Данас

Pivo s eksplozivnim punjenjem

Zašto je zanstavljena privatizacija pivara koje sn veoma atraktivne za strance

Jorgovanki Tabaković, ministarki za privatizaciju u Vladi Srbije, nedavno je u jednom razgovoru postavljeno pitanje da li je tačno da bivši ministar Milan Beko i dalje obavlja poslove iz ovog resora i. posebno, sa strancima vodi pregovore o prodaji cementara i pivara. Ministarka je odgovorila odrečno, ali nismo zbog toga pomenuli ovo pitanje, već da bi rlustrovalr kako se u jugoslovenskoj javnosti smatra da pivare, uz cementare, za strance predstavljaju najatrakti\mija preduzeća. „Pivarstvo je propulzivna grana i normalno je da se stranci interesuju, jer očekuju da će se i ovde desiti ono što se desilo u našem okruženju", kaže u kratkom razgovoru za EP Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka. S tim se slaže i Srđan Bogosavljević, vlasnik privatne firme „Strateški marketing", koja je za godinu i po dana postojanja uradila preko 60 istraživanja tržišta, gotovo isključivo za inostrane kompanije. ~U industriji piva, kao i u industriji cementa, za strance je najpovoljnije rešenje da ovde kupe fabriku i organizuju proizvodnju", kaže Bogosavljević. „Kod drugih roba, čiji su proizvođači poslednih godinu-dve dana preplavili jugoslovensko tržište, kao što su cigarete, deterdženti, kozmetika, čokolade, žvake i sl.“ - nastavlja sagovornik EP - „mnogo je više elemenata koji strance upućuje na to da prvo pokušaju da ovde prodaju svoje proizvode, pa tek onda da investiraju u proizvodnju. Kod piva i cementa investicije su srazmerno male i brzo se vraćaju, dok su kod drugih pomenutih roba inicijalne investicije relativno velike i sporije se vraćaju", objašnjava Bogosavljević. - Pivo, za razliku od cigareta, recimo, nije zgodno ni za švercovanje, jer je „kabasto" i ima

nisku cenu po jedinici proizvoda. Pored toga, zbog visokih transportnih troškova, čak i uz neveliko carinsko opterećenje (a naše, uzgred, nije takvo), strano pivo postaje skupo i nekonkurentno domaćim, iako slabijim pivima. Nepodobno za švere Doduše, danas u jugoslovenskim prodavnicama postoji dosta dobar izbor stranih piva, ali su ona pet-šest, pa i više puta skuplja od domaćih te zauzimaju gotovo beznačajan deo trži-

šnog kolača. U tom kontekstu Bogosavljević podseća da je krajem osamdesetih godina, preko osiječke pivare, na jugoslovensko tržište ušao Tuborg. To pivo je bilo duplo skuplje od domaćeg, ali je razlika bila podnošlji-

va i ono se odlično prodavalo. S druge strane, ono što za strance može biti privlačno, jeste da potencijali ovog tržišta nisu iskorišćeni. lako se pivo u Srbiji pravi još od 13. veka, a prva industrijska pivara, pančevačka, datira od 1722. godine, pivo na ovim prostirma nije bilo naročito popularno piće. O tome, recimo, govori podatak da je pedesetih godina prosečan Jugosloven pio 20 litara piva godišnje, Holanđanin devet, a Japanac 11 litara piva. Danas se u Jugoslaviji po glavi stanovnika go-

dišnje popije oko 50 litara piva, u Japanu 50, a u Holandiji blizu 90 litara. Zato su svetski proizvođači piva, Hajneken i drugi, nakon ukidanja sankcija pohrlili na ovo tržište. Najviše se, bar jav-

no, govorilo o privatizaciji „Pećke pivare". Reč je o srednjoj fabrici koja godišnje proizvodi oko 30 miliona litara, po kvalitetu poznatog piva. Dakle, tu su investicije bile najmanje, a i rizik je bio nizak, pogotovo što tada nije bilo ovoga što se sada dešava na Kosovu. Međutim, ni tu niti igde drugde, stranci nisu ništa uradili. Aii, ako nisu u Srbiji, uradili su u Crnoj Gori. Belgijska firma ~Interbrew“ kupUa je 60 odsto akcija pivare „Trebjesa“ za 25 miliona dolara, s tim što je preuzela obavezu da još 18 miliona USD uloži u modernizaciju fabrike. U stvari, u Srbiji se ipak dogodila jedna privatizacija. Reč je o „Vršačkoj pivari" gde je večinski deo vlasništva kupio direktor Đorđe Perišič. Radnici su, međutim, Perišiča kasnije tužUi i ovaj slučaj privatizacije još uvek je na sudu. Ovih dana objavljeno je da je .Jagodinska pivara" republičkoj Agenciji podnela elaborat o proceni verdnosti fabrike. „Apatinska pivara" upravo radi procenu i uskoro će učinjti isto što i jagodinska. Danilo Šuković kaže da direktori jugoslovenskih preduzeća imaju bar dva razloga za privatizaciju, bolje rečeno za ulazak stranog kapitafa. Jedan je što na taj način dolaze do sredstava neophodnih za modernizaciju i napredak preduzeća Ocoja ni iz kakvih domaćUi izvora ne mogu obezbediti), a drugi što time stiču zaštitu od mešanja političkih moćnika u svoje firme. To, međutim, dodaje Suković, važi samo za one firme, odnosno direktore, koji žele da budu dobri. Jugoslovenskim pivarama, međutim, nije lako da budu uspešne. Pre svega zato što ključni elemenat svake poslovne politike, cena, nije u njihovim rukama. Naime, na osnovu jedne ~antimonopolske“ uredbe Vlade Srbije, cene piva su pod kontrolom državnih organa, ~To je potpuno besmisleno", kaže Suković, „jer u Srbiji ima 12 pivara i ni o kakvom monopolu ne može biti reči". Ta uredba, kojom je zamrznuto preko 50 odsto svih cena u Jugoslaviji, samo je sredstvo kojim se nasilnim putem pokušava sprečiti delovanje tržišta i ekonomskih zakonitosti", konstatuje Šuković. Cene jedu supstancu Pivarci upravo ovih dana obigravaju nadležna ministarstva, pokušavajući da izdejstvuju povećanje cena od 20-30 odsto. Nadaju se da će nešto dobiti, mada je malo verovatno da će im želje u potpunosti biti uslišene.

Proizvođači piva se takođe žale što se pivo u Jugoslaviji tretira kao alkohol (tako je još samo u Japanu i Norveškoj), dok je u većini zemalja svrstano u prehrambene proizvodne (u Francuskoj, taj status ima čak i vino). Zato je pivo opterećeno mnogim dažbinama (akcize, doprinosi za penzije, železnicu itd.), koje mu podižu cenu i smanjeju udeo koji pripada proizvođačima. Zbog toga, kažu proizvođači, situacija u industriji piva je sve gora, a mnoge pivare su počele da „jedu" supstancu. Sve to ipak, ne znači da među jugoslovenskim pivarama nema uspešnih. Na listi 250 naj-' uspešnijih jugoslovenskih preduzeća u 1997. godini, koju u saradnji sa Saveznim zavodom za statistiku tradicionalne objavljuje „Ekonomska politika", nalazi se šest pivara. „Apatinska pivara" je na izvanrednom četvrtom mestu, pivara „Bečej“ je 34, a zatim slede „7. septembar“ iz Zaječara (59.), „Trebjesa“, Nikšić (93.), Jagodinska pivara" (235.) i „Vršačka pivara" (237. mesto). Rade Svilar, direktor ,Apatinske pivare“ ovaj uspeh relativizuje rečima „nismo mi toliko dobri koliko su drugi Ioši“, ali ma koliko ta primedba bila tačna, uspeh, ma kakav bio, u sadašnjim uslovima, nije za bacanje. Nesumnjivo je, dakle, da je jugoslovenskim pivarima potreban strani kapital. Nesumnjivo je, takođe, da je taj kapital spreman da dođe. Pa u čemu je onda problem? Po rečima Srđana Bogosavljevića to su dve stvari. Prvo, domaći propisi „koji nisu ni malo pdlagođeni stranim investicijama" i, drugo, još više, nestabilna politička situacija sa snažnim „eksplozivnim punjenjem“ na Kosovu. Izmene zakona o svojinskoj transformaciji koje je nedavno najavila ministarka Jorgovanka Tabaković, a koje bi privatizaciju trebalo da učine obaveznom i brzom, mogle bi u najvećoj meri da reše prvi problem. Što se tiče drugog, tu je neizvesnost mnogo veča. U februaru i martu, kad se zahuktavala kriza na Kosovu, kaže Bogosavljević, stranci su ~na led“ stavljali već dogovorene aranžmane. Međutim, otkako su počeli kakvi-takvi pregovori, dakle od maja, stranci se ponovo javljaju i sada se istražiivanja rade punom parom. Čak se, ne skrivajući iznenađenje, kaže Bogosavljević, sa narudžbinama da se ispitaju mogućnosti njihovog angažovanja u Jugoslaviji, javljaju i strane banke.

Najveći potrošači piva (u litrima po stanovniku) 1. Češka 160 2. Nemačka 140 3. Danska 124 4. Austrija 116 5. Irska 112 6. Belgija 106 7. Slovačka 105 8. Mađarska 103 9. Velika Britanija 102 10. Novi Zeland 102 Jugoslavija 50

Najveći proizvođači piva Zemlja Proizvodnja(mil. lit.) 1. SAD 23.731 2. Kina 12.500 3. Nemačka 11.540 4. Japan 6.896 5. Velika Britanija 5.488 6. Meksiko 4.095 7. Španija 2.427 8. Južna Afrika 2.270 9. Kanada 2.211 10. Francuska 2.080 Jugoslavija 590

Nesumnjivo je, daje jiigoslovenskim pivarima potreban stmni kapitai Nesumnjivo je, takođe, daje taj kapital spreman da dođe. Pa u čemu je onda problem? To su dve stvari Prvo, donmći propisi „koji nisu ni maloprilagođeni stranim irwestidjama“ i, drugo, još više, nestabilna politička situadja sa snažnim „eksplozivnim punjenjem“ na Kosovu

6

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998,

U izdanju ~Dangrafa“ izlazi memoarska knjiga PUT U DEJTON Ričarda Holbruka glavnog američkog posrednika u pregovorima o Bosni. Knjiga ima oko 400 stranica, a njen manji deo objavljen je kao feijton u dnevniku „Danas“. Ovo izdanje možete kupiti direktno od izdavača po povlašćenoj ceni od 180 dinara. %

PORUDŽBENICA Ovim neopozlvo naručujem primeraka knjige Ričarda Holbruka .Put u Dejton“ po poviašćenoj ceni od 180,CX) din (ime i prezlme) (telefon) (adresa) Uplatu izvršiti na ž.r. 40816-603-5-3045538. Narudžbenicu i dokaz o uplati pošaljite na adresu Dangraf d.o. Jagićeva 3, 11000 Beograd Dopunske informacije možete dobiti na telefon 011/452-153 ili tel/fax 011/438-991.