Дабро-босански Источник

Стр. 428

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

При освећењу цркве и св. иитургији одговарала су школ. српска дјеца из Б. Костајнице, под управом вриједног г. уччтеља комуналне школе Радослава Јањчића, еј вала ти добри дјетонастав ниче и Србине! По свршетку св. литургије, изашао је пред царска врата протођакон Бошковић, те са својим умиљатим гласом изговорио је „многолЈвствије" за Нзегово Величанство цара Фрању Јосипа I., нашто су пјевци громким гласом отпјевали царску „химну" Боже живи . . . ! за овим многољествије за Патријарха и за Нз. В. Господина Митрополита, а пјевци су пјевали са врло армочним гласовима „Многаја л,ета". По свршетку „многољествија" ступио је Високопреосвештени Господин Митрополит на царска врата, одаклен је своју архијерејску проповјед, народу своме, народу миломе у правом српско-православном духу и значају изгзворио ; његов бнај старачки очинскп глас, умиљати тон (мимика); пак оне дпвне у проповједи српског значаја ријечи које Србина у мислима односе, и сјећају га на његово некадање златно доба, када је црква српска, а с њом и синци правовјерни њени, под сјенком емоквице своје властите српске слободе мирни хлад уживала . . . ! Свима су присутним слушаоцима и нехотично бисер суза низ српско лице се отиснути ) и на српску земл,у пасти морала! Народ га је тако спокојно, тако мирно са великим задовољством и одушевлењем слутао — што но ријеч има — такова је тишина у цркви била до свршетка цијеле проповједи, — „да је мува по цркви првала њен би се глас опазити дао" . . . ! На завршетку своје бесједе, препоручи старина добри, архипастир народу своме српскоме, међусобну братоку слогу и љубав, препоручив да чувамо свете и благочестиве христијанско српске обичаје наше, српско-православну прадједовсву нам вјеру и милу нам народност српску; које нам је све од наших славни пра-прадједова неповређено скупо сачувано, и нами у аманет као дјеци својој, потомству на сачување и у снвршавање насљедно предано! Препоручив да се строго чувамо и клониио сваке свађе и раздора, што добра никакова недонаша, него зле п опаке последице ! Препоручив сваку покорност, вјерност и оданост прама Нзегову Величанству нашем цару и краљу Фрањи Јосипу I., који нас је у своје крило примио, те

смо под Његовом мудром и праведном управом као његови синови, слободни у нашој милој отаџбинп Босни, те да будемо покорни и послугани прама постојећим земаљским законима п влаетима! На завршетку своје дивне бесједе (што ми је много жао, да ју при руци немам, те да ју овдје од ријечи до ријечи преписати немогу, што би много вриједно било, којом би се наш „Источник" заиста окитити могао), Високопреосвештени Господин Митрополит благослови свој сав народ; а дјеца и свештенство отпјеваше „Исиолајеши Десиота а ! За овијем сљедио је свечани објед — ручак — који је за стотину особа врло лијепо припремљен био, за Њ. В. Господпна Митрополита већ по дужности било је мјесто зачелно; Високопреосвештени Господин благословм „ јастиЈе и иитије а и сједне на своје мјесто; њему с десна, и с лијева г.г. чиновници до ових свештенство, а. до ових грађанство и тежаци. — Кад се је мало по-одручало, устаде Високопреосвештени Господин Митрополит те напи у здравље Његову Величанству Цару, у врло карактеристичном смислу, што су за столом сви присутни гости стојећи саслушали, и по свршетку здравице, отпјевали царску „Химну" ! За овијем устао је | преч. г. прото Јован Зечевић, те је у име одбора, у име општине и у име свега народа добрљинске парохије поздравио Високопреосвештеног Господина Митрополита, а уједно му се и заФали на његовој доброти, труду, и пожертвовању ! на ову здравицу отпјевало је свештенство са другим милим гостима — светосавску пјесму „Ускликнимо а . . . . ! А народ се уватио у линију око цијелог стола, те им се српска радост на лицу читати могла, радујући се и веселећи се на овоме светом српском православљу ! Његово Високопреосвештенство пун радости и весеља, гледећи у тако сакупљени чисти и весели овејани народ свој српски, — словесну паству своју — устаде, те одзрави на здравицу проте Зечевића, и поздрави, одбор, општину, и цио сакупљени српски збор — са умил,атом очинском поучителном бесједом, а народ му одздравља са радосним усклицима ; Живио нам свети ошац владико ! Живио ! На сваку ову здравицу топови су пуцали и звоно је звонило ! Такових је значајни здравицг, тога дана више пало ; а особито здравица је зна-