Данас
Politički smišljeno sprečavanje povratka
Izbeglicema iz Bosne onemogućava se na razne načine da ostvare svoja stanarska prava
Beograd - Mada ima više inicijativa za produžavanje roka za podnošenje zahteva ~~ vraćanje stanarskih prava u BiH, knii ističe 4. oktobra, s tim se ne može sa sigurnošću računati. Sasvim je izvesno da izbeglice koje na vreme ne podnesu zahtev trajno gube pravo na stan, upozorilo je Udruženje za pomoć izbjeglicama i prognanim licima u SRJ na jučerašnjoj konferenciji za novinare. - Izbeglice koje nemaju finansijskih mogućnosti ili iz bilo kojih drugih razloga ne mogu otići u opštinu gdje bi trebalo da podnijesu zahtjev, mogu se obratiti ovom Udruženju radi kolektivnog prikupljanja potrebnih dokumenata-izjavio je Milorad Muratović, predsednik Udruženja. On je naglasio da u Federaciji BiH izbeglice poseduju sto hiljada društvenih stanova, ali je samo desetak hiIjada bosanskrh izbeglica trenutno smeštenih u SRJ podnelo zahtev za vraćanje vlasništva, Kako izbeglice u pokušaju da ostvare stanarsko pravo nailaze na brojne birokratsko-političke prepreke, Udruženje je o tome visokom predstavniku međunarodne zajednice Karlosu Vestendorpu uputilo pismeni izveštaj. 0 ovim i sličnim problemima Udruženje će übuduće redovno izveštavati visokog predstavnika. Kao prepreku za vraćanje stanarskog prava Udruženje navodi i da nadležne službe, naplatom i traženjem dodatnih i nepotrebnih dokumenata, krše zakone i uputstva nadležnih ministarstava i međunarodne zajednice. Povratak otežava izgradnja etnički čistih izbegličkih naselja, što finansiraju i međunarodne humanitarne organizacije, ali i podrška potpisnika mirovnih sporazuma humanoj razmeni teritorija. - Ovi dužnosnici se javno zalažu za trajan, bezbjedan, dostojanstven
povratak i pravično rješavanje imovinsko-stanarskih prava, a tajno učestvuju u velikoj krađi i još većem zločinu - ustvrdio je Muratović. Negativne efekte proizvodi zagovaranje novih popisa o željama izbeglica za trajno rešavanje njihovih problema, ali i činjenica da se mnogi i dalje protive povratku izbeglica. U Udruženju izbeglica upozoravaju da je u Sarajevu zabeleženo više primera da su lokalne vlasti, umesto da određene stanove vrate nosiocima stanarskog prava, protivzakonito dodeljivale novim privremenim vlasnicima. Članovi Udruženja ističu da je dodatna otežavajuća okolnost za pokretanje procesa rešavanja imovinsko-stambenih prava izbeglica u SRJ to što u Srbiji, za razliku od Crne Gore, još nije otvorena međunarodna Kancelarija za imovinske zahteve izbeglica. „Nema kome se od republičkih i saveznih organa nismo obraćali za otvaranje takve Kancelarije, ali naši apeli su ostali bez odgovora", rekao je Muratović. Jovan Bijelić, član bosansko-hercegovačkog ogranka Udruženja, podseća da su izbeglice koje su napustile Sarajevo tokom opsade grada suočene sa dodatnim problemima. Da bi izašli iz grada, morali su da potpisuju potvrde da dobrovoljno odiaze i ostavljaju stan. Na njih se primenjuju odredbe predratnog Zakona o društvenim stanovima, po kome vlasnici gube stanarsko pravo ako šest meseci ne stanuju u određenom stanu. - Oni koji su tada „dobrovoljno" izašli i ostavili stanove, sada moraju da izlaze pred razne komisije i podnose izveštaje o tome gde su bili tokom rata i da dokazuju da nisu svojevoljno napustili Sarajevo-rekao je Bijelić.
S. Biševac
Udruženje izbeglica u SRJ piše Karlosu Vestendorpu
GELBARD: Impresioniran sam situacijom u RS
Banjaluka - Premijer Republike Srpske Milorad Dodik primio je juče u Banjaluci specijalnog izaslanika američkog predsednika za Balkan Roberta Gelbarda, sa kojim je razgovarao o privatizaciji preduzeća i rekonstrukciji policije u RS. Nakon jednočasovnog razgovora, američki diplomata je rekao da ga je posebno iznenadio i impresionirao „napredak koji je ostvaren u RS i BiH“. ~SAD su jako pragmatična zeralja i ono što nas zanima jesu rezultati. I kada vidimo da se usvoji jedan prvorazredan paket zakona o privatizaciji i kada su poduzete druge mere od strane Vlade RS ka tržišnoj ekonomiji, onda znamo da je ova vlada RS na pravom putu i da radi izvrsno“, istakao je Gelbard. On je rekao da če SAD podržavati narod u RS, predsednicu i premijera RS Biljanu Plavšić i Milorada Dodika, sve dok se budu zalagali za tržišnu ekonomiju i dok se budu starali da život svakog građanina u RS bude bolji. [Beta)
Princeza Jelisaveta Karađorđević državljanka Republike Srpske
Banjaluka - Princeza Jelisaveta Karađorđević juče je u Banjaluci, na ponudu predsednice RS Biljane Plavšić, primila državljanstvo Republike Srpske. Nakon jednočasovnog razgovora sa piedsednicom Plavšić, princeza je izjavila novinarima; „Prihvatila sam dr-
žavljanstvo i to je za mene velika čast“. „Meni je državljanstvo bilo oduzeto u Beogradu kada sam imala deset godina i od tada liodam po svetu bez korena, ali zahvaljujući predsednid Plavšić od danas mogu da pripadam vama“, naglasila je princeza Jelisaveta, (Betaj
Pred Haškim trihunalom počelo suđenje bivšem upravniku holnice u Prijedoru
Hag - Bivši upravnik bolnice u Prijedoru Milan Kovačević juče je pred Haškim tribunalom odbacio optužbe za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. ~Ne, nisam kriv“, rekao je Kovačević (57) na početku suđenja. U beloj košulji, gotovo potpuno sed, Kovačević je te iste reči ponovio 15 puta, za svaku tačku proširene optužnice prema kojoj je imao „ključnu ulogu“ u genocidu nad Muslimanima i Hrvatima opštine Prijedor u severozapadnoj Bosni 1992. godine. Proces Milanu Kovačeviću je prvo suđenje za genocid ped Haškim tribunalom, koji su UN osnovale 1993. godine za krivični progon odgovornih za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava u sukobima na tlu bivše Jugoslavije. Za genocid su optuženi i Radovan Karadžić i general Ratko Mladić i komandanti logora u Bosni, od kojih jedan, Goran Jelisić, čeka na suđenje. Milan Kovačević je uhapšen u bolnici u Prijedoru 10. jula 1997. godine. Tužilac Brenda Holis izjavila je da će dokazati Kovačevićevu krivicu za „etničko cišćenje" opštine Prijedor, za masovne, sistematske i široko rasprostranjene napade na naselja, progon stanovništva na etničkoj i verskoj osnovi, otvaranje logora i
svakodnevne zločine nad civilima nesrpske nacionalnosti koji su doveli do gotovo potpunog uništenja Muslimana i Hrvata opštine Prijedor. Kovačević je lekar a njegova profesija nije ga sprečila da svesno i voljno učestvuje u zločinima, rekla je Holisova. Ona je istakla da je Kovačević bio pripadnik „srpske elite u opštini", predsednik Izvrsnog veća i potpredsednik Kriznog štaba koji je obrazovan kada su srpske snage preuzele kontrolu i svu vlast u opštini u aprilu 1992. godine. Kovačević je odgovoran za činjenje i nečinjenje, jer je bio član tela koja su naredila, organizovala i sprovela zločine. Znao je ili je mogao znati da će zločini biti izvršeni a nije učinio ništa da ih spreči ili da vinovnici budu kažnjeni, rekla je tužilac. Branilac Dušan Vučićević, kome je sud dozvolio da posle uvodne reči optužbe ukratko izloži zamerke na optuznicu, ocenio je da je optuzba za genocid neodgovarajuća i da neće opstati, jer ne može biti dokazana. Odbrana će uvodnu reč dati kada tužilac izloži sve dokaze. koji ne potvrđuju genocid, odnosno postojanje plana delimicnog ili potpunog uništenja Muslimana i Hrvata opstine Prijedor, izjavio je Vučićević. (Beta)
FOTO: HOJTERS
KINKEL: Karadžiću Hagu u doglednoj budućnosti
Bon - Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić pojaviće se pred Međunarodnim sudom UN za ratne zločine u „doglednoj budućnosti'*, ocenio je nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel. „Verujem da će doći tamo gde mora, svojom voljom ili ne", rekao je Kinkel u intervjuu nemačkoj stanici NTV, prenosi AFP. On je, međutim, odbio da komentariše mogućnost upotrebe vojnih snaga kako bi se Karadžić izveo pred Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu, koji je bivšeg lidera bosanskih Srba optužio da je počinio ratne zločine tokom rata u Bosni. „Bilo bi bolje za njega da ode tamo kao i drugi pre njega", rekao je Kinkel. „Ali ako to ne uradi, biće odveden protiv svoje volje u Hag, zato što niie prihvatljivo da oni koji nose najtežu odgovornost ne izadu pred sud", zakljucio je ncmački ministar. (FoNet)
Utorak,-7. jul 1998.
9