Данас

Budimo prilagodljivi, zaboravimo

Srbi su, nema sumnje, narod budućnosti. Tako su postali prilagodljivi da više ne pamte ne samo šta se desilo pre deset godina nego ni ono od pre tri meseca. Na primer: referendum. Pa onda terorizam i grupice izolovanih terorista na Kosovu. Pa devalvacija i brzi privredni oporavak sa privatizacijom... Pa izbori u Crnoj Gori. Ko se još seća da su se ove godine negde u maju pojavile jagode

Nadam se da je danas svima jasno kako mozak funkcioniše. Nove informacije potiskuju sfare. Kada bismo čuvali sve što smo bilo kada primili kao informaciju odavno ne bismo bili živf. Ključ čovekovog uspeha kao vrste je u prilagodjavanju. Nema prilagodjavanja ako nema prihvatanja novog. Ima, naravno, stvari, i dela, koje obavljamo godinama. Na primen klopa. Pitam se, medjutim, koliko bi opstao i taj instinkt samoodržanja da ga stalno ne ponavljamo. (Da vas vidimo posle nekoliko meseci nejedenja da li biste mogli da se setite kako izgleda služiti se viIjuškom i nožem.) Ovo otkriće modeme neurofiziologije neverovatno se razvilo medju Srbima. Sa sigumošću možemo da tvrdimo da su stupanj razvoja modeme neurologije, i njegova društvena primena, na najvišem svetskom nivou upravo u Srbiji. Srbi su, nema sumnje, narod budućnosti. Tako su postali prilagodljivi da više ne pamte ne samo šta se desilo pre deset godina nego ni ono od pre tri meseca. Na primer: referendum. Pa onda terorizam i gmpice izolovanih terorista na Kosovu. Pa devalvacija i brzi privredni oporavak sa privatizacijom... Pa izbori u Cmoj Gori. Ko se još seća da su se ove godine negde u maju pojavile jagode? Di da je bilo mraza pa da su stradale kajsije. (Dobro, to sa kajsijama ćemo uskoro da otkrijemo što, naravno, ne znači da ćemo išta da povežemo.)

To sa prilagodjavanjem i zaboravljanjem je u bUskoj vezi sa povezivanjem. Kad stalno primate nove informacije ne samo da potiskujete stare nego ih i ne povezujete. Uzročno-posledične veze su veoma opasne sa stanovišta adaptacije i preživljavanja. Primećeno je, takodje, da Ijudi koji još uvek imaju razvijen mehanizam pamćenja i povezivanja često pate od depresije, manije gonjenja i odsustva interesovanja za ono što se oko njih dešava. Pod takvim stresom pamćenja i povezivanja oni su, naravno, nesposobni za opstanak. I lako postaju plen onih koji su prilagodJjiviji. Cilj nam je, nema sumnje, da postanemo društvo sposobnih i odlučnih Ijudi. Ne treba da budemo surovi prema onima koji su nesposobni i kolebljivi. Treba ih, jednostavno, prepustiti njihovoj sudbini. Srbi su se, kao vrsta, podelili na dve grupe - jednu koja se svemu prilagodjava i koja će

preživeti kao superiorna vrsta u svetskim razmerama, i druga koja će postepeno nestajati. Na delu je dinamična društvena i biološka selekcija u kojoj nema mesta za sentimentalizam. Pioniri naše društvene eugenike, poput Mire Marković, Dragoša Kalajića i Vojislava Šešelja, to su odavno otknli. Kada se oni pozovu na svetle srpske tradicije odmah znam da se nešto sasvim novo sprema. Neki zakon ili uredba. Prilagodljiv čovek to proguta u paketu - u skladu sa tradicijom i sa najsavremenijim svetskim rešenjima. Vremenom tradicija postaje nešto ultramoderno, najnovije, i može da potraje po tri-četiri meseca. Što smo prilagodljiviji to informacije kraće traju. Pretpostavljam da se teži idealu da se referendumi, izbori, koalicije, zakoni, imenovanja, devalvacije i slično, sprovode jednom nedeljno. To će se, sigurno, odraziti i na privatni život. Moći će da se menjaju žene i muževi, deca, roditeIji i prijatelji, brže nego što je to igde moguće. Bićemo stalno u stanju inovacije i originalnosti. Nikada nam neće biti dosadno i zamorno. Ovde će moći aktivno da se živi do kraja. Staračka senilnost, koja toliko izbezumljuje razvijeni svet, ovde će biti vrhunac životne mudrosti. Svaki dan čudo, kako je pisao Hrabal. (Koji Hrabal? Koje pisanje?) Zajebimo pamćenje. Zajebimo pamćenje. Zajebimo pamćenje. Što brže i što temeljnije da bismo mogli veselo i bezbrižno sve da preživimo.

mmm

FOTO; ROJTEfIS

Hongkong, 30. jun: Mališan sa kineskom i lokalnom zastavom čeka kineskog predsednika

GREGERIJE

Zrela žencu ona kojoj su oči stavljene pod navodnike. Viktora Igoa je žena zvala: Viktor, a Ijubavnica: Igo. Hrizanteme su cvetovi i pekinzeri u isto vreme. Atomi su gomile nevidljivih tresanja. Da bi se čovek spasao od dosade valja samo da se što luđe dosađuje. Najviše snage od bolesmka zahteva otvaranje bočice leka. Izbor i prevod Mirjana Božin

Poraz za čestitku

Noši fudbaleri su za utakmicu sa Holaudijom zaslužili sve drugo samo ne čestitke. Ipak, sa najnadležnijeg mesta dobili su, što bi rekao narod, „čestitku k’o vrata". „Čestitam vam na uelikoj pcžrtvovanosti i na igri i držanju, kojima ste dostgjno reprezentovali našu zemlju na Svetskom pruenstvu. Želim vam svima mnogo uspeha i mnogo sreče u budučim takmičenjima i u ličnom životu". U potpisu: Slobodan Miloševič, predsednik SRJ. Da lije to upitanju sindrom kosouskog mitapo kojem kao nebeski namd više slavimo svoje poraze nego pohedel Ili je, mcžda, predsednik koji se retko obrača suom narodu i svojim biračima hteo da poruči da i on kao svi smrtnici voli fudbal? Odnosno, da je to pokušaj da se, kao i bezbroj puta do sada, i od poraza napravi politički kapital. Sport je, fudbal posebno, uvek kod nas bio - više od igre. U međuklupskim utakmicama praznila se i ideološka i nacionalna agresija, a međunamdni susreti bili suprilika da se pokaže naša nacionalna superiomost nad ostatkom sveta. U ovoj skraćenoj Jugoslaviji ta filozofijaje dobila dodatne impulse - setimo se samo otimanja oko toga koja će stranka i politička struja prisvojiti za sebe uspehe jugoslovenskih košarkaša. Uvek je, dakle, važio onaj latinski princip „Hleba i igam!“, a budući da hleba nikada nije bilo previše - igre su bile važnije. Niko, dakle, nema više razloga od Miloševića da žali štoje za nas Svetsko fudbalsko prvenstvo završeno. Da smo, nekim slučajem, postali prvaci sveta - sve ostalo bilo bi u drugom planu. Najbolji smo, a sankcije su nam uvedene samo zato što nas Amerikanci mrze, a mrze nas jersmo bolji od njih. Sada, međutim, više takvog izgovora nema. lako svi žalimo što se sve ovako završilo - naši momci su ipak dobro igrali izaslužili su čestitke makarza onu utakmicu sa Nemcima - mcžda je i dobro što je sve to tako. Sada čemo moći da se vmtimo onome od čega živimo. Igre su završene, treba mzmišljati o hlebu i o svemu ostalom. A letoje, zaista, vruće. „Deblokada rudnika Belaćevac", kako je zvanićno prozvana vojno-civilna akcija, nagoveštaji o pooštravanju akcija i imperativni zahtevi da Milošević ispuni ono štoje obećao, mst cena, nestašica mesa, skok crnog kursa dinara, ponovo postaju glavna tema. Igre su završene - vmćamo se hlebu.

PREDRAG MIJATOVIĆ Tragičar s penala

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije završila je učešće na Svetskom prvenstvu. Svi se slažu u oceni da smo Francusku prerano napustili, da je ovaj sastav mogao i morao više (naravno, trijumf Holandije niko ne osporava), Konsenzus je postignut kada su u pitanju dometi „izgubljene generacije", ali su podeljena mišljenja ko je kriv za ovakav epilog. Najveći broj njih upire prstom na selektora Slobodana Santrača, i biće, to je već sasvim izvesno, po onoj staroj „neka visi Pedro“ - Santrač će dobiti otkaz. Mundijal u Francuskoj bilo je i poslednje veliko takmičenje i za nekolicinu fudbalera, a što je do oproštaja s reprezentativnim dresom došlo pre vremena, mnogi optužuju Predraga Mijatovića, Otputovao je Peđa u Francusku s željom (čak i uverenjem) da može postati najbolji fudbaler Mundijala. To breme koje je sam sebi stavio na leđa bilo mu je dodatno opterećeno očekivanjem „fudbalske nacije". Sve oči bile su uprte u njega jer On može sve sam. Verovao je u to i selektor Slobodan Santrač, verovali su i drugovi iz reprezentacije i - pogrešili. Mijatović je propustio da realizuje penal i umesto junaka postao je tragičar.

U pravu je, verovatno, Željko Petrović kada kaže da Mijatović od 100 penala samo jedan promašuje. Ali, je isto tako činjenica i da je Mijatović ceo Mondijal odigrao veoma slabo, daleko ispod svojih mogućnosti, a to se moglo i očekivati. Jer, najveći deo prolećne sezone Mijatović je zbog povreda bio više u ambulanti nego na terenu. Osim finala Lige šampiona i gola Juventusu, ne sećamo se nijedne blistave partije. - Ovo mi je najteži trenutak u karijeri - priznao je Mijatović. Moramo mu verovati i ne treba mu još više zagorčavati život.

Živa Vekecki

FOTO: ROJTEES

Sreda, l.jul 1998

7