Данас

Evropska unija Nedovršena zajednica

Slobodan Samardžić; “Eiropska unija kao model nadnacionalne zajednice”, Institut za evropske studije i Fondacija Friedrieh Ebert, Beograd, 1998.

Božo Stojanović Evropska unija sa svora složenošću njenih integracionih procesa, problemima u praktičnom funkcionisanju i posledicama koje ova integracija trenutno stvara, kao i onim koje može da izazove u bliskoj budućnosti, predstavlja poslednjih nekoliko godina problematiku o kojoj se izjašnjavaju analitičari različitih profesionalnih orijentacija: filozofi, političari, pravnici, ekonomisti, kulturolozi. Bumo se raspravlja o nesumnjivim prednostima koje integracija donosi, ali i upozorava se na postojeće (i moguće) ekonomske i političke probleme. Veliko je i naučno i laičko interesovanje kako unutar samih članica Unije, tako i kod država koje su sa Unijom u direktnoj ili indirektnoj ekonomskoj i po-

litičkoj vezi. U poslednje vreme, pre svega zbog pritiska ekonomskih i sodjalnih problema, povećao se broj “evropesimista”. U našoj stmčnoj literaturi, kao i obično, oseča se velika praznina. Naime, do sada se pojavio mali broj radova koji na stmčan način analizira probleme evrop-

ske integradje. Pojavljivanjem knjige Slobodana Samardžića popunjava se jedan deo postoječe praznine. Autor je udnio vredan napor da jasno i analitički übedljivo predstavi problematiku Evropske unije, ukolrko se ona posmatra kao politička zajednica. Knjiga se pored uvoda i zaključaka sastoji iz pet celina (“Ideja nadnadonaine integradje”, “Evropska politička zajednica”, “Sistemi vlasti zajednice”, “Demokratija između nadonalne države i nadnadonalne zajednice”, “Unija kao nedovršena zajednica”), koje su raeđusobno blisko povezane. U nastavku predstaviće se samo nekoliko ključrah teza. Evropska zajednica je postala nadnacionalna zajednica sa naglašenim političkim obeležjima. U političkom smislu ona trenutno predstavlja više od poznatih državnih saveza, ali ipak znatno manje od federadja i saveznih država. Zbog toga, autor je sasvim opravda-

no naziva “nedovršenom političkom zajednicom". Kada se posmatra istorijski može se primetiti da je dosadašnja evropska integracija jasno obeležena sa dva uporedna toka: globalnom vizijom čvrsto ujedinjene Evrope i praksom ujedinjavanja koia se zasniva na realno mogućem (sektorski i funkcionalni me tod integracije), Ishodište procesa integracije je prevashodno bilo ekonomsko. Ekonomska logika je preovladala posebno u početnim fazama mtegracije, međutim ona nikada nije bila u stanju da u potpunosti dominira nad idejom političke integracije. Da bi se ekonomska moć mogla na pravi način transforrnisati u političku moć nužna je jedinstvena politička volja. Upravo ta volja u evropskom slučaju još uvek t »t» »tt /

9 nedostaje. Evropska integradja se zasniva na četiri osnovna prindpa: asocijativnosti, kontraktualnosti, funkcionalnosti i evolutivnosti. Prindpi integracije generišu i istovremeno i međudržavni i nadnacionalni karakter zajednice. Tenzija koja iz toga proizilazi je neizbežna. Da bi konkretnije Oustrovao praktične probleme u funkdonisanju Unije autor analizira njen sistem vlasti. Izložena je institucionalna struktura vlasti (Evropski savet, Savet, Evropski parlament, Komisija, Evropski sud pravde), njihove nadležnosti i način funkcionisanja. Proces regionalizadje nije zaobišao ni Evropu. Tako je u poslednjih nekoliko decenija primetno prenošenje kompetencija kojima raspolaže suverena država i prema zajedničkim evropskim, ali i prema regionalnim strukturama. Među članicama Unije preovlađuje shvatanje da Ijudska prava i

slobode mogu da budu garantovana i zaštićena samo u pravnim okvirima nacionalne dižave. Ovakav stav dobro ilustruje odnos prema evropskom građanstvu (dižavljanstvu). koje je trenutno čvrsto vezano za državljanstvo države članice. Dakie, još uvek nema dovoljno političke spremnosti da se Unija podigne na stepen pravne ličnosti. Na delu je kontradiktoran proces: nacionalne države se opiru potpunom nadnacionalnom karakteru zajednice, a istovremeno se nezadiživo produbljuje međudržavna povezanost, posebno u domenu ekonomije. Ovakvo stanje dovodi do velikog evropskog izazova koji je Žak Delor okarakterisao kao potrebu izbora između “pada i marginalizacije Evrope, na jednoj strani, i njenog daljeg života i snage na

J O drugoj strani”. Kakva je budućnost Evrope kao političke zajednice? Samardžić smatra da će paralelizam između nacionalnog i nadnacionainog obeležja zajednice još dugo određivati njenu unutrašnju prirodu. Odnosno, Evropska zajednica nikada neće biti demokratska

država prostog uređenja, ali isto tako neće biti ni demokiatska federacija nacionalnog tipa kakve su sve dosadašnje federacije. Ona može da bude samo novi tip federalni savez, odnosno jedna “postsuverena nedržavna nađnacionaina federacija”. Spontano se nameće jedno dodatno pitanje koje proizilazi iz veze ekonomske i političke integracije? Vredi podsetiti da je Milton Friedman nedavno istupio sa stavom da samo evropsko političko jedinstvo može da utre put proklamovanom monetamom jedinstvu. Ukoliko se monetarno jedinstvo nametne pod nepovoljnim uslovima, smatra Friedman, ono će samo povećati barijeru za postizanje polltičkog jedinstva. Cela ova knjiga übedljivo pokazuje da je do potpunog političkog jedinstva još uvek priiično daleko. Da li to onda znači da je i ekonomska integracija (monetama unija) pod ozbiljnim znakom pitanja?

Evropska zajednica nikada neće biti demokratska dižava prostog uređenja, ali isto tako neće biti ni demokmtska federacija nacionalnog tipa kakve su sve dosadašnje fedemcije. Ona maže da bude samo novi tip - fedemlni savez, odnosno jedna “postsuverena nedrzavna nadnacionalna fedemcija”.

Zabranjeni čovek

JanSkaeel

Sut> što nam je okrenmo prema urmtm I je kao s druge strane kmvate na zadnjem zidu vmta ormana za odela Polako se navikavam na tišinu i miris Uspevam da iz blatapodignem pevce idagaopetnebaam Katkad sam sebi prićam dogodovštinu ■' , drngi pul zapevam pesrnicu 0 tome da noge imamo samo dabi nas bolele ■ a dušu da to izdvži 1 ponovo sam necujankao što je svetlost , nečujna Tako se detaljno bavim tišinom ddprema pipanju koljem stvah . Tuđisuoj Zato kad se slepci okrenu kad da im pripadam \ Zajedno se u mmku provlačimo kroz iglenc uši Gle, sićušni nokti slepog miša Stismti u zimskom snu (Jesen s mrtvim jastrebora, prevela Biserka Rajčić, KoV, Vršac, 1998)

Američki gresi

Noam Čomski, araerički lingvista svetskog fenomea, godine 1993, dakle, 501 godinu posle otkrivanja Amerike, objavio je knjigu “Godina 501 - Konkvista se nastavlja”. Knjiga je sinteza njegovog dugogodišnjeg proučavanja istorijskih, socioloških, političkih i ekonomskih aspekata savremenog doba ili, kako je to kod nas populamo reći, Novoga svetskoga po-

lIUO pupuiui IIW JUUi) U H.LUI\U^U retka. Mada prevedena i najavljena još 1995. godine, ova knjiga se teksada pojavila u prevodu na srpski jezik. Izdavač knjige je novosadska izdavačka kuća “Svetovi”, dok je prevod potpisala Emilija Kiehi. Autor polazi od stanovišta da su rezultati novije svetske poKtike, koju su u najvećoj meri zastupale i predvodile Sjedinjene Američke Države, više nego katastrofalni. Koristeći širok dijapazon izvora, od štampe i publicistike, preko govora političara, pa sve do zvaničnih dokumenata američke diplomatije. Čomski svoju početnu tezu predzno razrađuje i sistematizuje, tako da ona prerasta u arguraentovan i ozbiljan pogled na savremeni svel Knjiga počinje odeljkom u kojem se rekonstruišu mehanizmi, te sociološke i političke eksplikacije doseljavanja Evropljana u Ameriku posle njenog otkrivanja. U ostalim poglavljima autor se bavi daljim tokom američke odnosno svetske istorije - od osnosa i rata Severa i Juga, učešća Amerike u I i II svetskom ratu, preko Hladnog rata i Vijemarna, pa sve do pada Berlinskog zida - gradeči osnovnu misao da se na sličnostima određenih istorijskih i političkih postupaka može izgraditi logika ustanovljenih pro-

cesa koji se neprestano ponavljaju.

Nedim Sejdinović

Bedni ljudi

VladimirN. Cvetković: “Stnah i poniženje - jugosbvenski mt i izbeglicenSrbiji 1991-1997”, Institutmempskestudije, Beogmd, 1998.

Pored velikog broja mrtvih i ranjenih izbeglice predstavljaju, bez ikakve sumnje, najveće žrtve proteklog rata na jugoslovmskim prostorima. 0 njiraa se vrio malo i nerado govori, uglavuom emotivno, bez pravih podataka i realnog uvida. Reakdje građana prema izbeglicama sasvim su različite. Jedni ih razumeju, blagonakloni su i svesrdno ih pomažu. Drugi ih optužuju da su “kukavički pobegli” sa svojih vekovnih ognjišta i da predstavijaju nepotreban dodatni teret u ionako teSroj društvenoj i privrednq situadjl Odnosno njihov stav je da “sve izbeglice treba vratiti tamo odakle su i doSt”. Političari koji su njihovom sudbinom i njihovim životi-

ma sramno manipulisali sada ih gotovo i ne pominju. Jedno je sasvim sigumo 0 stvamom položaju i ponižavajućem životu izbeglica zapravo se vrio malo zna. Pojavljivanjem knjige Vladimira Cvetkovića popunjen je deo te praznine. Knjiga je, sadižajno posmatrano pored uvoda, zaključka i statistidrog dodatka poddjena u dve tematski zaokružene celine. U prvoj se govori o ratu 1 fenomenu izbeglištva kao njegovom neizbežnom pratiocu (uzroci izbeglištva, njegovi oblid, pravna zaštita i prateća institudonalna regulativa), Autor pored togi ukratko podseća i na fenomen izbegiištva na Balkanu, poseb-

no na brojne i masovne seobe Srba Jedan deo ove tematske celine posvećen je kratkoj hronologiji jugoslovenske krize - od njenog izbijanja pa do potpunog raspada zemlje (“ratni” događaji u Slo veniji. rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercego-

vini). Ovaj deo knjige posebno je informativani koristanza stianog čitaoca kome su pomenuti problemi i procesi uglavnom nepoznati. Dmgi deo predstavlja suštinu knpge i zasniva se na obimnoj empirijskoj studiji koja je rađena na osnovu velikog statističkog uzoika (preko 4000 ispitanika). Autor analiziia politički i zakonski okvir unutar kojeg se određivao (i menjao) izbeglički status u SR Jugoslaviji. Radi se o celoj lepezi razlifitih termina, ali i potpuno različitih statusa ("izbegla lica”, “prognanici”, “lica bez statusa”, “raseljena lica”, "ostala ratom ugražena lica”). Indikativno je da se ne zna čak ni njihov tačan broj. Autor se poziva na razne službenc i neslužbene podatke i procenjuje da se na teii oriji Sibij 0 trenutno nalazi između 380iXX) i 410 000 uthtgii-:-. a u Cmoj Gori oko 30So0 izbeglica. Istražuje se takođe stmkturalna diferendjadja izbeglica (pol, starost, nadonalnost, veroispovest, obrazovanje, zanimanje, porodično stanje, imovina). SodoloSd posmatrano mogu se izdvojiti tri

gmpe izbeglica; integrisani, poluintegrisani i neintegrisani. Interesantno je kako izgleda "statistički model” izbeglice. Reč je o ženi srednjeg doba, majd s jednim ili dvoje dece, srpske nadonalnosti i pravoslavne veroispovesti. srednjeg stepena stmčne spreme, sa uništenom ili oduzetom imovinom, koja živi od novčane i matedjalne pomod institudja Republike Srbije i koja želi da nastavi da živi u Srbiji. Autnr analizira i varijante konačnog rešenja izbegličkog problema. Njegov zaključak je da više od tri četvrtine trenutnog broja izbeglica (oko 300.000 Ijudi) poseduje sve subjektivne i objektivne pretpostavke da zasnuje trajni boravak u SR Jugoslaviji. Najviše dvadeset odsto izbeglica želi, ali i ima realne mogućnosti, da se vrati na svoja ognjišta. Knjiga Vladinvra " kovića predstavlja vredan istraživački poduhvat i prvu celovitu studiju koja se bavi izbeglicama na jugoslovenskom prostoru. Reč je o stručno kvalifikovanoj, široko postavljenoj, aragumentovanoj i odmerenoj analizi složenog tenomena izbeglištva. B.S.

Utorak, 7. jul 1998