Данас

Osiguranje za novinare

Kompanija „Danav osigamnje“a okvira Evmpske anije

Kompanija „Dunav osiguranje“ će najverovatnije krajem ove ili početkom sledeće godine dobiti sertifikat o uvođenju sistema kvaliteta ISO 9000. Ovu odluku ~Dunav“ je potvrdio prošle godine usvajanjem Deklaracije o ovuđenju ovog sistema. - Uvođenjem sistema kvaliteta „Dunav osiguranje" će poslovati kao i većina osiguranja u okviru Evropske unije, rekao je za Danas Tomislav Nedić, pomoćnik generalnog direktora „Dunav osiguranja“. Prema rečima Nedića osiguranja u okviru Evropske unije funkcionišu kao neutralne i zaštitne institucije koje posluju isključivo u interesu građana. Kompanija „Dunav osiguranje“, pored postojećih osigu-

ranja (osiguranje stanova, osiguranje motornihvozila...), uveliko radi na uvođenju novih vrsta osiguranja. Kako saznajemo od Nedića, „Dunav“, kao vodeći osiguravač u SRJ, nudi nove vidove osiguranja kao što je osiguranje profesionalnih novinara i

osiguranje stomatoloških ordinarcija. Profesionaloni novinara postaju osiguranici ~Dunava“ samim učlanjenjem u Udruženje novinara Srbije. Inače, kolektivno osiguranje od nezgode važi, kako za vreme rada, tako i za vreme odsustva sa posla (godišnji odmori, praznici, bolovanje) i obuhvata profesionalne novinare do 75 godina starosti. U saradnji sa Komorom privatnih doktora stomatologije Srbije, ova kompanija nudi i osiguranje stomatoloških ordinaracija. U ovom slučaju predmet osiguranja su građevinski objekti sa ugrađenim instalacijama, oprema, zalihe, kao i odgovornost iz delatnosti. Zlatija Kneževič

Ćuraii i uskršnje bombe 1944.

Priče starih sugmđana (7)

- Uoči Uskrsa, 16. aprila 1944. smo ispekli ćurana, koga je mama stavila ispod šifonjera, kako bi bio zaštićen ako opet usled bombardovanja padne plafon. Ujutro je došao Vukin muž Svetozar sa decom da čestita praznik, kada su počele da prašte bombe. Otrčali smo u sklonište preko puta, a kad je prošao prvi talas, pridružila nam se sestra Vuka. A onda opet na Aleksandrovu ulicu, priseća se Rada savezničkog bombardovanja Beograda. Ona je tada bila svedok ponovljanja slike iz 1941. Dana š n j i Bulevar revolucije bio je prepun sveta, koji je bežao iz prestonice. Pošto je bombardovana železnička stanica, Rada i njeni nisu mogli vozom krenuti za Požegu. Zato su otišli do njenog ujaka u Višnjičku banju. Dan posle, Rada i Vuka su se vratile u Beograd po ćurana, jer su u bežaniju krenuli bez hrane. Sa svojima su se spojili na Torlaku, gde su uhvatili voz za unutrašnjost. - U Lajkovcu su zet i sestra sa decom napustili voz. Mi smo ih odgovarali, ali Svetozar je hteo da se priključi četničkoj komandi. pa smo se tu rastali. Posle izvesnog vremena on je nestao u borbama i više nikad ništa nismo čuli za njega, priča Rada o sudbini svoga zeta, koga je poslednji put videla dan posle bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. godine. Sa terase kuće u kojoj su stanovali u Mađeru svakodnevno su gledali engleske i američke avione koji su leteli sa bombama za Beograd i dalje. Sloboda je u selo stigla sa ruskim vojnicima krajem 1944. godine. - Jednog dana deca su počela da viču da se nekakva vojska približava. Došli su Rusi, koji su zahtevalii da ih ceo dan služimo, tražeći samo meso, kajmak i rakiju. Ljutili su se ako bi neko donosio sir, a onako pijani su jurcali za svinjama i kokoškama po dvorištu, koje su kiali i pekli, priseća se Rada provog susreta sa oslobodiocima. Übrzo se Rada se vratila u Beograd, ovaj put za stalno. Prve poratne godine u prodavnici je prodavala poslednje zalihe obuće i lutriju Mike Radojlovića - Jenog dana u radnju je ušao komunistički oficir, partizan, iskićen širitima i zvezdicama. „Dobar dan gospođo Đonović“ reče pa priđe i poljubi mi ruku. Bio je to Rade Žigić, moj predatni pomoćnik, koji je raskrvrio svog kolegu u radnji, a ja sam posle bila tužena od strane novinara, koji je hteo da objavi tekst kako gazde tuku pomoćnike. Jedva sam ga poznala, pošto je pred rat bio mršav, a kad je došao da me obiđe, bio je ugojen, ostareo. Jako sam se tada uplašila, priča Rada o susretu sa visokim partizanskim oficirom.

G. Brkić

Prezaposlena hitna pomoć

Zbog tropskih vrućina danas do podne hitna medicinska pomoć ukazana je 32 osobama na ulicama u Beogradu. Beograđani padaju u nesvest na pijacama, ulicama, u autobusima, i za razliku od prethodnih dana, imamo znatno više intervencija, rekla je agenciji Beta koordinator smene u Hitnoj pomoći doktor Jelica Đaković. U 12 sati u Beogradu je izmereno 35 stepeni, vlažnost vazduha je bila 31 odsto, a duva jugozapadni vetar tri do 11 metara u sekundi. Đaković je preporučila svim građanima da bez preke potrebe ne izlaze iz kuća, da ne idu u najveće gužve, da piju tečnost i ne nose odeću od sintetike. „Ako je nekome loše na ulici, neka sedne u hladovinu ispod drveta i odmori se malo“, poručila je Đaković. Ona je rekla nije zabeležen nijedan smrtni slučaj od vrućine. (Beta)

Odneli svu opremu

Krađa koja se desila u noći između 21. i 22. u Jugoslovenskoj asocijaciji za borbu protiv side nanela je veliku štetu u daljem radu ove organizacije, rekao je za Danas Goran Sudimac iz Jazas-a. Pljačkaši su do prostorija došli preko magacina na kom su razvalili šipke prozora debljine 10 centimetara. Provalnici su odneli celokupnu opremu, kompjuter, poklon francuske ambasade, laserski štampač, faks i dva telefona. Sa sobom su poneli još i jednu kutiju prezervativa. Jazas ovim putem apeluje na sve Ijude dobre volje koji su spremni da im pomognu, materijalno ili novčano. Ziro račun Jazas-a je 40802-678-696906. V. D.

U prodavnicama Pekabete Meso skuplje, sladoled jeftiniji

U prodavnicama Pekabete u toku su brojna poskupljenja. Za vreme vikenda poskupelo je meso, kao i proizvodi delikatesa, što je povezano sa novim cenovnicima klanica, saznajemo od Slađane Lučić, iz marketinga „Pekabete". Cene svinjskog mesa povećane su sa 38 na 46,20 dinara, a juneći but umesto 43,5 sada košta 49,5 dinara. Čajna kobasica je poskupela sa 63 na 77 dinara, a pileći parizer „polikoko“ sa 33,5 na 37,5 dinara. Kilogram alpske kotaasice sada košta 39,60 umesto 28,5 dinara, praška šunka je poskupela sa 72 na 75,31 dinara, dok kilogram gostinjske šunke košta 154 umesto 119 dinara. Pileće i jagnjeće meso je zadržalo svoje stare cene. - Svi proizvođači su poveća-

li cene, osim mesare „Biomes“ - saznajemo u prodavnicama „Pekabete“. Poskupeli su i sokovi, te tako litar Koka-kole sada košta 5,44 umesto 4,95 dinara, a pakovanje od dva litra čija je ranija cena bila 12,99 sada košta 14,90 dinara. Sokovi Happy day su poskupeli na 15,19 na 18,30 dinara. Više su i cene proizvoda ~Polimark“, pre svega kečapa i majoneza, a nešto veću cenu ima i ~Plazma-keks“ koji umesto 5,30 košta 6,52 dinara. Kilogram meda sada staje 29 umesto 26 dinara. Jedino su niže cene sladoleda ~Frikom“, koji su u proseku pojeftinili za po jedan dinar, pre svega ~Mega“ i sladoledi u kornetu.

K. Stoiljković

Zbog visokih temperatura Više bakterija u mleku

Od 14 uzoraka pasterizovanog i sterilizovanog rnleka dva uzorka ne odgovaraju odredbama Pravilnika o kvalitetu mleka, saopštio je juče Pokret potrošača Beograda. - Ovo je peto ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta pasterizovanog i sterilizovanog mleka. Uzorci su uzeti 25. juna na području Beograda, i u odnosu na prethodna četiri ispitivanja uočeno je povećanje suve materije, što znači da se mleku dodaje manje vode - rekao je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. U pasterizovanom mleku proizvođača Nikole Đorđevića iz Sakula otkrivena je Escherichia coli, bakterija koja u velikim količinama može da bude patogena, a sterilizovano mleko miekare ~Impaz“ iz Zaječara ima znatno manji procenat suve materije bez masti. U zoni ekstra kvaliteta nala-

ze se: sterilizovano mleko PKB „ Imlek" i delimično obrano mleko mlekare ~Šabac“, kao i pasterizovano mleko mlekare „ Pančevo“. U zoni vrlo dobrog kvaliteta nalazi se mleko mlekare „ Granice“ iz Mladenovca, mlekare „ Mlekoprodukt“ iz Zrenjanina i mlekare „Subotica" iz Šubotice. U zoni nezadovoljavajućeg kvaliteta nalazi se mieko iz zadružne mlekare „ Lajkovac“ i mlekare „ Loznica". Broj mikroorganizama je u letnjem periodu povećan zbog vrućine, pa veća pažnja treba da se posveti uslovima prometa i čuvanja mleka u prodavnicama, jer se zbog toga povećava njihov broj. Inače, ponuda mleka na beogradskom tržištu je manja, zbog nerealne cene, pa se proizvođačima ne isplati da po ovoj ceni prodaju mleko, kažu u Pokretu ponošača.

K. Štoiljković

GRADSKA RAZGLEDNICA

Najmlađi su našli spas od tropske vrućine, a stariji su uglavnom padali po urelom asfaltu, pa su ekipe Hitne pomoći imale pune ruke posla.

Petak, 3 jul 1998.