудама пастве његове и са непријател.има, који чешће своје оружије л ииру било иа пранославл.е, на[>одиост и народне обичаје, било у оиште на хришћанство и теизам.. Ја сам ти још у нрвом нисму казао, да ће се свештенику млого које шта сгавити у неоиростнтелии гријех, што се на мирском — свјетовњаку тако рећи и ие нримјећује н не узима у обзпр. Живот п весело расноложење, које је својствено тако младим л.удпма. не могу тп дати част, и задобити л г важења код другпх и ако се оно другим л.удима приписује као особито својство његове весе.те и живахне природе. У иоступању с другим, у покретима, у разговору свештенш; је дл г жан 6 птјс нажл.пв и смотрен, то захтјева од њега важност његова сана; свака ријеч његова мора бнги промпшљена; свако движење солндно п пристојно; ои у свему мора бити учптељем, те по том ћутање, прекомјеран п неумјестан говор, сујета птд. не прнличе свештеник-у не само V бол.ем и отмјепијем дрл^штву, него и у најтјешњел1 крлту познатих п сроднпх. Отл д можеш судитн колико свештенику треба сга.ша карактера п јаке вол.е па да зна владатн сам собом, укроћавати хрђава движења срца п душе и да би згогао прпбавитп своме с-апл - ирилпчну важност п иоштовање. — Мјешање свештенпка са својом паством и позианство са људима су врло потребнн, како бп тпм могао што бол.е прол чити живот својих парохнјана и сувременог човјека п да бп могао знати оцјенити степен моралног стања, иорока п заблуда опих л>л г дн, пад којима има дгховни надзор и које мора изобличаватп и укоравати. Свештенпку пада у дио да долази у додпр п сиошај п с људима образоваиим, учтивим а н са вјетрогоњама и порочним. Ја не знам да ли може свештеник добровољно желпти да посјекује

тако разнолшга друштва и ноједпнце, не; њему ће ее често деситп да посјетн кога и преко своје вол.е; он ће доета пута л ћп због дужиостп својпх п у такву кућу. гдје је са свпм непозиат. Кад он свршн својл' дужпоет молиће га да се задржн мало код њих и да жртвује мало времена на разговор с њима; иеразумно ради свештеник ако не л г довољи њиховој молбп без основаног л зрока. он ће пх тим одбацптп од себе п уселити у срце њнхово какву сумњу бпло о свештепику илп о њпма самим. Паметни п добро васпитани л.удп неће се ни клонити свештеника н дружења с њпм ; алп много пх има н таких, којп се, одмах пошл.е првог иознаиства еа евештеником, старају да познајл' на њему какву год ману н хрђаву страну. да га изоблнчују пред .љч дп.ма и 'да претом указују на њега као на слабог човјека, у томе налазе задово.вства и ужпвања. М ного пх нма н таквих, који одмах увиде слабу страпу ерца човјечијег, па од тада и пдл г за тнм да је тн што чешће иоказујеш свијету. У таком случају је најнужнија чврстоћа, стално.ст карактера и знање владатп собом, како бп лшгао противустати тнм искушењима. Хрђаво је, ако с.е ти на првн корак слабим покажеш и не одржнш иобједу у борби еа пскушењем. Тп л.уди иећете оставптп у миру. стараће се да овладају тобом, да би се мог.ш наслађнватп с тобом а лако н са твојнм падом. А који падне једном тешко ће уетатн. Оеим тога ти ћеш у доднру са људима бити отац њнхов; свп превратп у 7кивоту њихову морају уплшшеатп на твоје срце; тп ћеш пм бпти учесипкем н у радости и у тузи — а у таким прилнкама је особито потребно знатм владатп собом; то те може и збунптн донекле, али ти ипак мораш тада нроговорити коју утјешну, благу рнјеч. У кратко равно-