Дабро-босански Источник

Стр. 274 Б.-Х.

такнуту, да далеким потомцима еачува усиомену на елавнога херцега СтеФана. Како су днвна дјела нромисла божијег! Год. 1869. може се у неку руку уираво назватп кобном годином у хисторији херцегове цркве. Те се године око цркве много радило: дозиђивало, ирерађнвало, — и црква је добила свој данашњи вид н устрој, али на жалост, на неисказану штету старинских епоменика исте цркве, у толико, да бп описивач, који би прпје годнне 1869. био иредузео опис херцегове задужбине, имао много -много бол.и изглед на темељптоет н иотиуност свога рада. пошто би бно имао пред очима впше стварних спомпника те древне цркве. Исте године подигнут је Сијерчића приградак на исту виснну еа старом црквом, а звоник скинут. Тада је изваЈјен зид од прочеља старе цркве, и црква тиме добила само једну просторију за храм. Гробна плоча кнеза Радослава изнешена је из цркве, и поставл>ена на своје садаппће мјеето. Херцегов натпис скинут је са свога древног мјеста и сгављен над вратима новог прочеља, ђе се и сад налазп. Некоји каменови са натгшеима утрошени су на дозпђивање и иначе, те је један доспјео, да поелужи као оквијер на прозору, код десне пијевнице, и тако ипак остао на видику, дочим су остали ишчезли испред очију љубопитног иепитивача. Тада је уједно извађена и часна трапеза из храма св. Николаја, а тако и олтарски древни зид који је служпо као иконостас у херцеговој црквп. Големе тврде плоче етарог

ГОЧНИК V Св. 7 и 8 патоса иовађене, н ударен нови патос од камена миљевпне. Црква је тиме у погледу простора и уређености много добида (прије бијаше н. пр. пзузевши олгар, еасвијем мрачно, а сад је добила о нова прозора) — алп управптељи тога посла нпсу можда нп слутити могли, како еу се у многоме грдно огрјешили о спомен осниваоца п кашњих ктитора и приложника тога св. храма, дочим је еве то под евјеснијом уиравом могло да ее обави, а да се не пзбришу толики траговп црквене старине, која треба да је свакоме света и неприкосновена. Таковпјем су начином п по многијем другијем мјеетима на жалост, пропалп многп свједоцп нашег ирошлог живота, којп би нам данас за утврђење и расвијетљење истинитог тока наше хисторије тако јако треба.ш — да би управо најсветија дужност била, да се постара о томе, како још п ови досад опстојећи споменици, не бп допали исте судбе. Д згред буди речено, у времену споменутог прера^ивања цркве бијаше горашка парохија више година удова. При свршетку овога грађевног описа цркве, ваља још припоменути, да патос цркнепп лежи у истој висини са иовршином земље, која околност такође потврђује древност цркве, која је и према томе постала прпје турског освојења, пошто су све, касније графене цркве (н. пр. сарајевска, мостарска и чајничка стара црква), морале се мање или више спуштатп у земљу.