Дабро-босански Источник

Св. 7 II 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 275

0 реднђији (вјери). Чудеса Исуса Христа. (Свршетак).

Чудеса се овдје јавлају неопходнима, ако обратимо позорност: 1. На лице Исуса Христа, који по сполашњему сво]ему стању јављајући се сиромашним Галилејцима, п происходећи из Назарета, није могао иначе побудити позорност на своју науку и задобити свеопшту вјеру у Његову Богканственост, до ли само дјелима — надчовјеч |јима. 2. На Његову цијељ. која се еаетојала у том, што би Он као Мееија имао проповиједати нову науку. Та цијељ не бп могла бптп постигнута без чудеса, јер је и старозавјетна наука, коју је проповиједао Мојсије, потврђена бпла многим чудесима 3. На тадање стање народа Јеврејскога, који је у то вријеме очекивао Месију, заодјенутога земаљском величином и блијеском, а чудеса сматрао неопходнима за доказ Шеговога Божанственога посланства. Тако кад се је Исус Христос нрви пут појавио у храму Јерусалимском у својству учитеља, и истјерао из њега трговце, у тај мах тражише од Њега чудеса : Каквим %еш нам знаком доказати, <)а имаш власт тако иостг/иати ? (Јоан. 2, 18.), а другом приликом рекоше му: Какав Леш датаи знак, да увиднмо и да Ти вјеру/емо? (Јоан. 6, 30.) Тако се знаде, да еу многи Јудејци, уељед чудеса, која је Иеус Христос учинио, повјеровали у Њега, и онима, који су се сумњали признати и непризнавали Га за Месију, говорили: Када дође Хрнаиос, еда ли %е више чудеса чинпти него Овај што учини ? (Јоан. 7, 31.) Чудеса, која учини И.-ус Христос, можемо подијелити у три врсте : У прву врсту спадају тренутна и потпуна исцјелења разних и не изљечивих болести, која учини једном ријечју — кадкада додиром само, као што су н. пр.: 1) исцјелење раелабленога у бањи, учењено у суботу, које даде Исусу Христу згоду, да таквим норазом објави своје доетојанство; 2) исцјелење слијепога од рођења, врху чега бијаше поведена судбена истрага ; 3) исцјелење слуге капетановог и спна царског дворјанина, које учини у њихову отсуству ; и 4) иецјелење раслабленога, који је патио од узетости, у којој

прилици Иеуе Хриетое доказа, да има власт отпуштати гријехе. Другој врсти спадају чудеса, којима се је Исус Христос показао господарем природе, као што су : 1) претворење воде у вино ; 2") утишање буре и ходање по води ; 3) насићење пет тисућа д.уди с пет хљебова. Трећу врсту Христових чудеса састављају васкресења мртвих, као што су: 1) васкрсењс неке удовипе из Наина, учињено додиром носила и ријечима : Ј/. икУиЛу, теби говорим, устани ! ; 2) васкресење кћери начелника синагоге Јаира, учињено додиром п ријечју, и 3) васкрсење Лазпра, четирдневнога мрца, учпњено једном ријечју, о ком је догађају савјет Јудејски у иотпуном с брању вијећао. Да су та чудеса тако тачно учињена Исус Христом, као што о њима приповиједају Еванђелиети, несумњиво је по важноети свједока. Неносредни свједоци чудеса су сами Еванђелисти и Апостоли, који су пх не само видјели или чули за њих, но су и сами од Иеуса Христа добили дар чудотворства, и који у еамом начину приповједања свога иредстављају оче впдне доказе своје искрености. Посредни свједоци су како сви Јудејци и незнабошци, који су се обратили у Хришћанство, каково обраћење без чудеса било би највећим чудом, тако и начелници јудејски: Никодим, Јаир, и сав врховни савјет јудејски (еинедријон), који не могавши опровргнути очевидности чуда, (васкресења Ллзарева) размишља : Л1то да- радимо ? Човјек овај силна чудеса чини? (Јоан. 11, 47.) и најпослије закључује : Воље је нека један чов]ек умрс за народ, него ли да сав народ проиадне. (Јоан. 11, 50). Дјела ова била еу права чудеса т. ј. не дјела вјештине (умјетности — мајсторије какве), или случаја, но дјела Божанствена. И 1) нема никаквих биљега вјештине, јер и у наше просвјећено вријеме разум их не може објаснити из сила и закона природних. 2) Мисао о случајности губи се како изванредном множином и разноликошћу овијех чудеса, која су вазда по вољи Исуса Христа евршавана, тако и прекрасном