Данас

Euro preti jenu

Tokio - Lansiranje jedinstvene, stabilne i jake zajedničke valute u Evropi 1. januara 1999. godine moglo bi da predstavlja novu opasnost za Japan koji već prolazi kroz tešku krizu. Tokio bi to moaao da izbegne, proce njuju analitičari, ako uspe da oživi svoju privredu podsticanjem domaće tražnje i odlučno reorganizuje svoj bankarski sektor. Ako to Tokio ne postigne, japanski jen će ostati ranjiv i biti žrtva špekulantskih napada dilera širom sveta, koji će nastojati da se obezbede po lansiranju jedinstvene evropske vaiute. Japan rizikuje da jen svede na „sporednu valutu“ ako pogreši u merama u raščišćavanju svog fmansijskog sistema, procenjuju u tokijskoj filijali Barklejs banke i dodaju da postoji mogućnost da jen postane valuta za špekulaciju, kao što se desilo nemačkoj marki osamdesetih godina. Poslenici na deviznim tržištima ocenjuju da je osnovni uzrok velikih kolebanja japanske valute neuspešna vladina polihka koja je dovela do privredne krize. Eksperti Barklejs banke smatraju da je na pozici-

ju jena uticala i činjenica da evropski devizni poslenici, u strahu za svoj posao pred uvođenje jedinstvene evropske valute, gomilaju jene da bi se obezbedili. Neki poslenici pa deviznim tržištima smatraju da bi jen mogao da se nađe pod političkim pritiskom u trgovinskim sporovima i sa EU, poput onih koji su izbijali sa SAD. Ekonomisti i berzanski stručnjaci smaUaju da će EU, koja u svetskoj trgovini učestvuje sa jednom trećinom, a u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa 35 odsto, po uvođenju evra početi jače i skladnije da vodi svoju spoljnotrgovinsku politiku. Eksperti u ToMju smatraju da evropske zemlje, a posebno Nemačka, dosad nisu brinule o odnosu svoje valute prema japanskom jenu, ali će odnos euro/jen biti mnogo važniji kada euro postane osnovna valuta u Uniji, pa bi se Japan mogao naći u znatno težoj situaciji u planiranju svoje monetame politike. (Beta)

Hrvatska ne da Slovencima more

Zagreb - Predsednik ekspertskog tima Državne komisije Hrvatske Vladimlr Ibler izjavio je da Slovenija prema međunarodnom pravu nema pravo na teritorijalni izlaz na otvoreno more. „Slovenački zahtev je u evidentnoj suprotnosti sa pozitivnim međunarodnim pravom, jer Hrvatskoj uskraćuje teritorijalno more pred njenom obalom“, kazao je Ibler u intervjuu za jučerašnji zagrebački Večernji list. Ibler smatra da je slovenački zahtev za izlazak na otvoreno more neprihvatljiv. „Slovenija zapravo traži da se njene teritorijalne vode spoje sa otvorenim morem, a to je moguće postići samo ako Hrvatska ustupi Sloveniji deo svog teritorijalnog mora, odnosno, svog državnog područja", rekao je on. Ibler je izrazio nadu da će HiVatska i Slovenija uspeti da izglade spor oko teritorijalnih voda u Jadranu, jer će u supromom taj problem morati da rešavaju pred međunarodnim sudom. (Beta)

Albanska artiljerija

[FOTOi ROJTKR9 *

Tirana - Vojna vežba albanske vojske nazvana „Skuraj 1998“, održanajejućeagradu Skuraj. stotinak kiloinetara ndaIjenom od Tvrane. Na manevrima su ueestvovala dva aviona tipa Mig-19, tenkovi i spedjalne jedinice. Albanski premijer Fatos Nano, minislar odbrane Luan Hajdaraga, šef Generalštaba albanske vojske Aleks Andoni i vojni atašei i stručnjaci SAD, 'lhrske, Rusije, Italije i Gtvkeprisustvovali su manevrirna. Hajdaragaje novinarima rekao da je vezba imala političke i morai ne vrednosti,,u napetojsituaciji n regiorm koja je izazvana stanjem na KosovtT. Andoni je izjavio da je albanska vojska 80 odsto restrakUiirana nakon prošlogodišnjih nemira. (Beta)

"Miloševiću opet potreban problem"

Makedoniska štampa optužuje Beograd za odogovlačenje u oheležavanju granice

Skoplje - Makedonsko - jugoslovenska granica je jedna od retkih u svetu i sigurno jedina u Evropi koja još nije obeležena, piše juče Nova makedonija, ocenjujući da jugoslovenska strana „smišljeno odugovlači ovaj proces, jer su (predsedniku SRJ Slobodanu) Miloševiću potrebni stalno otvoreni problemi sa granicom“. Skopski list, u tekstu sa nadnaslovom „obeležavanje granice između Republike Makedonije i SR Jugoslavije u kritičnoj fazi“, u dva nastavka opširno piše o procesu obeležavanja granice, navodeći da su za sada tri sporne tačke kota „Čupino brdo“, šumski

pojas „Kopiljača“ i pašnjaci na Sar planini. Osvrćući se na rad mešovite diplomatsko - ekspertske komisije, Nova Makedonija navodi da je Beograd u procesu razgraničavanja sa ostalim državama koje su nastale raspadom SFRJ, osim u dva izuzetka, prihvatio nekadašnje administrativne granice. U razgovorima sa Makedonijom, jugoslovenska strana traži da se razgraničavanje vrši na osnovu karti od pre Drugog svetskog rata, a ne na osnovu administrativnih granica utvrđenih u okviru SFRJ. Ocenjujući da Beograd smišIjeno odugovlači proces razgraničavanja, list konstatuje

da „jugoslovenska država i Miloševićeva vlast, poučeni iskustvom dr-;g,h rnakedonskih suseda, t ao da žele da i oni imaju stalno otvoren problem sa Makedonijom". Bugarima, za koje je problem jezik, Grčkoj, za koju je sporno ime i Albaniji, za koju je problem albanska nacionalna manjina, sada želi da se pridruži i Srbija sa osporavnjem granice zaključuje Nova Makedonija, dodajući da su bili u pravu oni koji su, i kada je formirana mešovita komisija, strahovali da će se obeležavanje granice odugovlačiti godinama, kao i problemi sa ostalim makedonskim susedima. (FoNet)

Rusija i Kazahstan podelili naftu

Moskva - Ruski predsednik Boris Jeljcin i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev potpisali su juče u Moskvi sporazum o podeli rezervi nafte u Kaspijskom moru. Agencija Itar-Tass javlja, da je sporazumom utvrđena granica na dnu mora, da bi se poštovala suverena prava zemalja koje izlaze na Kaspijsko more. Rezerve nafte u Kaspijskom moru procenjuju se na 12 do 15 milijardi tona, što je otprilike kobčina potvrđenih rezervi u Kuvajtu (Beta)

Mađarska najaviljuje rat kriminalu

Budimpešta - Nova mađarska vlada će u četvrtak, na svojoj prvoj sednici, prihvatiti paket mera za „efikasniji nastup protiv organizovanog kriminala", piše juče mađarska štampa. To je saopštio novi mađarski premijer Viktor Orban posle trodnevne sednice sa svojim saradnicima iz Saveza mladih demokrata-Mađarske građanske partije i sa predstavnicima Mađarskog de mokratskog foruma. Orban je u vezi sa prošlonedeljnim atentatom na policijskog informatora Tamaša Boroša (43) najavio da će u paket mera nove vlade biti uključen i „predlog za izradu zakona protiv mafije". Mađarski dnevnici Nepsabadšag i Mađar hirlap juče na prvoj strani donose vesl da će biti smenjen načelnik Zemaljske komande mađarske policije Laslo Forgač, kao i načelnik budimpeštanske policije Atila Berta. Oba policajca biće penzionisana, a njihovi blirk : saradnici biće premešteni na ,a-nje važne dužnosti ili će otić . r kurseve stranog jezika 'Bet

Jilmaz u Skoplju

Dobra politička saradnja Turskc i Makedonije

Ankara, Skoplje - Turski premijer Mesut Jilmaz juče je doputovao u prvu zvaničnu posetu Makedoniji i odraah po dolasku razgovarao u Skoplju sa svojira domaćinom, premijerom Brankom Crvenkovskim. Posle susreta premijeri su potpisali dogovor o liberalizaciji trgovine između dve zemlje, zratim dogovore o socijalnom osiguranju, kako i o nostrifikaciji diploma. Jilraaz i Crvenkovski su u izjavi za novinare ocenili da su odnosi između dve zemlje izvanredni. Makedonija i Turska, koja je među prvima priznala nezavisnot Makedonije imaju, kako ocenjuju obe strane, kontinuitet u prijateljskim odnosima. Zajednička je ocena da ekonomska saradnja daleko zaostaje

FOTO: ROJTERS

za politickim odnosima i zbog toga je sa premijerom Jilmazom u Makedoniju doputovala i veća grupa turskih privrednika. Tursko ministarstvo je saopštilo da će Jilmaz, takođe, sa premijerom u Makedoniji razgovarati i o krizi na Kosovu. Turska se zalaže za mirno rešenje kosovske krize kojim će biti poštovan teritorijalni integritet Jugoslavije, ali i data autonomija kosovskim Albancima. Juče popodne turskog premijera primio je i predsednik republike, Kiro Gligorov. Premijer Jilmaz posetiće danas Bitolj, gde će biti otvoren počasni konzulat Turske. Jilmaz če posetiti i spomen sobu Kemaia Ataturka, osnivača savremene Turske, koji se školovao u Bitoiju. (FoNet)

Premijer Jilmaz i predsednik Gligorov; Obnova istorijskih veza

10/X>anas

X>anas Nje gazete e znire mjafton

10