Данас
Požarevac, 7. jul;
Zastava s pefokrakom ispred poznate diskoteke Marka Miloševića
VEUKO POPOVTČ
Svi u školu pretvaranja
Ako hoćemo da izvučemo neku pouku iz nesrećnog fudbalskog poraza, nema nam druge nego da počnemo da se ozbiljno pretvaramo. Mogn posle da pričaju o nama šta hoće. I da smo lole i da smo bekrije. Pa i drogeranti. A mi samo lepo. Ni jedne ružne reči. Ni jednog faula. Bar dok se gleda
Piše:
Aleksandar Kolon, mlađi
Posle poraza naše fudbalske reprezentacije od Holandije jedan dnevni Mst je napravio anketu među građanima. Bilo je raznih komentara. Posebno mi se dopao komentar jednog penzionera. Njega je strašno potresla potresenost naše dece. Da bi ih osokolio ovaj penzioner-sveznalica ustvrdio je sledeže: ~U Holandiji je legalizovana droga pa su zbog toga svih holandski fudbaleri drogeranti". Protiv drogiranih, naravno, nedrogirani nemaju nikakve šanse. Time je sve jednostavno objašnjeno. Nema razloga za kuknjavu. Samo još da Neko preduzme prave mere i isključi drogerante sa Svetskog prvenstva. Iz svoga skučenog, penzionerskog ugla, ova dična starina je uočila duboku i šokantnu istinu, Pljusnula nas je svom širinom u lice. Ono što ne shvataju mnogobrojni sportski, i ne samo sportski, stručnjaci jasno je jednom našem običnom čoveku. Samo ovakav čovek ume da poveže dva i dva, plimu na Tihom Okeanu sa rodom šljiva u valjevskom kraju, izbore u
Češkoj sa zemljotresima u Iranu, štrajk u ~Namenskoj“ sa izgubljenim procesom Bila Gejtsa, Posle takvog ~otkrića“ jedino što možemo da kažemo jeste da se još jednom pljusnemo po licu. Kako nam ovo nije ranije palo na pamet! Tragom ovog otkrića morali bismo da krenemo u nove razotkrivačke poslove. Ako su, naime, Holanđani tako uspešni fudbaleri zbog droge da vidimo zbog čega su drugi, u drugim oblastima, uspešni. Amerikanci su sigurno uspešni u poslovima zbog toga jer se mnogo oslanjaju na kompjutere. Njima kompjuteri sve izračunaju i isplaniraju. Čak i ko će s kim i kako. Zbog toga su često veo-
ma nesrećni, a i paradajz im je bezukusan. Nemci su uspešni jer su robovi preciznosti [njihov uzor nije čovek nego robot). Italijani i Francuzi uspevaju jer su stalno pijani, a i prevaranti su. Švajcarci su na vrhu liste uspešnih jer su velike cicije i misle samo na sebe. Japanci žive kao u Srednjem veku pa im nije teško da budu uspešni. Rusi su, međutim, prilično neuspešni jer su otvoreni i naivni pa ih „radi" ko hoće. Mi smo poput Rusa. Sve radimo otvoreno. Pogotovo kad se napijemo. Kad nas je pitanje lične časti i dostojanstva da se ne pretvaramo. Upravo je u tome ključ za razumevanje naše „neuspešnosti“. Ako hoćemo da izvučemo neku pouku iz svega ovoga, pogotovo iz nesrećnog fudbalskog poraza, nema nam druge nego da počnemo da se ozbiljno pretvaramo. Mogu posle da pričaju o nama šta hoće. I da smo lole i da smo bekrije. Pa i drogeranti. A mi samo lepo. Ni jedne ružne reči. Ni jednog faula. Bar dok se gleda. Poklanjamo cveće, vodimo slepce preko ulice, a u mraku: dum, gurnemo niz stepenice, krpelj za vrat, otrov u čaj... Pa posle smerni da smerniji ne možemo biti, u crnini, dostojanstveni... To je dragi moji, vrlo jednostavna formula za uspeh. Posle vas niko ne pita da li se drogirate, homoseksuališete, kradete. Samo se lepo pretvarate i sve vam polazi za rukom. Počnimo da se pripremarno za nova svetska prvenstva.
Kada cvet nagne glaun uiše mu nema leka. Genije: onaj koji živi ni od čega, i ne umire. Crnkinje koje igraju trbušniples kao da peku i melju kafu. Kada javni telefon vrati novčić, muškarac ga tužno uzme i zadiži, ali ako se to dogodi ženi, ona ga ponouo übaci i okrene novi broj. Ekonomična žena: ona koja kada nam iscedi pola limuna upita ~I drugu polovinuV' Kučna pomoćnica koja prisluškuje bračnu svađu zaboravi pajalicu na najneverouatnijem mestu. Žena posmatra slona kao da želi da ga ispegla. Oljuštiti narandžu to je kao otkriti zaspalo dete. Dok se naginjemo nad ponor starosti, deca dolaze iza nas i guraju nas napred.
Izbor i preuod Mirjana Bazin
Sreća u nogama
Nekada su nas učili da je naša zemlja najbogatija svakovrsnim prirodnim blagom, obala najrazuđenija, naše žene najlepše, Ijudi najiskreniji, bratstvo i jedistvo jedinstveni, te da smo, zlu ne trebalo, najveći, najbolji i najplemenitiji ratnici na svetu. I još, daje naš put u budućnost najbolji od svih. U međuvremenu se ispostavilo da baš i nismo toliko bogati rudama i vodama: obaLa nam se naprasno suzila, a put u raj odveo nas je u đavolje ralje. Žene, u neprestanoj potrazi za koricom hleba, pretvoriLe su se u hodajuću brigu, dokje naše najveće blago aovek evoluirao u trgovca s buvljaka, presvukao se u kcžu koja malo odiše iskrenošću. Tu nije kraj; mi Srbi imamo još i najveću kobasicu na svetu, najveću tikvu-ludaru... Imamo i najveće zlo, ali i ono je najbolje - sami smo ga birali. Ostao namje i ratnički oreol, koji u nedostatku drugog nesprestano rabimo. Istina, nismo baš ispali najveći i najpLemenitiji, a i zLi proroci koji su govorili o Srbiji podjednom šljivom sve su bliži istini. Da nadomestimo izgubljenu duhovnu i moralnu veličinu pribegli smo oprobanim sredstvima. Danas je naša je poLicija toLiko velika da svako ima javnog ili tajnog čuvara sLobode. Našaje Vlada veća od svih naših problema, tolikoje velika da mcže brojčano nadjačati i prijateLjsku kinesku, koja brine o cirka milijardu i kusur Kineza. Koliko nam je srce veliko, največe na svetu, pokazuje i posebna briga za aoveka zvanog fudbaler - kažu daje naša državna TV-ekipa biLa najbrojnija u Francuskoj. Jeste da nismo imali mnogo sreće u nogama, još manje u glavi, a i navijači su nešto zakazali (cinici kažu - nisu imaLi za kartu). Ali, zato smo imali svevideće TV-oko, ono koje nam svake večeri snuje sne o sreći, koje je uvek i svuda sa narria, spremno da uteši i izgrdi malog čoveka, nauči ga da sanja budan i da delajpospan. Naša je televizija najveća laža na svetu, dovoLjno velika da obuhvati najveću vladu i pošaLje najveću TV-ekipu na najveći TV-spektakl na svetu.
JELISAVETA KARAĐORĐEVIĆ Princeza na zrnu nade
Princeza Jelisaveta Karađorđević prvi je član nekadašnje jugoslovenske kraljevske porodice, koja je dobila dižavljanstvo neke od srpskih država, u njenom slučaju - Republike Srpske. Prilavatajući ponudu predsednice RS Biljane Plavšić izjavila je da je to za nju velika čast. „Državljanstvo mi je bilo oduzeto kada sam imala deset godina i od tada hodam po svetu bez korena, ali od danas mogu'da pripadam vama“, izjavila je uzbuđeno princeza. Princeza Jelisaveta bila je prva od Karađorđevića koja je „probila led“ i došla u Jugoslaviju. Bilo je to 1989, kada je u svoju zemlju iz Mađarske ~skoknula“ na samo jedan dan. Njen dolazak u ~nezgodno vreme" uzburkao je duhove i krenule su priče da je došla da se bori za vlast ili kao „izvidnica“ drugili peretndenata na presto. Njeno visočanstvo slovi za veoma humanu osobu. U vreme ratnog haosa u Jugoslaviji, osnovala je fondaciju, koja je deci, izbeglicama i nemoćnima, za proteklih nekoliko godina uputila pomoć vrednu pet miliona dolara. Želeći da osvetli ličnost i ulogu svoga oca u nejdelikatnijem periodu naše istorije, princeza je uz pomoć svog bivšeg muža istoričara Nila Balfura, 1991. godine objavila knjigu: „Knez Pavle - jedna zakasnela biografija", koju je promovisala i u našoj zemlji. Princeza Jelisaveta je rođena 7, aprila 1936. (što se po njenom izgledu nikako ne bi reklo) u Belom Dvoru u Beogradu kao najmlađe dete kneza Pavla i kneginje Olge. Detinjstvo i ranu mla-
dost provela je u Keniji i Južnoafričkoj Republici, gde je završiia osnovnu školu. Budući da se porodica kneza Pavla često selila, školovanje je nastavila na koiedžima u Svajcarskoj i Velikoj Britaniji, a nešto kasnije diplomirala je na Školi lepih umetnosti u Parizu. Kako je običaj među ijudima „plave krvi“, bilo je predviđeno da se uda za grčkog princa Konstantina, brata sadašnje španske kraljice Sofije s obzirom da mladoženja nije bio ~po njenoj meri“, dan pre venčanja pobegla je od kuće i udala se za duplo starijeg industrijalca Hauarda Oksemberga, sa kojim ima kčerke Katarinu (nama poznatu iz TV serije Dinastija) i Kristinu. Iz braka sa Nilom Balfurom, istoričarem i nekadašnjim poslanikom Evropskog parlamenta, ima sina Nikolu. Sada živi na Menhetnu u Njujorku i sem humanitarnog rada bavi se i ekologijom.
Ljubo Đorđević
Sreda, 8. jul 1998
7