Данас

poverili kćerku

dećije i adolescentne ginekologije, Helsinki 1998.

Tu negde, novinar je insistirao na nekim egzaktnim činjenicama o tome kako se stiglo do Helsinkija, budući da je stanje u zdravstvu ovakvo kakvo je. Dobra i srdačna i lepo vaspitana naša doktorka nije htela mnogo da komentariše na tu temu. Tek s malom dozom gorčine izrekla

je nešto tipa ~da sam fudbaler sve bi išlo glatko, ovakp, bezmalo sam vremena za prikupljanje novca za put potrošila, koliko i za pripremu projekta koji sam izlagala". Ističe sponzore kojima je beskrajno zahvalna, saradnike koji su pomogli da se prekuca, plastificira, pripremi poster a kasnije i slajdovi. Inače, za putovanje u Finsku bilo je potrebno 1.850 DEM, i još za kotizaciju 850 od iste valute. (Smešna suma za neke ovdašnje raspikuće.) Zvučaće neverovatno, ali dr Petaković nema ni kompjuter, za kojim vapi kao malo dete, da sredi dokumentaciju, da olakša svakodnevni i istraživački rad. A jedan vredan lekar rezignirano će „Strukom pokrivamo tehnološki nedostatak i materijalno siromaštvo, a prijateljskim vezama sa svetom dokopavamo se nekako stručne literature". Možemo da radimo sa svetom, svet nas hoće, verujte mi, kao da me übeđuje. Beogradski đak iz porodice s devet lekara rođaka, pre dvadeset godina sa svojom studentskom (radosno i veselo kaže - i jedinom) Ijubavi, mužem Slavkom Petakovićem otišli su u Srem. Malo da rade, pa da se vrate i posvete temeljnoj nauci. Malo mesto nekad osvoji, nekad proguta. Naša sagovornica je dobila dve kćerke (jedna na medicini, druga gimnazijalka bi nešto što je i priznato i plaćeno, opisuje svoju mlađu veselu devojčicu). Gradili smo kuću kreditima, trudili se da je lepo i sa ukusom opremimo. . . i tako vreme je prolazilo. Kada se sve ovde ispretumbalo, a zrelo doba struke tražilo nešto više.

doktorka je to i počela. Stičemo utisak iz nekih delikatnih biografskih detalja da je njen dublji rad bio i način da se pobegne od šeme rodbinskih veza, skepse prema ženskom, zatvorenosti male sredine. „Bila sam bez ikog svoga, Mužu je bilo nekajco lakše, on je Sremac, iz okoline Šida“. Kako Sremac sada na sve ovo. Potpunu podršku imam, ali on ima i dalje svoj nedeljni ručak s pravom supom, sosom i svim što ide. To su neke etablirane vrednosti koje čak i jednoj tolerantnoj vodoliji, što je gospodin Slavko, mnogo znače, šalimo se. Sremac je Sremac, a mi rakovi bez kuće, Ijubavi, porodice nismo ništa - ženski je odgovor na naše blagotračersko propitivanje. Na razgovor je doktorka Petaković došla s jednom lepom ružom.

Zacrveneli smo se više od njenih latica, a ona je srdačno objasnila da juje naš glas (onako dobro duvanski prozukao,komentarišemo) tako podsetio na jednu dragu prijateljicu i da je morala to da uradi. Bože,

ipak te ima. Prošlog meseca upoznali smo divnog etnologa koji kuva posna jela u dvema beogradskim kafanama. Sve je vrcalo od humora. Sada srećemo ginekologa (muškarci ne znaju kako to grozno zvuči, već na samu pomisao) u bledo zelenom (ne ona hirurška boja, nego nešto veoma ženstveno) kostimu, s malo decentnog nakita, veoma, veoma srdačnog. Onog kome biste s punim poverenjem prepustili svoju ćerku na prvi ginekološki pregled(. Bože, budi ovako velikodušan pa nam daj po ovom ritmu, jednom mesečno susret sa ovakvim Ijudima. Da sačuvamo veru, da ne potonemo. Hleb ćemo nekako već zaraditi!) Dugo, dugo smo još razgovarale o bebama, adolescentkinjama, prvoj menstruaciji kod njih, seksualnim

problemima mladih, braku, menopauzi. Koga je danas briga za to. Ženu čije se kože problem dotakne. Ovde to nije tema ni pod B, V, G,_D, Đ... Ovde je to nešto pod Č, DŽ, Š.

Želje Žeija dr Petaković je da što pre sprovede program reorganizacije u porodilištu - da bebe budu odmah po rođenju uz majke. Želja joj je i da na mladu populaciju prenese iskustvo putem edukacije preko postera, brošura, spotova. 0 CD-romu ne sme ni da sanja.

Zagorka Milošević

vojčica, u drugoj 5 (15,63%), u trećoj - 6 (18,75%) i u četvrtoj kod 4 (12,50%) devojčica. Kod 17 devojčica koje su imale poremećaj u prvoj ginekološkoj godini kod 5 (29,41%) je menarha (prva menstruacija) imala obeležje juvenilne metroragije menarechorrhagie. Utvrđeno je da ukoliko se simptomi poremećaja javljaju u periodu kraćem od 30 meseci u odnosu na menarhu smatraju se ranim, a u periodu dužem od 30 kasnim. Prema ispitivanju tima dr Petaković rani simptomi javili su se od 68,75 do 87,50 odsto slučajeva, a kasni od 12,50 do 31,25 odsto. Posmatrana frekvencija poremećaja po godinama pokazuje statističku značajanost u počinjanju poremećaja. Krvna slika Stepen anemije određivan je na osnovu hematološkog nalaza - vrednosti hematokrita pa se tako došlo do podatka da je 21 pacijentkinja imala hemoglobin manji od normalnog (1.86 mmol/1), što je dvostruko veći broj od onih sa normalnom vrednošću hemoglobina. Na osnovu tipa krvarenja, nalaza hemoglobina, eritrocita i podataka o opštem zdravstvenom stanju klinička slika juvenilnih metroragija podeljena je na tri stadijuma - blaži (više odJUBiummol/l Hb, eritrociti mfrmalni, poremećaji traju 2-4 meseca. Drugi stadijum - umereno teški - podrazumeva hemoglobin od 1,24 do 1,86 mmol/1, smanjen broj eritrocita i tegobe koje traju od 5-7 meseci praćene umorom i malaksa_ lošću. Teški oblik obuhvatao je niske vrednosti hemoglobina i eritrocita kao i obilna krvarenja praćena malaksalošću, tahikardijom i hemoragičnim šokom. Blaži oblik imalo je 14 (43,75%), srednje teški 11 (35,38%), dok je teška klinička slika ispoljena kod sedam (21,88%) pacijentkinja. Više od polovine pacijentkinja (18) imalo je teži oblik a u pojedinim slučajevima opšte stanje devojaka nije koreliralo sa vrednostima hemoglobina. Faktori koagulacije Urađene faktore koagulacije imali smo kod 14 pacijentkinja. Nešto snižene vrednosti fibrinogena, faktora 11, VII i trombocita imali smo kod dva slučaja, kaže dr Petaković, a kao razlog snižene vrednosti bilo je krvarenje a ne hematološka bolest. Lečenje hormonima Osnovni princip u terapiji juvenilnih metroragija (zaustavljanje krvarenja, sprečavanje recidiva i uspostavljanje ciklusa sa ovulacijom) primenjen je u toku hospitalizacije kao i po otpustu. Kod krvarenja koje je trajalo duže od 14 dana i bilo obilnije terapija je započinjana sa Oestradiol-om, a potom progesteronom, ili sintetskim gestagenom od 10-14 dana i uz uterotonike, hemostiptike ili K vitamin. Krvarenja koja su kraće trajala lečena su uterotonicima i sintetskim gestagenima, progesteronom ili Cyklo-Proginova tabletama.

Korekcija anemije Za korekciju anemije ordinirani su oralni preparati gvoždja, transfuzija krvi, vitamini i oligo elementi. Po jednu bocu odgovarajuće krvne grupe primilo je pet pacijentkinja, dve boce - tri, tri boce - 1 i 4 boce - 1. Po prestanku krvarenja a radi sprečavanja recidiva savetovano je pri otpustu kući da se u sledeća dva do tri menstrualna ciklusa uzimaju sintetski gestageni ili progesteron, individualno dozirani, Sve pacijentkinje otpuštene su sa odeljenja u dobrom opštem stanju uz savet o daljoj terapiji i redovnim kontrolama. Recidivirajuće krvarenje imale su četiri [12,50%) a uspeh u lečenju postignut je kod 28 (87,50%) pacijentkinja. Bolničko lečenje trajalo je od 2-7 dana, zaključuje doktor Svetlana Petaković. Uzroci i posledice U etiologiji nastanka juvenilnih krvarenja navodi se najčešće poremećena hormonska ravnoteža na nivou hipotalamus - hipofiza - ovarijum, a ređi su uzroci emocionalni i dijetetski poremećaji. Hormonski disbalans karakteriše se pojaćanim i produženim dejstvom estrogena, izostankom ovulacije i stvaranjem corpus luteuma-a, uz smanjeno dejstvo progesterona. U periodu puberteta i adolescencije naglašena je emocionalna preosetljivost i često neodgovarajuća ishrana (smanjen unos proteina, gvožđa, kalcijuma) što utiče na pojavu menstrualnih poremećaja.

Kod svih slučajeva u deiferencijalnoj dijagnozi neophodno je isključiti različita hematološka i sistemska oboljenja koja mogu uticati na menstrualne cikluse (trombocitopenija, Von Willebrant-ova bolest, trombastenija, hipotireoidizam, hronična plućna i srčana oboIjenja, TBC, bolesti jetre i bubrega). Takođe je potrebno isključiti i organska oboljenja genitalnog trakta (polipi, tumori, infekcije). Juvenilna krvarenja, dakle, kod faktički zdravih devojčica i mladih devojaka najčešće su kratkotrajna i mogu se regulisati odgovarajućom terapijom. Ukoliko je poremećaj nastao kasnije, a terapija započeta na vreme, prognoza da će se menstrualni ciklusi regulisati je dobra. U proseku potrebno je 6-8 meseci da se nakon menarhe (prve menstruacije) uspostave uredni menstrualni ciklusi. Ukoliko se spontano ili uz terapiju ne reguliše krvarenje, oko 30 odsto devojaka može imati kasnije posledice - infertilitet, hormonske poremećaje, probleme u trudnoći. Zbog hiperestrogenije u kasnijim godinama prisutan je pojačan rizik od malignih oboljenja materice i dojke. Zakljućak je jednostavan. Bez zazora na svaki problem s prvim menstruacijama roditelji treba da reaguju. To, pre svega, podrazumeva da bez stida ili bilo kakvih predrasuda valja sa svojoj decom razgovarati o ovom temeljnom aspektu njihovog budućeg i fizičkog i emocionalnog zdravlja i kasnije sposobnosti da imaju decu.

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998.

23