Дабро-босански Источник

Стр 2 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 8

Крајцарско штедовно друштво православних Српкиња у Сарајеву.

Познато је читаоцима „Босанско-Херцегвачког Источника" да су православне- Српвиње у Сарајеву, заузимањем гђе Е. Сарајевчићке учитељпце, основали друштво т. зв. крајцарско штедовно. Цијељ је друштву врло племенита, света, јер је основано ради тога, да помаже сироте изнемогле удовице, а особито оне, које су у болести и које су сптном дјецом оптерећене; да издржава српско-правосл. ђецу обојег пола на основним школама, гимназијама итд. Као што се јасно види, задатак је велики и узвишен, достојан имена и поноса Србиновог. Одбор је саставио и правила друпггвена, која је заједничко министарство и потврдило. Правила су штампана и разаслата познатим личностима, које ће се старати да упознаду поближе Српкиње са намјером друштва, не би ли оно тј. друштво нашло у свима крајевима наше земље што бољег одзива и што јачег потпомагања било материјалног или моралног. Таква правпла дођоше и овди, у овај крај. Одмах устасмо за тијем, да друштву прибавимо коју чланицу. Многима смо дали друштвене штатуте на прочитање, разјаснили намјеру и задаћу друштвену, ноказали корисне и благословене пошљедице од тог улагања и добровољних прилога, пошљедице корпсне ако не непосредно за нас а оно за нашу браћу и сестре, која се у хрђавим приликама налазе, која изгледају кад ће и да ли ће им која милостива братска рука пружити какву ионуду и нахранити голотрбу ситну ђечицу; упозорили смо их, да ће корисне пошљедице од тијех малијех и незнатнијех улога нашијех бити за кратко вријеме велике за оне, који су као и ми чеда једне вјере и народности, који се диче као и ми именом и језиком Србпновим, но који су жељни, да се напију чисте науке, како би и они били врменом достојни својих великих предака, ако не због јуначких својих врлина и витешка ратоборна духа и карактера, а оно бар да свом роду послуже колико му драго према слабим њиховим силама умним, тјелесним и материјалним, да и они ио могућности принесу иа олтар напредка и благостања • народног коју жртвицу, која је мали дарак али је велика задужбина. Тако смо по оним ријечима св. иисма: Куцај и отвориће ти се, лупали и звали, неће ли се ко одазвати, те ступити у заједничко

братско коло, које је тако дивно закићено и украшено првим кћерима. нашег народа, коме су коловође поносне и родољубиве Српкиње сарајевкиње. Па од већине не добисмо одзива, глас се само разлеже а не дође нам одјек натраг. Да су се они одазивали с онаквом љубави и одушевлењем, с каквом смо их ми позивали у друштвену заједницу у сто добријех што се вели. Мјесто тога вели се : имам ја и на друго које шта давати и плаћати. Толиког је коријена ухватила међу некима нећу рећи страст среброл>убл>а, него не истинито родољубље и малена љубав на спрам свега оног, од чега он лично неће уживати какву корист. — Млого ћеш нашег женског свијета видити, које радним даном перу другом хал^ине а празничним даном је најсвечаније навукла на се свилену хаљину, радујући се сиромашица што може да се тијем испореди са богатијим и имућнијим својим конама. Наше богатије женске натрпају на се сав скупоцјени женски такум можда са искреном жељом. да се свијет диви њиховом сјају и л>епоти. Тад ћете видити на њима ваздан којекаквих сребрених и златних предмета као струка дуката, минђуша, нрстења, сатова, гривни, појаса или колана, брошева и т д. које муж доста пута и преко своје воље набави својој супрузи, само да јој угоди ћуди и тако раскошном њеном укусу. Млоги ће то и допустити, рећи ће да је то по моди, да то захтјева дух времена, дакле неће им замјерити ; но треба да им се чудимо и да их осуђујемо не толико због горенаведеног колико томе, што они мисле да ће коначно пропасти, ако уложе коју Форинту на добротворну цијељ. Нзима се чини да њих убијају ти млоги прилози и издавања разним друштвима и фондовима, а да им никако не шкоди, што толики силни новац уложе у луксузлук, који је баш права беспослица. — Млоге домаћице у стању су куповати сваки трећи дан себи оно, што ће им вјештачки уљепшати и угладити лице на штету поштења њеног и мужевљевог и на штету здравља и њеног подмлатка. За то има она срестава, а упитај хоће ли годишње дати 365 новч., па гледај, гдје су врата, кроз која ћеш што прије изаћи на поље. Неки мисле, да ће их упропастити неко добротворство, ако коме учине, а не знају какве неприлике снађу мно-