Дабро-босански Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 427

цркве и Српскога народа поздравио, — са завршетком бесједе своје : Живио ! Високопреосвештени Господин заФали се на поздраву, и поздрави се са гг. чиновницима,, који су били обучени у званичне ал.ине у свом реду стајмли, те поздрави сав присутни народ. Ота лен се крене .Литија кроз варош бос. Костајницу, која је сва у зелено обучена била, а српске тробојке и црно-жуте на свима се кућама лепршаху, а поред тогн и дрворед једне улице, сав је окићен био са српским тробојк.ша, и тако у парадп одемо у цркву, а дјеца пјевала су „РадбисА З ^к/НУ Д1|1И с'|\џнока ..." Народ врви са енију страна и жел>но гледа и поздравл.а својега милог Архипастира, и тако Литијом праћен, дођосмо у цркву, коју је у врло лијепом реду и чистоћи затекао, а и зет;енилом окићену ! У цркви Високопреосвештени Господин Митрополит са својом красном бесједом, поучи сакупл>ени народ, који га је у цркву допратио, изливајући им свој архијерејски благослов! Из цркве се врати Високопреосвештени Господин Митрополит у стан преч. господина проте Јована Зечевића, који га је са својом супругом и дјецом на авлијским вратима радосно дочекао, св. дееницу редом му пјеливајући, и узме га испод руке и авлијом која је ћилимима застрта до кућни врата, и цвијећем посута била, уведе у свој етан велико-достојника срп. цркве на конак! У вече је била пристојна вечера, посна и мрсна; посна за Нз. В. Господина Митрополита, и његова протођакона, те за још позване Србе грађане; а за господу чиновнике мрсан је објед био. — Преч. г. прото устаде пољуби Н>. В. Господина Митрополита у руку и замоли га да му дозволи, поздравити га у својој кући као евојега преузвишеног госта и свога Митрополита ; нашто се је Гоеподин Митрополит насмијао говорећи : „говори сине, ти си господар у својој кући" итд. Прото је изговорио лијепу здравицу Господину Митрополиту, и заФали му се што га је толиком чашћу удостојао, да његовим гостом благоизволи бити, што ми, рече прото: на част и дику служи, те да ће му та вече најприј&тнија успомена остати у животу његовом и његове породице! Ту ноћ, варош је била сва рнсвијетљена, а чила српска младеж се је пред стан окупила, српско коло играла, и српске п|есме једну за

другом низала до десет сати ноћи, што је Њ. В. Господину Митрополиту много мило било, ђе српски народ зна поштовати своје црквене велико-доетојанетвенике ! Сјутра у суботу, на Миол,-дан, у 7 сати у јутру сједне Н>. В. Господин Митрополит са својим протођаконом и протом Јованом Зечевићем у каруце, и упуте се пут у Добрљин, праћен са осталим свештенством и народом! Кад емо били близу Добрљинске цркве, одма можари ватру оборише, а звоно на цркви зазвони; народ сав који је на збор дотле стигао био, у двојни ред се ставио и понизо од славолука к цести, а славолук је био пред црквом, (онакав као и у Костајници); ту Н>. В. Господина Митрополита дочекао је свештеник добрљмнски, Д. Дукић, обучен у пропиеано одјејаније, са јеванђељем у руци, пошто је 1Б В. Господин Мптрополит цјеливао св. јеванђеље, онда га је свештеник Д. Дукић са лијепим говором — у име иркве и народа поздравио! До 10 сати чиниле су се некс припреме, ради освећења цркве, а тачно у 10 сати Н>. В. Господин Митрополит са протођаконом, протом Зечевићем и још тројицом свештеника, отпочео је освештање нове цркве, у славу и част пренесеније мошчи. св. оца Ник маја у град Бар, на 9. маја, као храма цркве; јер тај је дан био од памтивијека храм ове цркве, пак то народ и сада је желио! Освећење цркве, заједио са литургиом свршило се је у 1. са.т послије пола дана; како освећење цркве тако и св. литургија, обављено је у најл.епшем реду и поретку ; — а како и не би код онако честитог старца митроносца, јер што год тко незна, он му неким тајним прија тел>ским знацима, осим уналрјед упуства и поуке — докаже, да нптко у цркви то примјетити могао није, осим оних којих се је тицало; а не као што су се пређашње владике, при оваковијем и другим случајевима на саелужашче свештенство, са највећим издирањем, брецањем и још гурањем по цркви — поступали ; тако, да црква није у том моменту изгледала као дом Божији, дом молитвени; већ као неко разбојничко мјесто! А наш еједи старина, наш премили, заслужни правдољубиви, кротки и емирени Архипасгир Господин Митрополит поступа: благо, кротко и смирено ; и свакоме као добри отац најбољему сину, жели на лијеп начин упуства, савјета и поуке дати, као оно што је и свети Савва радио!