Данас

ZOOM

Lpndon (Hajđ paik), 5. jul Prvi nastup Aplton sestara (Nikol i Natali) - pplovine britanskog ženskpg benda “AU Sa>v ints” -na ovogodišnjoj “Žudd u i parku”. Priliod od koncerta je \ namenjen dobrotvomom fon-

Čekajući Godoa

Na krajiipozorišne sezone

Utoku su prijerani ispiti na Fakultetu dramskih umetnosti, gde se svake godine, pa i ove, najviše budućih studenata interesuje za studije glume. Mladi Ijudi žele da postanu “slavni” glumd koji će jednog dana zaigrati na beogtadskim scenama. U medijima mcžemo da pratimo intervjue sa značajnim glumaćkim imenima koji s ushićenjem govore o svojim ulogama i pozitivnoj energiji na probama i tokom života jedne pozorišne predstave. Međuhm, niko ne govori da su glumd u beogradskim pozorištima na ivid egzistendje, bez statusa, stalnom išćekivanju nove i značajne uloge. Izbora nema. Da bi se preživelo, a malo njih ima mogućnost da bira ulogu po kralitetu, “tezgari” se po školama, televiziji, političkim skupovima. Dmštvena i politićka stvamost se snažno reflektuje na stanje i uslove u kojima rade beogradska pozorišta. Anarhija i stihija se vidi i na sceni i iza kulisa našeg teatra. I dalje ne postoji jasna repertoarska politika, kriza upravljanja je i dalje prisutna. Dilema svakog upravnika je kojoj vlasti da se "dodvori” da bi prikupio malo novca za pozorište i eventualno ostao na tom položaju. Na poslednjoj sednici Giadske vlade potvrđeni su mandati upiavnika grdskih pozorišta. Međutim, za stanje u jednom pozorištu nikad ne može da bude odgovoran jedan ćovek. Nepostojanje kultume politike, finansijska konfuzija, oronulost zgrada, ne može se izmeniti i promeniti preko nod. Redovne dotadje pozorišlima, čak i one koje se odnose na materijalne troškove, po pravilu, mesedma kasne i nisu usklađene sa realnim potrebama teatra. Prošla su ona srećna vremena kada su se pronalazili bogati Ijudi kji su ulagali svoj novac u pozorišne predstave i kojima je bila čast da im se ime nađe na pozorišnom programu i plakatu. Nove bogataše umelnost ne zanima jer ona ne donosi vlast i novac. Pod takvira okolnostima je neuraesno zahtevali vrhunske rezultate. Tako je pravo čudo što smo u Narodnom pozorištu doživeli premijeru opere “Veštica iz Salema” i baleta “Labudovo jezero”. Pozorište Ateljea 212 je uspelo da se izđvoji predstavama “Art” Jasmine

Reze u režiji Alise Stojanović i predstavom “Na čijoj strani” Ronalda Harvurda u režiji Lenke Udovički. Čak je Jugoslovensko dramsko pozorište uspelo da premijemo izvede Gogoljeve “Mrtve duše” u režiji Dejana Mijača. Malo pozorište “Duško Radović” se nametnulo predstavom “Bajka o caru i slavuju” Igora Bojovića u režiji Ivane Vujić. Beogradsko dramsko pozorište je i ove sezone lutalo u repertoam i pokušalo da povrati slavu ovog, nekada sjajnog teatra, predstavom Artura Milera “Srd moji sinovi” u “zastareloj” i prevaziđenoj režiji Dimitrija Jovanovića. Produkcija je znamo smanjena, a svaka premijera izlazi uz velike muke i napore. Da bi izbegli rizik od “neuspeha” upravnici i drrektori drame angažuju uglavnom etablirana i proverena rediteljska imena koja su takođe i najskuplja Tokom ove sezone još više se pojačala dominacija reditelja u beogradskim pozorištima, a nije redak slučaj da reditelj postavlja određeno dramsko delo na repertoar kao uslov za režiju u određenom teatm. Poznato ime i veliki honorar ne znači uvek kvalitet i uspeh kod publike. Završetak radova na rekonstrukdji Jugoslovenskog dramskog pozorišta je neizvestan i sve više podseća na sudbinu "Teatra T” i pozorišta “Boško Buha” koji već godinama čekaju na novu zgradu i bolje uslove, a dobijaju samo prazna obećanja. Uprava za protivpožarnu zaštitu preti zatvaranjem Zvezdara teatra, “Teatra T” i pozorišta “Boško Buha”. Ruševina nekadašnje zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstavlja metaforu za stanje u svim beogradskim pozorištima. Iz razgovora sa upravnicima beogradskih pozorišta zaključujem da teatrom ne "upravlja” “estetika” već politika u najširem smislu reči, ali retko ko želi da o tome otvoreno razgovara. Teatar više nikome ne treba i nema snagu da nešto promeni jer ono što je rečeno na sceni nema nikakvog uticaja na javnost. U potištenosti, rezignaciji umetnici i radnici beogradskih pozorišta čekaju novu sezonu i neka bolja vremena. Izgleda da svi zajedno čekarno “Godoa”.

Maja Ristič

Energija ulica i tragova

h.a*a»a^—

Počinje prvi muzički ciklus - “Pateuima cmogorskih umetnika”

Programiraa kojima je startovao ovogodišnji Grad teatar - koncert Dragoljuba Đuričića, izložba slika Jovana Ivanovića, književne večeri Ljubomira Simovića, Milorada Pavića, Matije Bećkovića, Dragoslava Milrailovića, hit predstave koje su sa scene-kutije preseljene na starobudvansku Citadelu, “Oliver Tvist” u režiji Nebojše Bradića, “Ženidba kraIja Vukašina” reditelja Milana Karadžića, “ArT Alise Stojanović, “Porodične priće” Jagoša Markovića, “Bajka o caru i slavuju” Ivane Vujić - pored osnovnog Njegoševog slogana da je čitav “Svijet pozorište smiješno”, a koji podvlači svu ozbiljnost vremena u kome živimo, pokazao je i mediteranski senzibilitet koji se najbolje mogao osetiti u predstavama koje je bu.dvanska publika pratila sa interesovanjem koje zaslužuje i posebno “istraživanje” - ako neki grad zaista živi za teatar, onda je to poslednjih godina Budva i dokazala. Ono što povezuje raznovrsnost mediteranske kulture i energije, budvanska publika imaće priliku da vidi i veoeras u akvi Santa Marija, gde

će početi prvi od tri ovogodišnja muzička ciklusa. “Putevima cmogorskih umetnika” muzičkog selektora Maje Popović, publiku će večeras povesti Kamerni orkestar iz Detmolda, kojim će dirigovati Saša Marković. Ansambl koji čine najdarovitiji studenti i apsolventi Visoke škole u Detmoldu, (postoji od 1989) evropski muzički

kritičari vide kao ansambl “velike budućnosti”. Saša Marković, magstar orgulja i dirigovanja na Državnom konzervatorijumu “ČajkovsM” u Kijevu, dobitnik oko 15 najznaajnijih domaćih i međunarodnih priznanja, danas radi kao profesor Intemacionalnog školskog centra u Beču i Lincu. Gr. T.

Duhovna internacionala

Mokmnjčeuo TEBE POJEM u nemačkoj crkui

Da li ste bili u Marktoberdorfu, stotinak kilometara od Minhena? Jeste li uopšte čuli za ovaj mali nemački grad u pokrajini poznatoj po proizvodnji sira i mleka, očigledno i kultumih, muzičkih proizvoda? Niste čuli? Nismo ni mi, do ovog razgovora sa Dušanom Maksimovićem - Dumaksom, ranije dirigentom desetine naših horova (bio asistent Bogdana Babića u “Krsmancu”), pedagogom, kritičarem i muzičarem čije znanje, entuzijazam i agilnost svi poznaju i niko ovde ne uzima za ozbiljno (?!) Krajem maja i početkom juna, dakle, u Marktoberdorfu je priređen četvrti festival duhovne muzike “svih religija”, kaže Dumaks. Od blizu stotinu prijavljenih iz celog sveta

odabrano je 15 ansambaia koji su izvodili duhovnu muziku katolika, pravoslavaca, muslimana, jevreja, budista sa Tibeta, kopta... s tim da svaki koncert u crkvama ovog ili obližnjih raesta predstavlja kombinačiju - programsku koegzistenciju krajnje raznoliMh muzičkih izvora. Recimo, ženski hor iz Kijeva podelio je program sa Tibetancima. Di, u bazilici u Otobojrenu prvo je nastupio hor kopta, a onda je izvođena Betovenova “Misa solemis”. Da je ova muzička duhovna internadonala privlačna za publiku govori i cena ulaznica od 40 DEM, koliko je plaćano za pomenutu kombinadju kopti - Betoven. Nas u sverau tome nije bilo (ima izgleda da 2000. dođe ženski hor

“Bariir iz SmedereVa], ali je u speđjalnoj ličnoj misiji širenja istine o našim kultumim vrednostima bio naš sagovomik Dumaks (koji je u ovom mestu 86. i 88. dirigovao na Nemačko-jugoslovenskim horskim nedeljama i prvi put predstavio horsko “Oče naš” Aleksandia Vujiča). Biblioted Bavarske muzičke akademije u Maiktoberdorfu poMonio je sada 20 kompakt diskova naših savremenih korapozitora, a svim dirigentima nemačkih i gostujućih ansambala daiivao je paititiiru Mokranjčevog Tebe pojem” s prevodom našeg liturgijskog teksta na nemačkr Darovi su to koji ne ostaju bez traga; u jednoj maloj crkvi u mestu Undelo hor svake nedelje peva Mokianjčevo ‘Tebe pojem”. V. S.

Majls Dejvis kao inspiracija

Dzez festival nMontrealu

AmeričM džez gitarista Džon Skofild primio je nagradu “Majls Dejvis” na svečanom otvaranju Džez festivala u Montrealu. “Vdika mi je čast što sam dobio tu nagradu, sjajno je kada vidite da ste priznatf’, rekao je Skofild. Skofild je postao relativno poznat još u vreme dok je studirao na koledžu Berkli u Bostonu, kada je svirao u bendu Bilija Kobama i Džordža Đuka, ali njegov talenat je otkriven tek 1982. kada je svirao sa Majlsom Dejvisom. “Majls mi je bio velika inspiradja”, kaže on. “Bio je tako spontan, tako kieativan. Bili sa njim na sceni je bilo sjajno, i ako ponekad i zastrašujuće.” Za 25 godina, Skofild je izdao 24 solo albuma. Jedan je od najsvestranijih i najiiiventivnijili muzičara modernog džeza. Nagrada “Majls Dejvis” osnovana je pre četiri godine u čast 15. godišnjice montrealskog festivala. Dodeljuje se za celokupno stvaralaštvo nekog džez muzičara i njegov doprinos obnavljanju tog žanra. Pre Skofilda, na-

gradu su dobili Vejn Šorter, Pet Metini, Džon Meklohlin i Herbi Henkok. Pored uručenja nagrađe, Džon Skofild će na Džez festivalu u Montrealu moći da prikaže svoje umeće improvizadje na sedam konceata koji su na programu. (Beta-AFP)

FOTO: EOJTERS

ARTičoke

■XER = susret aulora stiipova i fanzina u bioskopu Rex od 6 -11, jula. Svakog dana između 11 il 4 sati organizuje se radionica stripa dokće od 20 sati biti predstavljanje scena autorskog stripa sa projekdjama video filmova, promodjama i berzom strip izdanja. Predvideni je i okrugli sto. 7. jul: Jugoslavija (Radovan Popović, Saša Rakezić, Danilo Milošev- Wostok, Nikola Vitković, Damir Šmit i Milan Pavlović). SIJKE Daiiela Glida, od danas u 12 sati, biće dostupne posetiocima izložbe u Galeriji Medija centra u Beogradu.

ULorak, 7. iul 1998,

15