Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 389

рекао је велики учител, својим ученицима; а да, вјера и Бог, и Николајевић у оно доба и знањем и осјећајем бијаше со земље најирије Дубровнику, иа доцније Далмацији у опће, а на ио се православвом српском народу у тој покрајини и у Херцеговини. Пошто се након неколико вријемена по свом доласку у Дубр .вник ожени са Екатарином Берберовпћа из Мориља, у Боци; то га ондашњи владика даиматински Јосиф Рајачић, С. маја 1833. зађакони, а на сами Спасов-дан исте године у Шибенику заиопи, те повра^геши се по том у Дубровннк, 11. новембра предречене године буде ту намјештен за иароха дубровачког. И он као свештенпк отвори српеку школу под именом катехизације, што му је прије као световњаку забрањено било, и од то доба све до 1848. био је и парох, и учитељ мушке и зкенске дјеце. Као свештенику, да како проширио се знатно и дјелокруг његове радње, на што он никада није пожалпо нн труда ни муке; што му је вазда припознато било и од народа и од предпостављених му власти. За његово примјерно владање, за равносно испуњавање службе и за његове способности — као што му у одлукама пише — владика далматински Панталејмон Живковић, 8. јануара 1836. одликује га црвеним иојасом; а владика Јеротија Мутибарић 28. априла 1846. произведе га за прогопрезвитера дубровачког. И док је он тако успјешно радио за цркву и народ, и док су му предпоставл.ене власти разним одликовањима признавале тај његов успјешни рад; у то негдје исто доба иојављује се на обзорју далматинском и једна друга сјајна звијезда," да просвијетли свој народ не уносом туђег обичаја и облика, већ гајећи га у његову природну језику", којој је опет Николајевић већ десна рука; појављује се вел.у, др. Божидар ПешратвиЉ. Благотворни рад Ђорђа Николајевића на пол»у наше књижевности у Далмацији тога тоба, не допушта ми простор („Орла"), да по својим слабачким силама процјеним; него тек да напоменем, како је он заједно с покојним Б. Петрановићем једна душа био „ Сртко-далматинском Магазину Ј , тој ријеткој књизи, која нам је многе и многе историчке споменике од вјечите пропасти сачувала, многе народне обичаје и умотворине на видик изнијела и која нам је очевидни доказ, да се је и онда, као и данас Србин

с краја на крај Далмације, са свом туђинском поплавицом, Србином осјећао, и онда рекох, кад они, који му то дан данашњи небрацки нијечу, и силом на срамоту своје име намећу, мртвачким сном спаваху огрезнути до грла у туђинштини. У току тог плодоносног Николајевићевог рада, а то баш течајем године 1850., љуте стријеле простријелише његово родитељско срце пошто му смрт у не пуна четири мјесеца уграби јединка сина Чедомиља и јединицу кћер СоФију, те ојађели родител.и остадоше из убаха без заклетва својих. Исте године 1850 би обдарен први између далматинских православних и римо-католичких свештеника златним крстом Франц-ЈосиФовог реда за заслуге, а руски цар Никола поклони му те године такођер прстен у брилантима за књижевне заслуге. Проникнут правом свијешћу у свом позиву и неизмјерном љубавл.у цјелокупном Славенству, он православни свештеник не прави разлике измеђ' браће своје и туђе вјере, но по оној : Брат је мио које вјере био, Када брацки ради и поступа оплакује на првом мјесту у свом „Српско-далматинском Магазину" год. 1842. смрт Антонија Ђурићеа, бискупа дубровачког, дописује се и договара као брат с братом и свештеницима друге вјере и отвара им ступце свог „Магазина", све на опћу корист свога народа. Но, по души, и Дубровник исти, гдје је огромна већина римокатолика, и гдје је вазда бивало на пробир учених л,уди, потпуно свијесан, да: „Лактом вјере глупост чојка мјери, А озбиљност дјелом и врлином". на љубав н повјерење одвраћа му љубављу и повјерењем, те га год. 1852., приликом путовања Н>ег. Величанства ћесара кроз Хрватску, посла као свог изасланика на Ријеку, да понизно пред ТБеговим Величанетвом изјави вјерност и прпврженост славних Дубровчана. Тако га опет исто год. 1853. изасла Дубровник у Беч нред ћесара, да му се од стране Дубровника радује, што је избјегао смрти, кад оно нокушаше да га убију. На тај начин чашћен и љубљен од свакога без разлике вјере, провео је Николајевић у Дубровнику 28 година, те у априлу 1858. премјести се са свим одатле у Задар, гдје је био именоват проФесором трећег разреда богословије, која је онда носила наслов православне клери-