Дабро-босански Источник

Стр. 392

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

9. У Медној 13. септембра 1887. (Герзовачки протопрезвитерат); 10. У Прњавору 18. септембра 1888. (Прњаворски протопрезвитерат) ; 11. У Чађавнцн 1. октобра 1888. (Дубички протопрезвитерат) ; 12. У Рекавици манастир Крупу 15. августа 1889. (Бањалучки протопрезвитерат); 13. У Кцкуљнма 20. августа 1889. (Градишки прртопрезвитерат); 14. У Власеиици 8. септембра 1889. (Власенички протопрезвитерат); 15. У Мравици 17. септембра 1889. (Прњаворски протопрезвитерат); 16. У Доњем Вакуфу 24. септембра 1889. (Бугојнски протопрезвитерат); 17. У Ребровцу 1. октобра 1889. (Бањалучки протопрезвитерат); 18. У Ђлагају 1. јула 1890. (Бугојнски протопрезвитерат) ; 19. У Санском Мосту цркву и српску школу 20. августа 1890. (Санско-Мост. протопрезвитерат). 20. У Добрлину 29. септембра 1890. (К> стајнички протопрезвитерат). Осим тога, још је: 21. У Височнику (Сребрнички протопрезвитерат) по дозволи и благослову митрополитском унешен је у новосазидану цркву освећепи антиминс 31. августа 1886. по пропису, јер је исти дан митрополит освештавао цркву у Пазарићу. 22. У парохијн Бочац на мјесшу Агићи, благословом архијерсјским унио је по пропису у новосаграђену цркву прота Баљадучки са околним свештенством свети антиминс 1. октобра 1886. године. 23. У Горњем Унцу, парохнји Прекрају (Гламочки протопрезвитерат) с благосл.овом архијерејеким унешен је освећенп антиминс у новосаграђену цркву 24. августа 1887. године. 24. У Ћарохнји Међувођи (Приједорски протопрезвитерат , 1 с благословом архије.рејским унешен је освећени антиминс у новосаграђену цркву на дан 8. септембра 1887. год. 25. У иарохији Врекиња (Костајнички протопрезвитерат) са благословом архијерејским

поставл.ен је освећени антиминс у новој цркви 1887. године. 26. У марохији Камен (Гламочки протопрезвитерат) с благословом архиј ерејским унешен је освећени антиминс у новоса грађену цркву 25. октобра 1887. год. 27. У иарохнји Јошавки (Бањалучки протопрезвитерат) с благословом архијерејеким унешен је оовећени антиминс у новосаграђену цркву од дотично^ проте дана 15. августа 1887. 28. У парохији Пожичкој (Прњаворски про топрезвнтерат) с благословом архијерејским постављен освећени антиминс у цркву и освештана су звона 31. маја 1887. Поред тога, што је митрополит Николајевић члан утемел>ач „Друштва св. Саве" у Биограду; члан утемељач „Српског православнвг црквеноијевачког друштва „Слоге" у Сарајеву ; члан утемел>ач „Крајцарског штедовног друштва православних Српкиња" у Сарајеву ; члан „Српског ученог друштва" у Биограду; члан утемељач „Матице Српске" у Новоме Саду ; члан утемел.ач „Сирото-удовичке Фундације овештеничке" у <5адру; члан „Матице Далматинске" и члан „Друштва доброчињена и узајамне помоћи славјанске" у Цариграду ; он је на благотворне цијели, као: ђацима, црквами, школама, друштвима и сиротама, и т. д. издао у 1886. г. Фор. 1658 ; 1887. г. Фор. 867; 1888. г. Фор. 1312.; 1889. год. Фор. 1294; 1890. г. Фор. 1443. У све дакле Фор. 6474. Бринући се и за свештеничке удовице и сирочад у својој епархији он је обећао 3000 Фор. у фонд за горњу цијељ, чим се правила од високе владе одобре и установа ступи у живот. Осим тога, он је укинуо батике п вјенчанице, које су сви пређашњи архијереји од евештенства и народа покупљали. (Види конз. окружницу од 10 јула 1886. број 958. екс 1887. „Источник" стр. 14. од 1889. год. и окружницу од 22. Фебруара 1890. број 315. „Источник" стр. 98. од о. г.) И од тих батика и вјенчаница заоставша евота близу 1000 Фор. такође поклонио је и намјенио за фонд свсштеннчких удовица и сирочади. Даље, он је измолио код високе земаљске владе, те се православној општини у Сарајеву плаћа за кућу, гдје митрополит стоји 1200 Фор. на годину и то унапријсд, што је велика корист