Дабро-босански Источник

Стр. 250

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 6

парастос спрема и доноси у цркву, види се јасно и очигледно отуда: што црква оним божјим угодницима — светитељима, за које учп (црква) да нису умрли, него да су у жнвоту пред престолом славе, на дан помена, празновања њи-

ховог, не спрема мсито, као што јс: свети Илија Архангел Михаило и другп. Београд 1. јуна 1890. Милош О. Анђелковић,

свр>иени оогословац.

Молнтве нашијех ста| Ма да народ нага нпје учпо ништа, ма да је глуп и дивји, како неки оће да кажу, н опет је и без школе и науке он знао своју вјеру најпростијим алн и истинитим изразима исповиједати и своме хрпетијанском начелу и спасителној науци Божијој вијеран битн. Наши стари људн и данас јутром, вечером п сваком приликом Богу се моле и спомињу га, почем млади и просвећенп л,удн молитве су са " свијем напустнли, на их жали Боже има, који се још ругају тој установи наших старих. Ко се Богу моли, у Њега ее узда и наду сву полаже на Њега, тај и јест на правом путу, томе н помаже Бог; а онн л.уди, који то презпру, који држе за глупост Богу се молити, ти пролазе зло у свему, и ако слијеп случај донесе привидну срећу једном тако безбожну човјеку, ту срећу нека не држи за сталну, јер по ријечима СвПисма домови се безбожнпх раскопавају. По" моћ Божпја у сваком подузећу, у свакој намјери благој, човјеку је потребна. п та се добпва сакрушеном молптвом. Молитва је дакле сваком човјеку нужна. Она човјека тјеши п у злу гсрпјепн, сна га чини мнрним и допринаша, да се све незгоде и тешкоће овога свијета лакше сносити могу. Па и срећну, задово.Ђну и благополучну човјеку и нехотице отима се мисао на Бога, да му захвалп за добро, кога је неки на земљи доживио. Ко томе не вјерује, ко мисли да те молитва ништа, тај ее љуто вара и против своје савјести исповиједа лаж; па све никад да се молити нећеш натјера ћете на то нека у животу нужда или најпослпје жалост н болест, у коју сваки мора пасти макар у најпоследњијим данима овоземног живота. Сељак наш лијеп обичај има, пред вечеру умити се и устати, па се сви у кући заједничкн Богу помолити. У јутру такође послпје умивања Богу се молп ; а нме Божије спомиње се и иначе, кад га што текне, (жигне, заболи), кад зијева,

х њудп Срба бошњака. кад чује какво зло од кога или погрду, а тако и кад почиње свој рад и прије и послије обједа. Богу су се молили јутром и вечером редовно а уз часни пост и на подне. Уз све посге свако јутро и вече метанисало се је; а тако и при цјеливању мртваца, а сад по неким крајевима то наши тежацн жали Боже и незнају. Уз велики часнп пост брачници су растављалн постел.у кроз све 7 недел.а, а новожењеним оставл>али су 3 године, да се не морају уздржаватн — нпти су за толико св. причешћу приступали, Велпке н чисте недеље јело се само једном а многи , ије хтјео каФу шећер.ти попити, рачунајући да је и шећер мрсан. Молитве међу нашим тежацима су двојаке, оне, што их је њихова самосвијест скројила сама н оне, које су они од свештеннка илн другп ђака из словенскп књнга чули, и ове потоње молитве обично су изврнуте и смијешане; а оне прве лијепе и имаду свога лијепа значења и пуно душевног осјећаја. Но и при таквим молитвама, вјера нам се очувала па ће чини мн се и оно исгина бити, „да нам је Бог онда н више давао" како наши кажу. Свештенство наше на правом мјесту има бдити над народОм својим; има га чувати од свега, што је за њега зло; а оно што се видп да ће да исчезне из народа нашег, то нека насгоје млађи и учени прибиљежити да нам бар књига сачува то народно благо, које оће многи,а оћемо и ми самн да закопамо ! Д. Молитве наших православних Срба тежака у околини Грахова (Босна). I. Молитва. Боже ми дај лаки санак, Од Бога бољи устанак; лијепу срећу Још бољи напредак: у воци п блаженој овци, Днјепо здравље, у кућн велико весеље.