Данас

Prosto domaćinska kafana

„Opanak" na Đermu čuva beogradski duh

Beograđani su još uvek živi. Kad im se prijedu ćevapi, dimljene vešalice i ostalo što skorojevići misle da se na roštilju pravi samo za one koje žive donjim delom tela, e, ti u kojima je ostalo nešto malo duše, svrate ovde.

Više niko ne može kratko i jasno da kaže u šta se Beograd pretvorio. Sve je pošlo naopačke... I to odavno. Došli neki novi i doneli novu psihologiju: novu leksiku i nove manire. A čovek se uželi ćevapčića pođ lipom, pa da izvede ženu i decu na večeru i da se uz’ ladno pivo oseća galantno za male pare. Svi nešto hvataju ćošak u kafani da imaju pregled i sačuvaju leđa. A da dve žene mirno svrate na kafu - e to je retko i lepo, kad se desi. Međutim, Beograđani su, uprkos zakonima verovatnoće, još živi, a duh i nije baš nekako lako uništiv, pa rešili da se ne daju. Kad im se prijedu ćevapi, dimljene vešalice i ostald što skorojevići misle da se na roštilju pravi samo za one koje žive donjim delom tela, e, ti u kojima je ostalo nešto malo duše, svrate u “Opanak” na Đermu. (Pravo ime “Zlatni opanak”, ali se atribut izgubia.) Svrate u baštu na kojoj je napisano”U pocetku beše meso” i “Vešalice na metar”. Jes’ da kad prođe tramvaj, salvete polete, a šolja pobegne sa tacne, ali nikad tu i nije bilo drugačije. 1 ne sraeta. Čovek i ne primeti od Tepote uživanja u klopi. Tu obični Ijudi dovode svoje poslovne partnere, novinari iz svih redakcija dolaze da se dogovore, bakice trpaju unucima salatu u ustašca, komšije svrate na piće, majstori ugovaraju

opremanje lokala, glumci prepričavaju anegdote, pa se svi kolektivno smeju. Zene gleđaju uveče utakmicu na velikom malom ekranu. Svako nešto dobaci sa stola, pa se nadoveže vic na dosetku, pa gost na gošcu, pa nešto dobaci vlasnik koji uvek sedne sa nekim za sto. Konobar kao da je radio u “Šeratonu”, ali duhovit, vedar, učtiv. Ma, milina.

CARSKA VEŠALICA To je obično pecena vešalica, samo što je dugačka preko 60 cm, jer je sečena od cele dužine krmenadle. Koliko je to parće, bolje bi pristajalo ime “Devojački san”.

Pre neki dan seo u ovo kafanče naš čovek koji se iselio u Holandiju. Nije mu jasno šta će onolika sedmica na taksiju. - To je linijski taksi. Ide isto k’o “sedmica”- svi mu objašnjavaju u glas. - A ovaj autobus “Noćna ‘tica”? - pita čovek. - To je isto tramvaj “sedmica” - opet svi odgovaraju Na kraju stane jedan kombi “sedmica”. Kroz prozor se vide priljubljeni no-

sevi, iskrivljena usta, ruke na šoferšajbni jer su svi prikočili. I u toj gužvi, jedan putnik vadi novine i čita kao da ima lisice na rukama. U tom trenutku u zapanjenom čoveku koji živi od malopre u Holandiji, proradi Beograđanin; - Au, što se popravio prevoz u Beogradu! I mi tamo u Amsterdamu svi čitamo novine u autobusu! E, sad, najlepše u čitavoj stvari je što nisu svi videli i čuli ovo. Tu anegdotu je jedne večeri svojim kolegama pričao novinar Slaviša Lekić, a ostali se smejali. To prepričavanje anegdote je bio uvod u kafansku besedu. Čuveni srpski fenomen se vratio na scenu kafanska priča! Ali to nije ona pijana, dugačka i dosadna, nego vrcava, dobronamerna, da opusti, da podrži, da razveseli. I svi su tu “komšije”: i diler, i prodavac cigareta na kartonu, i Svetlana frizeka i Zoran frizer i “ova” iz trafike i “onaj” iz

Šarpove radnje. I sa svima se priča preko baštenske ograde. Tu se dućani ne zovu “prodavnice”, nego “radnje”. Još uvek čuješ da sredovečnejjude pitaju “Kako ti je majka?”, mlade “Šta uradi mali na prijemnom ispitu?” i sluša se odgovor. Ljudi čuju jedni druge. Još će onako komšijski da ti zamene vruće pivo iz radnje za hladno iz kafanskog frizidera kad ti dođu gosti. “Opanak” je živo mesto. U njemu nisu bivši Ijudi koji su propili talenat. Ti sede iza pijace noču kao leševi za stolom pod neonkama. Nisu ni budući Ijudi koji pristižu u kafić tu odmah pored, kad sav pristojan svet ode kući. Nema ni sponzoruša sa krstom preko dekoltea. To je prosto jedna domaćinska kafana. Ta sintagma ne postoji ni u jednom jeziku na svetu. Šta je to “domaćinska kafana” to samo mi znamo.

Vesna Nikolić

Kratka azbuka svetskog kulinarstva

Habichuelas Riža se servira u obimnim količinama u većini obroka, zajedno sa omiljenim namirnicama, kao što su habichuelas, odnosno pasulj i juka, što je u Dominikanskoj republici naziva za posebnu vrstu biljke. Juka se obično bari ili peče u obliku krofne. Od nje se često prave sveži krekeri, koje nazivaju kasabe. Nacionalno jeio koje biva servirano u specijalnim priiikama je sankokho, bogata kaša napravljena od komada povrća i mesa. Inače, uz glavni obrok se jedu male količine piletine, govedene, svinjetine ili kozjeg mesa. Svežu ribu, ali i bakalau, kako nazivaju sušeni bakalar, jedu stanovnici duž obale. Banane, kokosov orah, mango, papaja, ananas, guavas, avokado i ostala tropska voća uspevaju u ovoj ostrvskoj zemlji, što je bogastvo kojim se obilato koristi lokalno stanovništvo. Dominikanci piju kafu, uglavnom jaku i prilično zašećerenu. Siroko je rasprostranjeno konzumiranje domaćih vrsta piva i ruma, kao i blagih pića i vočnih sokova. Pravi lokalni specijalitet je habichuelas kon dulce, ustvari zaslađeno piće od pasulja koje se služi za Uskrs.

(j&pdbOSlka Eo-ag© Kasava / U zemlji, koja je đonedavno nosila ime Zair, rasprostranjene nainirnice.u ishrani su riža, krompir, pasulj, kukuruz, kasava, jams, i ostali zemljani plodovi, ali i razne vrste povrća. Najčešće konzumirana voća su mango, pomorandže, papaja i kokosov orah. Inače, lako kvarljiva hrana mora biti pojedena istog dana kada se spremi, pošto gotovo niko nema hlađnjak ili bilo kakvu drugu mogućnost da prehrambene proizvode očuva svežim, Ljudi najčešće jedu prstima desne ruke, dok je leva rezervisana za ličnu higijenu. Na trepezu se iznose dve posude, pošto iz jedne jedu muškarci, a iz druge žene. Nepisano je pravilo da svako jede samo iz onog dela zajedničke posude koji je najbliži. Kad je meso u pitanju, o njegovoj raspodeli odlučuje najstariji muškarac. Inače, usled političke krize, tokom koje je Zair posto DR Kongo i kada su mnoge državne ustanove prestale da funkcionišu, snabdevanje hranom u zemlji je postalo haotično.

©GDGosCka Frokostbord Tokom porodičnih skupova i za specijalne prilike servira se frokostbord, mešavina raznih vrsta povrća i mesa. Najomiljenije meso je svinjsko, a na trpezi se često nađu i losos i haringe. Danci, inače, jedu jela, koja su do njih stigla iz raznih krajeva Evrope, pri čemu je teško pronači što je izvorno iz ovih krajeva. Doručak uključuje kafu ili čaj, fino pecivo ili zemičke, sir i jaja. U ovoj visoko razvijenoj zemlji, zbog brzog života mnogi svoj ručak nose sobom. Smrebrd je naziv za vrstu sendviča, koji često predstavlja središnji obrok tokom đana. Zbog zauzetosti poslovima, Danci najobimnije jedu tokom večere, koja se obično servira oko šest časova popodne. Tokom radnih dana najčešće biva spremana instant hrana, dok vikendom domaćice ogrnu kecelje i spreme nešto po receptima svojih baka. Tokom večere,,kao glavnog jela, ukućani seđeći pomažu jedni drugima, kako bi svi dobili sve. A kad su tanjiri puni, glava porođice kaže “Vor sl god”, čime zamoli prisutne da počnu jesti. Ovakav početak je neizostavljiv naročito ako su prisutni gosti.

Subota - nedelja, 4- 5. jul 1998. .8