Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 391

дијецезаљни православни владика бокељско-дубровачки и за живоша добровачки велеиосједник и шрговаг^ ЈТико Василије БошковиЛ и кошорски велеиосједник Зико М. Сшефанови~%, а ио смрти ових, ако би се случила по самрши основашеља ове закхаде, једног члана вазда да бира шуторство Ћравославње цркве которске, а другога оно дубровачке. Прсдносш на ашишндије вазда да имаду младиЛи из иородица ЂерберовиИа или Ђербер. Ама овим и на овоме не завршује се још рад 11 иколајевића, е га црква и народ и под старим његовим годинама требује као озебао сунца. Кад се оно о трагу мало година у Сарајеву имала да отвори правоелавна конзисторија и богословија, заједничко министарство у Бечу одређује и повјерава организацију тих завода старини Николајевићу, тер ти он на измаку год. 1881. дође у Сарајево, и овдје у тим пословима бива десна рука високопреосвештеном митрополиту Сави Косановићу, те конзисторија отворила 15. новембра 1882., а богословија 2. декембра иете године. Пошто га Н>. В. ћесар превишњом одлуком 17. октобра 1882. именује архимандритом и подпресједником сарајевске конзисторије, то га високопреосвештени митрополит Савва 19. новембра 1882. при торжественој литургији ироизведе на степен архимандритски. Као члан конзисторије опет и ту Николајевић све до именовања проФесора богословије уз своје конзисторијалне дужности обавља још и службу привременог управнтеља и проФесора при новоустановљеној богословији. Да би му митрополит Савва бар у неколико за све то, па и сав дојакошњи његов рад за корист цркве и народа, своју захвалност исказао, лицем на Богојављење 1883. на литургији стави му с благословом архимандрптску митру на главу и дозволи му, да исту може вазда при служењу у цркви носити. Двадесетог пак маја 1883. дочекао је Николајевић ријетку славу Тај дан Сарајево свечано је прославило педесетгодпшњицу од како је овај честити ветеран српски прву литургију пропојао у божијем храму, па су му и са стране, особито из Босне и Далмаци1е тај дан многе писмене и брзојавне честитке стигле. А кад се оно митрополис Савва захвали на мјесто митрополита сарајевског, Николајевићу би повјерена администрацијв упражњене митро-

полије; а 23. декембра 1885. ЕВегово ц. к. Апостолско Величанство именује га архијепископом сарајевским и митрополитом Дабро-босанским, те га с благословом и приволом Његове светости васионског патријарха цариградског Јоакима IV., посветише на пријестол босанске мптрополије у Сарајеву 2. Фебруара 1886. на Сретеније Господње, митрополити мостарски Игњатије, тузлански Дионисије и владика горњокарловачки ТеоФан Живковић. (Види лист „Просвјету" од 1886. Број 6. и 7. која је у Сарајеву излазила.) У знак признања заслужног дјеловања, Бзегово царско и краљевско Апостолеко Величанство благоизволело је превишњом одлуком од 15. јула 1887. године најмилостивије иодијелити му највећи степен ордена Фрање ЈосиФа, т. ј. орден, крст са лентом и звијездом. Као митрополит од почетка па до данас и ако је прешао своју 83 годину, ипак је он још и духом и тјелом крјепак, што нам најбоље иосвједочава његово безпрестано обилажење — каноничке визитације — повјерене му пастве и посвећивање новоподигнутих цркава. Смијело могу рећи да нема вароши и варошице (са малим пзузетком) у његовој пространој еп^рхији (к.зја броји 180 цркава, 5 манастира, 2169 села, 244 парохије, 54.480 кућа, 440.568 душа, 256 свештеника оба реда), па и у неким селима и парохијама, у којима није био и свој народ поучио. Од почетка па до данас, он је као митрополит у накрст своју епархију обишао и ове цркве осветио: 1. У Рељеву 9. маја 1886. (Сарајевски протопрезвитерат); 2. У Рогатици 1. јуна 1886. (Рогатички протонрезвитерат); 3. У ЛазариИу 31. августа 1886. (Оарајевски протопрезвитерат); 4. У Трнову 8. септембра 1886. (Сарајевскп протопрезвитерат); 5. У Осињу 29. септембра 1886. (Тешањски протопрезвитерат) ; 6. У Б. Косшајници 25. маја 1887. (Дубички протопрезвитерат); 7. У Еозарцу 31. маја 1887. (Нриједорски протопрезвитерат); 8. У Добруну 15. августа 1887. (Вишеградски протопрезвитерат);