Данас
Ućariće opet samo država
Nema nade da će žeteoci dobiti trku sa vremenom
Onaj ko se ove godine opekao tesKO da će se odlučiti da već na jesen opet seje pšenicu
Beograd - Žetva je uvek trka sa vremenom, a ovoga puta žeteoci su u tu trku ušli ozbiljno hendikepirani. Kombajni već danima umorno brekću kroz žitna polja bez nade da će posao završiti na vreme. Na njivama gde žetva počne kasno prinosi će biti niži, jer će prezrelo zrno ispadati iz klasova, ali šta se tu može. Od 19.000 već prilično ostarelih kombajna ispravno je samo 7.500. ~Zmaj“ nema rezervnih delova, pa jedini izlaz da se od dva-tri neispravna sklepa jedan upotrebljiv kombajn. Do pre tri nedelje izgledalo je da će rod biti nešto iznad proseka, a onda su stigle paklene vrućine. Zrenje je übrzano i to je, kako se procenjuje, smanjilo prinose gotovo za deset odsto. Danak su odnele i letnje nepogode. Na području Sombora u prošli ponedeljak grad je uništio useve na 15.000 hektara, a dva dana kasnije u okolini Novog Sada i u obližnjim opštinama jak olujni vetar praćen kišom i gradom uništio je oko 80 odsto useva na 20.000 hektara. Ukoliko ne bude novih vremenskih iznenađenja rod bi, uprkos svim ovim nedaćama, trebalo da bude negde na nivou proseka. Očekuje se prinos od oko tri miliona tona, a to znači da će kad se podmiri ukupna domaća potrošnja još oko 600.000 tona ostati i za izvoz. Sa zalihama iz lanjske godine ukupno će ino-
stranom tržištu moći da je ponudi oko milion tona čija je berzanska vrednost oko 225 miliona maraka. Naravno, nije isključen ni kompenzacioni posao u kojem bi se Rusima dugovi za gas podmirili žitom, pa ne bi bilo straha da. će zbog smanjenih ili prekinutih isporuka gasa fabrike stajati, a stanovi biti hladni. Lanjske godine izvoza nije bilo jer domaća otkupna cena nije mogla da se uklopi u svetsku. Budući da su krediti poljoprivredi pretvoreni u javni dug ta lanjska pšenica zadržala je istu dinarsku cenu, pa je sad postala konkurentna. Ovogodišnja otkupna cena od 1,20 dinara za kilogram pšenice niža je od svetske koja iznosi 1,35 dinara.
Ceh za ovaj izvozni posao platiće seljaci. Lanjske godine je otkupna cena pšenice bila 1,10 dinara i pri toj ceni seljak je mogao relativno pristojno da naplati svoj trud. Ovogodišnja cena je samo deset para viša, a u međuvremenu je veštačko đubrivo poskupelo za 80 odsto, za isto toliko je skočio i kurs marke, a cena dizel-goriva je udvostručena. Po nekim računicama čist gubitak po hektaru, uz uslov da su primenjene sve agrotehničke mere, iznosiće čak 250 maraka. Stručnjaci su izračunali da bi realna cena pšenice, kojom bi se mogli pokriti svi troškovi, trebalo da iznosi 1,50 dinara, ali se država na tu računicu ne obazire.
Pri tom treba imati u vidu da je 1.20 dinara garantovana cena, što bi trebalo- da znači da neko mogao da ponudi i više. U praksi se to ipak ne dešava. Drugi kupci nude, čak, i manje od te zvanične cene - iako je to zabranjeno ali pare daju odmah, što je za seljaka ipak povoljnije nego plaćanje na rate koje se otegne čak do novembra. Seljaci su tako po ko zna koji put uvučeni u igru vruće - hladno. Pre dve godine pšenica se uvozila, ove godine će se izvoziti, a već za iduću godinu moraćemo ponovo da budemo spremni za uvoz. Onaj ko se ove godine opekao teško da će već na jesen ponovo sejati pšenicu.
Saša Nikašinović
FOTO: DANAS
Molim bez pilula, doktore
Participacija u troškovima zdravstvene zaštite
Beograd - Da li je danas u Srbiji obraćanje lekaru za medicinsku pomoć ravno luksuzu? Na prvi pogled, Odluka o učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, koju je donelo Ministarstvo za zdravlje u Vlađi Srbije, ne bi trebalo da bude povod za ovu, dramatičnu zapitanost. Na osnovu Odluke, koja se primenjuje od 1. juna ove godine lekarski, odnosno stomatološki pregled, laboratorijski pregled ili analize (do pet pregleda ili analiza), te rentgenski i pregled ultrazvukom za jedan organ - plaćaju se po devet, odnosno po pet dinara za primaoce socijalne pomoći i penzionere sa penzijom manjom od 200 dinara. Pregled na skeneru i magnetnoj rezonanci iznosi 26, odnosno 15 dinara, u umanjenom iznosu. Takođe, lekovi koji se izdaju na recept, plaćaju se po devet dinara, osim ako je cena leka niža od visine učešća za lek. Na podiržoj listi lekova koji su jeftiniji od devet dinara n-dazc se i Bensedin . Bactrim, Koni let, Bromazepan... Participaciji ne podležu deca, studenti, stariji od 65 godi-
na, trudnice i porodilje, vojni invalidi, davaoci krvi, slepa lica, oboleli od psihoze, cerebralne paralilze, maiignih oboIjenja. Po mišljenju jednog lekara u Domu zdravlja „Novi Beo-
Zdravstvo kaska Direktor zemunskog Doma zdravlja Dušan Joksimović izjavio je za Danas da je Odlukom o participaciji korigovan raniji iznos participacije, koji je svojevremeno bio u vrednosti od jedne nemaćke marke. U međuvremenu su porasle cene svih drugih proizvoda i usluga, dok se visina participacije nije menjala od ' 94. godine.
grad", tih devet dinara ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem. Zdravstvene usluge se svuda na Zapadu plaćaju, i to više nego kod nas, tako da je ova participacija u osnovi beznačajna. U većini domova zdravlja, • ■ smo krajem protekle ne-
delje posetili, zdravstveni radnici su, kako kažu, uočili da je broj pacijenata od kako je počela da se primenjuje Odluka o participaciji, znatno smanjen. „Naravno, uvek je u toku letnjih meseci smanjen broj pacijenata, ali ne u ovolikoj meri kao sada. Mislim da je na to, svakako, uticalo povećanje participacije. Standard stanovništva je drastično opao, i iz dana u dan postaje sve lošiji, pa mnogi Ijudi teško mogu da izdvoje i tih devet dinara", smatra lekar u Domu zdravlja na Banovom brdu. - Za svaki pregled i recept, za svaku injekciju morate da platite. To meni s platom od 1 800 dinara i nije veliki izdatak, ali, šta da radi moja majka, čija penzija iznosi svega 600 dinara, može li ona dnevno da ostavi 20 dinara kod lekara? Za mesec dana bila sam nekoliko puta kod lekara, i svaki put plaćam za preglede, recepte, injekcije - priča Mira Perić , koja je u petak posetila Dom zdravlja na Banovom brdu. Ali to, kako napominje, nisu jedini problemi. „Kada dođete u društvenu apoteku s receptom za neki skuplji lek, često će vam
reći da ga nemaju, pa ste prinuđeni da ga kupite kod privatnika. Koristim ranisan koji košta 53 dinara. Došla sam u jednu apoteku u Starom gradu, s receptom za ranisan, koji košta 53 dinara . i farmaceutkinja mi je rekala da ga nemaju. Odmah potom, žena s receptom je kod drugog farmaceuta u istoj apoteci dobila ranisan", kaže Mira Perić, übedjena da je ~za sve probleme odgovoran sistem". Medicinska sestra na šalteru u Domu zdravlja kod Merkatora naglašava da veliki broj, uglavnom mladjih Ijudi svakodnevno dolazi na pregled tvrdeći da jednostavno nemaju
čim da plate participaciju. Ne odbijaju ih. jer se bez pregleda ne može znati od čega boluju. Stiče se utisak da nije mali broj gradjana kojima se pred polazak lekaru nameće odsudno pitanje: Hrana ili zdravlje Odlučite sami. „Lično mislim da je narod - penzioneri, radnici, srednja klasa - toliko osiromašio da veoma teško može da odvoji neki dinar i za hranu, a kamoli za lekove. Mislim da nije u redu da se ne razmišlja o tome kolike su penzije i plate“, govori Miloslav Čakić, dok čeka na pregled u Domu zdravlja na Banovom brdu.
FOTO: DANAS
Prosvetari ministru ne veruju
Beograd - Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije ~Nezavisnost" uputio je juče pismo Vladi Republike Srbije i resornom ministru Jovi Todoroviću u kome je izražena neverica u Todorovićevu izjavu o uspostavljanju dinamike isplate zarada, kao i oštar protest zbog, kako navode, ponižavanja i eksploatacije nastavnika. - Ogorčeni i gladni, protestvujemo i podsećamo Vladu Republike Srbije i ministra prosvete, da su posle ' sto dana' uspešno ponovlli ' već viđeno', jer zaposleni u osnovnim i srednjim školama treću godinu uzastopno odlaze na letnji raspust sa dugom od dve plate i bez bedne akontacije za maj - navodi se između ostalog u pismu. S. L.
Novi protest penzionera
Beograd - Još je neizvesno kada će početi isplata prvog dela aprilskih penzija u Srbiji. U Republičkom fondu penzijsko invalidskog osiguranja zaposlenih, rečeno nam je da postoje nagoveštaji da bi isplata trebalo da počne u sredu. Nezavisno udruženje penzionera Srbije poziva sve penzionere da se 9. jula u 10. sati okupe na centralnom proteststnom skupu, koji će biti održan na Trgu Republike. Udruženje organizuje protest zbog, kako tvrde, krajnje neodgovornog, nehumanog i za penzionere nepodnošljivog odiaganja isplate prvog dela aprilske penzije. Protesti će se istovremeno održati u celoj Srbiji. Lj. Đ.
Mića Savić
16
UtoraJr, 7. jul 1998.