Дабро-босански Источник

Стр. 390

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 п 10

калне школе. Као ироФесор при тој школи остао је он до год. 1860., то док се у Задру не отвори православна конзисторија, чему је и он доста допринио и припомогао, те је тада наименован био конзисторијалним протопрезвитером. Ама опет и као протопрезвитер конзисторијални заступао је он често мјеста професорска у онамошњој клерикалној школи, па и иуне двије године и засебице обавл.ао је ту службу, кадно се предречена школа преустројнла била г. 1868.; дочим га Њег. Величанство ћесар 27. декемб^за 1873. именује и чланом високог ц. кр. покрањског школсетог вијећа у Задру, и као члан истога остао је он све до поласка свог у Сарајево ; те му је тад намјссник далматинћки барон Јовановић, по наредби министарства богоштовја и иросвјете 6. Фебруара 1883. бр. Ј 12 /пр. изјавио нарочитом одлуком од стране реченог министарства „захвално признање ради његове дјелатностн у покрањском школском вијећу. Као што је у Дубровнику, тако је Николајевић и у Задру због риЈетких му врлина високо чашћен и поштован од свакога био, те га вазда и ту међу првијема у свакоме подузећу за корист и напредак свог народа и речју и пером свуд виђамо и находимо. Тако год. 1862, кадно већина сабора далматинског, коју је онда сачињавала талијанска странка, именује одбор од 12 лица, да се ови у заједничкпм сједницама договарају о промицању српског језика и да поменутој већнни подносе своје предлоге односно књига, које би се имале штампати о трошку покрањске закладе; у том одбору находимо и Николајевића као оцјенител.а славенских књига. Такођер је одма г. 1862. ул.егао Николајевић и у први одбор „Матице Далматинеке", и то у књижевни отсјек, те је подпресједником пстога остао све до свог одласка из Задра. Године пак 1865. градоначалништво задарско изјавило му је писмено своју захвалност, што је на молбу истога саставио једну пјесму приликом светковања педесетогодишње службе покојњег барона Лазара Мамуле, ондашњег далматинског намјесника, која је печатана била ћирилнцом. Особитим задовољством овдјен морам да споменем, како се је у то доба Николајевић еа још неколицином свештеника евојски заузимао и радио, да се у Далмацији оснује заклада за свсштеничке удовицс и сирочад , у чему се је и успјело; те је он у нрвој одборско; сједници,

16. новембра 1861. једиогласно изабрат за подпресјсдника одбора, пошто је по правилнику исте закладе пресједник дијецсзални владика, те је подпресједником остао до свог одласка у Сарајево, неуморно радећи за напредак, те одиста мимо задужбине потребите закладе, на коју и по свом одласку није заборавио, као што му то лијепо признаје и преосвештени (покојни) владика С. Кнежевић у окружницп управљеној 26. ФеФруара 1883. свештенству своје епархије у којој му јавља, како је Николајевић послао Фор. 2(10 као дар за фонд сирота и удовица свештеничких. Него Николајевић својим врлинама и радом није стекао лијеп глас и уважење само у Далмацији п Српству, већ му се име још много даље разнијело, те пошто је већ био и чланом „Српског ученог друштва" у Биограду и „Матице српске" у Новом Саду, год. 1863. прнликом славља хил.адугодишњице опстанка велике државе руске, покојни цар Александро II одликује га редом ордена св. Ане трећег степена. Да би се боље схватила сва важност тог одликовања доста је, да ти напоменем, како су том истом приликом одликовани били и ови у славенству знаменити мужеви : митрополит српски Михаило, племенити Иван Кукуљсвић, Др. Фрањо Миклошић, Вук Караџић, Др. Нетрановић, Др. Ј. Суботић, Др. М. Хаџнћ, Анте Мажуранић, Др. Блајвас, ШаФарик, архнмандрит Памучина и Корнелије Станковић. Осим небројених других заслуга, те је многогодишњим својим радом за цркву и народ стекао, Николајевић од своје зараде и заштеде још за живота, и то још као протопрезвитер у Задру, намјењује једном дијелу евог народа, знајући лијепо, да у данашњем напредном вијеку само науком и просвјетом уз остале прирођене му врлине може опет Србин Србином бити и постати. Пошто му још у Дубровнику, умријеше дјеца, а у Задру и протиница; њему бијаше све и сва свој народ, иа да би га по могућности својој и матсријално потиомагао; првог марта 187!). установи он закладу од форинти 12000 под умсном заклада протопрезвитсра Ћор/ја НиколајсвиИа, да се ириходом истих изучавају гимназијалиим и вишим наукама два иравославна срттска младиИа, и то један из Дубровника а други из Вокс. Закладом да уиравља