Данас

Protest roditelja vojnika zbog sukoba na Kosovu

ALEKBANDAR STANKOVIĆ

Beograd, 4. juli ;

Policajac bez sile

Bogdan Ivaiiišervić

Kako braniti branioce Ijudskih prava (3)

Niko ne sme biti izložen kažnjavanju ili proganjanju zbog odbijanja da krši prava i slobode drugih. Poštovanje ovakve odredbe bi u našim uslovima značilo i to da policajci koji odbijaju da primenjuju silu prema učesnicima mirnih protesta ili pritvorenim licima ne bi smeli da zbog toga trpe posledice

Tekst koji je Komisija za Ijudska prava na kraju usvojila zahteva da domaće pravo, koje predstavlja okvir za delovanje branilaca Ijudskih prava, mora biti u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i sa drugim međunarodnim obavezama primenjivim za datu dižavu. Radna grupa dugo nije uspevala da se usaglasi ni oko odredbe o dužnosti i obavezama kojih se branioci Ijudskih prava moraju pridržavati u svom radu. Insistirajua da su branioci Ijudskih prava dužni da poštuju kulturne specifičnosti sredine u kojoj deluju neke države su i u raspravu o Deklaraciji unele temu kulturnog relativizma, dragu zagovornicima teze po kojoj međunarodnopravni standardi o Ijudskim pravima nisu opšteobavezujući, jer su izraz nametanja zapadnjačkog sistema vrednosti ostatku međunarodne zajednice. Jedan broj država se preko predstavnika u Radnoj grupi založio za unošenje odredbe po kojoj branioci Ijudskih prava u svom delovanju ne smeju da budu selektivni i pristrasni. Nevladine organizacije su bile protiv takve odredbe, želeći da imaju slobodu izbora slučajeva i tema na kojima rade i žrtava koje štite. Konačni tekst ne sadiži odredbe o obavezi da se uvažavaju kultume specifičnosti, niti o zabrani pristrasnosti i selektivnosti. Napokon, poslednje kontroverzno pitanje, ono o pravu lica da prisustvuje suđenju drugom licu radi ocene pravičnosti i poštovanja procedure, rešeno je usvajanjem formulacije po kojoj je takvo prisustvo dozvoljeno „radi stvaranja mišljenja o tome da li se suđenje odvija u

skladu sa domaćim pravnim normama i primenjivim međunarodnim obavezama". Ova formulacija je korak nazad u odnosu na prethodnu verziju, koja je sadržavaia jaču formulaciju o pravu na praćenje suđenja radr ocena (a ne samo stvaranja raišljenja) njegove pravičnosti i usklađenosti sa međunarodnim standardima, što je podrazumevalo i standarde iz međunarodnih konvencija kojima država nije pristupila. Neka prava i slobode oko čijeg prihvatanja je već ranije postignut konsenzus pominju se i u drugim međunarodnopravnim dokumendma o Ijudskim pravima; na primer, sloboda izražavanja, sloboda udruživanja i mirnog okupljanja, i slično. Od ostalih odredbi Deklaracije neke jnaročito privlače pažnju. Član 10. predviđa da niko ne sme biti izložen kažnjavanju ili proganjanju zbog odbijanja da krši prava i slobode drugih. Poštovanje ovakve odredbe bi u našim uslovima značilo i to da policajci koji odbijaju da primenjuju silu prema u&snicima mirnih protesta ili pritvorenim licima ne bi smeli da zbog toga trpe posledice. Član 8. tretira ukazivanje na kršenja Ijudskih prava kao učešće u vršenju javnih poslova, što je dijametralno suprotan pristup onome koji je u SR Jugoslaviji

još uvek rasprostranjen, i po kojem je kritika vlasti zbog kršenja Ijudskih prava usmerena protiv političke zajednice kojoj branioci Ijudskih prava pripadaju, Donošenje UN Deklaracije o pravima branilaca Ijudskih prava predstavlja veliko priznanje aktivistima za Ijudska prava i važan korak ka konkretnoj zaštiti njihovih prava. Nevladine organizacije koje su više od deset godina pratile rad na donošenju Deklaracije i aktivno učestvovale u procesu, ocenile su da, iako DeWaracija sama po sebi ne nudi punu zaštitu braniocima Ijudskih prava, ona označava prelomnu tačku u pristupu dižava pitanju Ijudskih prava i tretmanu pojedinaca koji ih promovišu i štite. Mada je SR Jugoslavija isključena iz rada Generalne skupštine i neće biti u prilici da glasa pri donošenju Deklaracije, po njenom usvajanju jugoslovenske vlasti će sa još manje uverljivosti nego do sada moći da prikazuju aktiviste za Ijudska prava - domaće i strane - kao nosioce „sumnjivih" i „subverzivnih" delatnosti. I izjave nekih opozicionih lidera, u kojima se ogleda potpuno nerazumevanje smisla angažovanja na zaštiti Ijudskih prava (navodno aktivistima za Ijudska prava odgovara nepoštovanje prava i sloboda u Jugoslaviji, jer bi u suprotnom „ostali bez posla") zvučaće praznije posle donošenja ove Deklaracije i upoznavanja javnosti sa njom. Autor je direktor programa i analize u beogradskom Fondu za humanitamo pravo Kraj

VIC

Vodeći telefonski razgovor sa ministmm, njegov prijatelj ma se žali da mu prisluškuju telefon. Sutradan, ministar dobija od svog kolege koji vodi unutrašnje poslove pisamce: ~To nije istina /“

Usamljeni Rugova

Predsednik SRJje proteklog uikenda verovatno imao svoj zvezdani trenutak ugostivši u zvaničnom domu, gotovo u istom času, i Ruse i Amerikance. Po važnosti, događaj je sigumo mnogima među njegovim sledbenicima zaustavljao dah do te mere da su zaboravili zbog čega su i Rus i Amerikanac u Beogradu i dasei dalje besomučno gine, übija, kidnapuje, zapravo mtuje na Kosovu. Uz to, zatrpani u svojim omiljenim medijima vestima o „najnovijem obrtu Zapada kojije protiv nezavisnosti Kosova“ verovatno i ne znaju da Zapad nikad i nije bio za otcepljenje, pa su i referendum i svazvanična retorika suprotnog smera bili apsolutno suvišni. Uprkos tome ne bi trebalo potceniti da su Moskva i Vašing■ ton, baš kao i u gotovo svim prilikama posle hladnog rata, na zajedničkom poslu Razilaze se samo kad je lični prestiž u opasnosti, ali se i razlaz uvek nekako završava na - obostranu korist. Od danas će i njihovi ambasadori u istim kolima pulovati (valjda, bezbedno) drumovima Kosova u ulozi posmatrača što sve zajedno mcže da zadtži eventualni ruski veto ako misija bude neuspešna i u Savetu bezbednosti se bude odluavalo o krajnjem rešenju. Ne isključuje se mogućnost da će se Amerikanci i Rusi prisetiti kako je Moskva, posle dve hiIjade poginulih vojnika i oko sedam hiljada ranjenih, nakon nešto više od godinu dana otpočela direktne razgovore sa ~čečenskim teroristima". Situacija, doduše, nije baš ista. Susedni Dagestan rdje bio matica čečenska, a granični stanovnici po imenu Avari nisu hteli da pomognu ni Rusima ni Čečenima Sve ne mcže dabude isto, mada mcže da bude poučno. U ovakvom zapletu događaja, ličnosti, zemalja, različitih interesa i ciljeva - gde žrtve za glavne aktere sukoba nisu tema - Rusi, Amerikanci i predsednik SRJ mogu da izgledaju podjednako važni, ali kraj definitivno ne izgleda blizu Između ostalog, što četvrti akter, na koga se izgleda jedino, bar zasad, računa, još ne mcže (sa ili bez posrednika) da sepriključi pregovamčkom stolu Ibrahim Rugova danas neodoljivo izgleda sam

MIROSLAV BLAŽEVIĆ Čovek od reči

- Sinko, bilo bi zaista lepo kada bi se vi i mi (Jugoslavija i Hrvatska) sastali u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, bio bi to ogroman uspeh i za nas i vas, ujedno i dokaz da se na Balkanu igra najbolji fudbal u Evropi - izjavio je Miroslav Blažević, selektor fudbaiske reprezentacije Hrvatske, novinaru Danasa u razgovom posle žreba za Evropsko prvenstvo koje će se odigrati 2000. godine u Belgiji i Holandiji, a u kvalifikacionoj grupi su Hrvatska i Jugoslavija (uz Makedoniju, Severnu Irsku i Maltu). Nažalost, po nas, Blažević nije bio u pravu. Najbolji fudbal se ipak igra na nekom drugom mestu, ne na Balkanu. Jugoslavija je svojeučešće završila već u osmini takmičenja, a Hrvati će igrati i u polufinaiu. Još u vreme one stare Jugoslavije, dok je bio trener Rijeke, Dinama (danas Kroacije), Prištine; Blažević je važio za čoveka (trenera) koji voli (i ume) mnogo da priča, ali kao trener (stručnjak) nije imao ..pravi" status. Ni danas, zapravo sve do meča s Nemačkom, ni u samoj Hrvatskoj ga nisu previše cenili. To najbolje ilustruje detalj koji se zbio u studiju HRT u Lionu posle meča Hrvatska - Nemačka kada je no-

vinar upitao Blaževića kako se osećao kada su navijači u finišu meča skandirali „Ćiro majstore". - Do sada su vikali „Ćiro pe deru“, od danas, verovatno, to više neće činiti - bile su prve reči Blaževića. „Veliki pričljivac", kako su nemački mediji nazvali Blaževića, dobio je „šlagvort" za još veću priču, a ima i rašta pričati. Jer, Hrvati su ostvarili fantastičan uspeh, a Blaževićev doprinos u tome je, nesumnjivo ogroman, bez obzira što on ume ~samo“ da priča. Kamo sreće da i naš Santrač ume“ samo da priča".

Živa Vekecki

FOTO: ROJTBRS

Ponedeljak, 6. jul 1998,

Tianas Jedne dobre novine su sasvim dovoljne