Данас

Policija izgubila ključnog doušnika

Posle eksplozije bombe u centm Bndimpešte

Budimpešta - Posle eksplozije bombe koja se dogodila u centm Budimpešte u četvrtak, policija u ovom gradu angažovala je oko 350 Ijudi u obračunu s bandama iz podzemlja. Šef policije u Budimpešti Atda Berta izjavio je juče da policija traga za osumnjičenima. Jedan od njih ima oko 30 godina i viđen je neposredno posle eksplozije. Motiv ovog napada bio je, kako je izjavila policija, atentat na značajnog pollcijskog doušnika i vlasnika više noćnih klubova i restorana Tamaša Boroša koji je übijen u eksploziji. Bomba podmetnuta pod automobil eksplodirala je u neposrednoj blizini glavne trgovačke ulice Vaci. Sadržala je 2-4 kilo-

grama eksploziva i bila aktivirana daljinskim upravljačem. U eksploziji je poginulo četvoro, a ranjeno 25 Ijudi. Boroš je i ranije napadan, ali je svojevremeno odbio policijski nadzor. Berta je takođe rekao da su Borošove informacije bile posebno značajne za takozvani „Energol", slučaj krađe velike količine benzina. Njegova saradnja s policijom bila je razlog za übistvo, kazao je Berta i dodao: „Posle Borošove smrti policija više nema svedoka koji tako mnogo zna o podzemlju." Gradske vlasti ponudile su 50 miliona forinti (23.000 dolara] nagrade za informaciju koja bi pomogla u istrazi. (Rojters, Beta)

Stepinac blaženi

Vatikan - Papa Jovan Pavle Drugi potpisao je dekret kojim je hrvatski kardinal iz Drugog svetskog rata Alojzije Stepinac proglašen „mučenikom za veru“. Na taj način je pripremljen teren za Stepinčevu beatifikaciju tokom dvodnevne posete pape Hrvatskoj, najavljenoj za oktobar ove godine. Zagrebački nadbiskup Josip Božanič je izja\do da će ceremoniju beatifikacije održati 3. oktobra na misi u Mariji Bistrici, crkvi kraj Zagreba. Beatifikacija je poslednji čin pre posvećenja. (Beta-AP)

Hrvatska ubrzava rešenje za Prevlaku

Mate Granić, ministar inostmnih poslova.

Zagreb - iMinistar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić izrazio je juče u Zagrebu uverenje da će hrvatski predlog Ugovora o Prevlaci doprineti brzom rešavanju tog spornog pitanja između Hrvatske i Jugoslavije. Granić je na konferenciji za novinare podsetio da je hrvatski predlog Ugovora, kao osnovu za pregovore, prihvatio i Savet bezbednosti UN, i ocenio da će taj predlog u pregovorima sa Jugoslavijom übrzo doneti rezultate, bez obzira na neke, kako je rekao Granić, neprihvatljive stavove koje je izneo jugoslovenski premijer Momir Bulatović. Granić je rekao da je kopnena granica definisana i da ostaje samo da se ona još utvrdi u skladu sa međunarodnim pravom mora, te da je Zagreb spreman na režim „slobodnog prolaza kroz bokokotorski zaliv, asimetricnu demilitarizaciju, što je znak da Hrvatska pitanje Prevlake shvata kao bezbednosno pitanje". (Beta)

Ruskog generala Leva Rohlina ubila supruga

Moskva - Penzionisani ruski generai Lev Rohlin, član parlamenta i poznati kaitičar predsednika Borisa Jeljcina, pronađen je mrtav u petak, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije. U saopštenju se kaže da je Rohdina übila njegova supruga Tamara. „Oria je priznaJa da je übila generaJa jednim Jiicem u glavu, u petak, oko četiri sata ujutro, iz njegovog pištolja tipa ‘makarov”‘, rekao je Rojtersu predstavnik za štampu Ministarstva. Rohlinova supruga Tamara uhapšena je pod sumnjom za

übistvo muža „zbog lične netrpeljivosti". Ruske novinske agencije pre toga su pominjale probleme koje je RoJrJin imao s pićem kao mogući razlog njegove smrti, Lev Rohlin (51) postao je poznat 1995. kada je komandovao trupama koje su napale Grozni tokom krvavog _pokušajja Moskve da pokori Čečeniju. General je kasnije izabran u Donji dom parlamenta, gde je jedno vreme predstavljao stranku „Naš dom je Rusija". On je takođe bio predsednik Komiteta za odbranu Dume. (Rojters)

Beč traži ravnopravniji položaj "malih" zemalja

Posle početnog slavlja, Austrija s velikim ambicijama preuzela položaj predsedavajućeg Evropske unije

Specijalno za Danas Beč - U sredu je počeo za Austriju itekako značajan period. Već danima se na bečkim rekiamnim panoima, pored automobila i ~micubiši", cigareta „marlboro" i devojaka u pikantnom donjem vešu, sreće veliki plavi poster s 15 u krug poređanih zvezdica i porukom: „Dobrodošli u glavni grad EU“. lako je, što se Unije tiče, prenošenje uloge predsedavajućeg manje-više samo stvar redosleda u njenom funkcionisanju, za Austriju koja' se tek od 1995. nalazi u tom krugu radi se o velikom događaju. Prvi put joj je pripala uloga predsedavajućeg. Prateći šta se zbiva u Beću, komesar EU za pitanja agrikulture, Austrijanac Franc Fišler, nije se mogao uzdržati da ne napomene kako je ~u austrijskom mentalitetu da svaku stvar pretvori u slavlje“. To se dogodilo i ovog puta. Priređen je spektakl, za koji su Austrijanci pravi majstori, ali i dovoljno bogati da bi 1,5 milijardi šilinga mogli da namene svome „predsednikovanju". Evropaljudi Kao i svaka razdraganost, i ova je bila kratkog veka. S ulogom predsedavajućeg, kancelara Viktora Klimu i članove vlade čekaju pune ruke posla. U narednih šest meseci u Austriji će se održati 15 sednica, od kojih sedam u bečkom Hofburgu, dok će ostale biti u Gracu, Insbruku i Badenu. Pitanja koja će na njima biti razmatrana već su definisana u stvarnoj „prestonici EU“, Briselu. Imajući sve to u vidu, kancelar Klima je na u sredu održanoj sednici Ministarskog saveta pomenuo da će u ovom periodu Austrija nastojati pre svega da doprinese „pretvaranju Evropetržišta u Evropu-ljudi". Pri tome nije zaobišao ni potre-

bu reforme strukture i fondova EU. To pitanje više je nego goruće za Austriju. Reč je o sredstvima koja se uplaćuju u budžet EU, iz kojeg se svakoj članici kroz strukturalne fondove, sistem subvencija, olakšica i drugo vraća izvestan deo. Austrija je u svemu tome do sada ostajala „kratkih rukava". Samo u prošloj godini joj je nepovratno otišlo 14 milijardi, a ove godine se očekuje „deficit" od oko 18 milijardi šilinga. Pitanje koje posebno interesuje austrijsku javnost i izaziva njenu skepsu jeste širenje EU prema istočnoevropskim zemljama koje su na putu reformi. Nedavna anketa pokazala je da 52 odsto građana smatra da će širenje na istok biti loše, a 30 odsto misli da će biti od koristi. Među stručnjacima preovlađuje mišljenje da će ulaganjem u istočnoevropske zemlje koje su na putu reformi doći do razvoja njihove privrede. Time bi u njima bio obezbeđen sigurniji položaj uposlenih, rast životnog standarda i došlo bi do nastajanja

FOTO: FONET/AP

nove i ne tako male mase kupaca robe iz zemalja EU. Koalieija malih Austrija se nada da će, pored utvrđenog dnevnog reda, pokrenuti još jedno značajno pitanje, Posle ulaska u EU, među austrijskim političarima preovladalo je uverenje da Unijom dominira volja velikih. Zbog toga je i evidentno nastojanje predstavnika Austrije da se u EU sprovedu reforme, kojima bi bila bolje definisana prava malih zemalja. Bez toga, Austrija će i dalje biti prinuđena da ulazi u različite ..koalicije malih“ kada se radi o različitim pitanjima koja se iznose na sednice Komisije EU i na Savet Evrope. Tokom jula u Beču, Insbruku, Gracu i zamku Slejning održaće se vie sednica EU ministara za rad, socijalnu politiku i položaj zaposlenih žena, resora za zaštitu okoline, zdravlje i ministara spoljnih poslova. Nakon letnjeg odmora, sednice će biti nastavljene, da bi 11. i 12. decembra sednicom Saveta Evrope austrijsko predsedavanje bilo privedeno kraju.

Vojislav Vujović

Ko dominira Unijom; Austrijski predsednik Klestil (levo), „prvi čovck“ Evropske komisije Santer (u sredini) i kancelar Klima na ceremoniji u Beču

Novo nasilje u Alsteru

Belfast - U noći između četvrtka i petka Severna Irska bila je pogođena novim talasom napada na protestantske i katoličke objekte. Prema izjavi policije, oštećena su četiri objekta, od toga tri protestantske institucije i jedna katolička osnovna škola. Povređenih nije bilo, ali je materijalna šteta velika. Iste noći manje je oštećena i protestantska crkva u Londonderiju, a u četvrtak uveče meta napada bila je i zgrada koja pripada protestantskom redu Oranž. (Rojters)

Zagreb treba da ispuni obećanja

Savet bezbednosti o istočnoj Slavoniji

Njujork - Savet bezbednosti UN pozvao je Hrvatsku da ispuni obećanja da će obezbediti poštovanje manjinskih prava Srba i da će sprečiti napuštanje istočne Slavonije. U saopštenju proćitanom na zvaničnom sastanku, Savet bezbednosti izrazio je zabrinutost zbog povećanja „etnički motivisanih incidenata, deložacija i slučajeva zastrašivanja" u oblasti istočne Slavonije. „Nastavljanje ovog trenda moglo bi imati ozbiljne negativne efekte na obnovu multietničkog društva u Republici Hrvatskoj", kaže se u saopštenju. Najmanje polovina od 70.000 Srba koji su do pre godinu dana živeli u istočnoj Slavoniji napustila je region, a mnogi od njih su iseljeni povratkom hrvatskih izbeglica. Savet bezbednosti UN pozvao je hrvatsku policiju da reaguje na etnički motivisane incidente. Savet je takođe pozdravio novi hrvatski program za povratak raseljenih lica i pozvao na njegovu doslednu primenu na svim nivoima. (FoNet)

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998

panas Nje gazete e mire mjafton

5