Данас

Stotinak demonstranata protestvuje zbog pritiska NATO na Srbiju

Kako braniti branioce IjudsMb prava

FOmFONET/AP

Moskva, 1. jul:

Svedoci pod zaštitom

Izraz „branioci Ijudskih prava“ odnosi se na aktiviste nevladinih organizacija za Ijudska prava, ali i na novinare koji izveštavajn o kršenjima Ijudskih prava, advokate koji zastupaju žrtve povreda prava, i sve ostale čije delovanje konkretno doprinosi zaštiti žrtava kršenja Ijudskih prava

Komisija Ujedinjenih nacija za Ijudska prava je u aprilu ove godine konsenzusom usvojila nacrt Deklaracije o pravima i odgovornostima branilaca Ijudskih prava i osnovnih sloboda, nakon četrnaest godina rada na donošenju ovog dokumenta. Generalna skupština UN će na redovnom godišnjem zasedanju formalno usvojiti Deklaraciju. lako do njenog usvajanja dolazi na 50-godišnjicu Univerzalne deklaracije o Ijudskim pravima, Deklaracija o braniocima Ijudskih prava predstavlja mnogo više od svečarskog gesta; ona ustanovljava političku i moralnu obavezu država da se pridržavaju preciznih standarda u zaštiti prava lica koja nadziru primenu međunarodnih normi o poštovanju Ijudskih prava. Izraz „branioci Ijudskih prava“ odnosi se na aktiviste nevladinih organizacija za Ijudska prava, adi i na novinare koji izveštavaju o kršenjima Ijudskih prava, advokate koji zastupaju žrtve povreda prava, i sve ostale čije delovanje konkretno doprinosi zaštiti žrtava kršenja Ijudskih prava. Na skupu međuvladinih i nevladinih organizacija o izradi nacrta Deldaracije, održanorn jula 1997. godine u Lundu [Švedska), prihvaćena je radna definicija ..branioca Ijudskih prava“ kao lica koje „rizikuje ili trpi javno žigosanje, zlostavljanje i nepogodnosti pri korišćenju prava, izraženog u međunarodnim instrumentima o Ijudskim pravima, da pojedinačno ili sa drugima promoviše i štiti Ijudska prava i osnovne slobode drugih". Konferencija o zaštiti branilaca Ijudskih

prava u Latinskoj Americi i Karibima, održana maja 1996. godine u Bogoti, zaključila je da bi zaštita branilaca Ijudskih prava trebalo da se odnosi na sva lica koja doprinose zaštiti Ijudskih prava, makar i povremenim angažmanom, kao što je slučaj sa tužiocima i svedocima na suđenjima. U mnogim zemljama aktivisti za Ijudska prava i dalje deluju u krajnje nepovoljnim uslovima. Tako je početkom 1996. godine u Nigeriji übijen pisac i aktivista zaljudska prava Ken Saro-Wiwa; u Kini su iste godine, zbog zalaganja za poštovanje Ijudskih prava, Wei Jingsheng i Wang Dan osuđeni na visoke kazne zatvora, a novinarka Dai Qing je zatvorena zbog ukazivanja na opasnost uništavanja životne sredine zbog izgradnje hidroelektrane; iz sličnih razloga je u Maleziji član parlamenta Harrison Ngau stavljen pod dvogodišnji kućni pritvor. U toku prošle i ove godine na zatvorske kazne su bez pravnog osnova osuđeni, između ostalih, predsednik i potpredsednik Mauritanijskog udruženja za Ijudska prava, i potpredsednik Tuniške lige za Ijudska prava. U aprilu ove godine übijen je monsinjor Juan Gerardi Conedera, koordinator za Ijudska prava u Arhibiskupiji u Gvatemali; sredinom

maja u atentatu je teško ranjen Akin Birdal, predsednik Turskog udruženja za Ijudska prava. Komisija UN za Ijudska prava je još 1984. godine ustanovila radnu grupu zaduženu za izradu nacrta Deklaracije o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i tela koja promovišu i štite univerzalno priznata Ijudska prava i osnovne slobode. Mada su Radnu grupu činili predstavnici vlada, učešće u njenom radu omogućeno je i predstavnicima najuglednijih nevladinih organizacija za Ijudska prava, poput Amnesty International, Međunarodne komisije pravnika, Međunarodne federacije Ijudskih prava, Komiteta pravnika za Ijudska prava, i drugih. Odluke u Radnoj grupi donosile su se konsenzusom, tako da su jedna ili nekoliko država mogle blokirati napredak na izradi nacrta. Ovu mogućnost su neke države i iskoristile, pa je rad na deklaraciji trajao skoro deceniju i po. Prvih godina su zemlje iz tadašnjeg sovjetskog bloka predlagale rešenja kojim bi se ograničavale slobode i polje delovanja branilaca Ijudskih prava, a u toku devedesetih tu ulogu su preuzele Kina, Iran, Meksiko, Sirija, i naročito - Kuba. Kako je to duhovito primećeno u jednom komentaru organizacije Amnesty International, predlozi zemalja koje su blokirale usaglašavanje teksta vodili su ka izradi Deklaracije kojom bi se države štitile od branilaca Ijudskih prava, a ne obrnuto. Nastavlja se

Bogđanlvanišević

Stižu patrole

Povodom dolaska međunarodnih posmatrača na Kosovo, kako sada stvari stoje, hiće izgleda po onoj narodnoj - i Milošević sit i Holbmk na broju. Ovaj drugije, naime, prekjuče najavio da će do kraja ove nedelje biti oformLjene simbolićne patrole, odnosno posmatračke misije koje bi „demonstrirale međunarodno prisustvo u ovoj oblasti što bi moglo da doprinese smirivanju situacije". U obrazlcženju ove namere Holbruk ističe da će ona biti sprovedena u skladu sa dogovorom Jeljcin - Milošević od 16. juna ove godine. To i jeste najzanimljiviji detalj ove najave - diplomatske misije koje će verovatno patrolirati Kosovom biće sastavLjene od dip Lomata koji su već u Jugoslaviji. U tom smisLu Holbruk je objavio da se o tome već dogovorio sa američkim otpravnikom pos Lova u SRJ Ričardom Majlsom, te da ima pristanak i još neko Liko evropskih diplomata. Tako su zapravo na maLa vrata, ali očigledno uz velike pritiske međunarodne zajednice, a vidimo i uz nesebičnu pomoć Moskve, strani posmatrači LegaLizovani uprkos „patriotskim zaLaganjima " da im se to i referendumom uskrati. To što su dipLomate predvidene za ovu misiju pomaio i „domaće" jer su već akreditovane u SRJ, ne menja ovaj zakljućak. Ukoliko se još ova inicijativa i prihvati, mcže to da bude i dobar znak ako ne popuštanja, ono bar kooperativnosti rezima kakvu je retko bio spreman da pokaže. U svetlu dosadašnje rigidnosti, ni to ne bi bilo malo.

NIKITA MIHALKOV Režiser za Kremlj

Nikita Mihalkov priznati ruski filmski reditelj mogao bi 2.000. godine da bude kandidat za predsednika. Ovu, bezmalo senzacionalnu vest, objavio je nedeljnik Moskovske novosti. Smatra se da je Mihalkov za Kremlj prihvatljiviji kandidat, mnogo više nego Genadij Zjuganov, Lebed ili Lužkov. Poznato je da je Mihalkov monarhista po übeđenju. Čovek kojeg su kao ~pravog“ Rusa u Srbiji svojatali Ijudi poput Dragoša Kalajića, ali u koga su se kleli i slavjenstvu odani umetnici poput glumca i režisera Steve Žigona, koji je pre dve godine nagovestio mogućnost da Nikita Mihalkov režira jednu predstavu u Narodnom pozorištu u Beogradu. Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje (blagonaklono), da li je to nagoveštaj povratka Rusije „sebi - carskoj"? Mihalkov za koga ruski mediji tvrde da je uoči predsedničkih izbora 1996. srcem i dušom bio za Jeljcina, spada u red onih velikih ruskih reditelja poput Tarkovskog koji su stekli svetsku slavu. Tako je za film „Varljivo sunce" dobio

~Oskara“ 1994. Da je reč o univerzalnim umetničkim vrednostima, pokazao je i filmom ~oči čornije". Mihalkov potiče iz poznate ruske porodice. Otac mu je autor državne himne SSSR, a njegov brat Andrej Končalovski, takođe poznati reditelj. Mihalkov je predsednik Ruskog fonda kulture i Saveza filmskih radnika Rusije. Nikita Mihalkov, naočiti pedesettrogodišnjak cenjen u svetu, mogao bi biti onaj Rus koga Kremlj dugo očekuje.

Nataša B. Odalović

VIC

Bgg stvorio Svajcarca i pitao ga: „Šta ti hoćeš?" „Planine!" reče Švajcarac. Bgg stvori Švajcarca i planine, pa ga upita: „Šta hoćeš još?" „Krave!" reče Švajcarac. Bog stvori i krave za Švajcarca. Švajcarac pomuze krave, proba mleko i upita: „Hoćeš li da probaš, dobri bcže?" Bog pristade da proba. Švajcarac napuni čašu mlekom i pružije bogu. Dobri bog uze čašu, ispije do dna, pa reče: „Mleko je zaista vrlo dobro. I šta sad hočeš još?" „Franak i dvadeset za čašu mleka", reče Švajcarac.

Petak, 3. jul 1998.

Danas Jedne dobre novine su sasvtm dovoljne

7