Данас

Danas govore profesori koji su rešili da pruže otpor

Prof. dr Ratko Božović: Zločin i kazna u jednom

Swe me pedseća nn seeske prile k®|e teže da neki domaćin ni|e loš, ali đvefiite mw smrdi* f redi se, kaže sei% ali ewek liifi gdvnjavom metiom, pn iw d¥orište snirdi* I fo seio ina, pamfl I prenosi« fcice će se «?n| Zaken pnmiifi teo najveća hmku s u sfefe ko|@ će pr@ix¥esti biće nen@đoknpdi¥e

- Nije napravljen državni nego partijski univerzitet, kao novi prilog totalitarističkoj vladavini, pa je sva priča o civilizacijskim i humanim razlozima mutna, a realizacija još mutnija. Zatupljuju narod godinama, a pošto više ne mogu da se zaustave, to im nije dovoljno, rešili su da ugase i ono malo svetla što je ostalo u Srbiji. To je univerzitet - kaže u razgovoru za Danas dr Ratko Božović, (još) redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i do 8. jula šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju FPN. U znak neslaganja sa novim Zakonom o univerzitetu, a posebno posledicama koje će nužno prozvesti, i još više zgranut nametnutom partijskom „Julovskom" kontolom univerziteta proL Božović podneo ostavku: - Želim da preciziram: novi dekan je sazvao sastanak Katedre da bi se raspravilo o takozvanim kadrovskim pitanjima i utvrdilo ko po broju izdatih übžbenika ima pravo, a ko ne na zvanje. On je to učinio u skladu sa novim Zakonom i, da budem pravedan, dekan je čak rekao da bi se eventualno mogao ostaviti rok od godinu dana onima koji nemaju udžbenika da ispune uslov. To ja vidim kao brigu o ~kadrovima“, što neki mogu doživeti i kao samilost. Pošteno govoreći, ja sam se spremao da dam ostavku nezavisno od zahteva dekana za kadrovskim sređivanjem, a razlog moje ostavke je neslaganje sa Zakonom o univerzitetu. Kada se spozna zašto je takav Zakon donet i kakve posledice prozvodi, čovek koji ima i trunke savesti ne može učestvovati u njegovom oživotvorenju. Bar ja ne mogu. Vidim da ima onih koji hoće radosno da učestvuju, ali ja ne mogu sa njima - to je društvo koje inače nema demokratskih aspiracija. Deo javnosti smatra da je kontrola nad univerzitetom već postojala. - Jeste, ali nevolja je što oni nisu mogli svuda da proguraju svoje partijske drugove.

Zakon je smišljen da se pokvari naučni i univerzitetski princip, da unizi neistomišljenike. Kao poslednjim kičerima nije im bilo dovoljno što su preko prethodnog zakona i, mahom, svog Saveta, upravu pretvorili u partijsku - morali su i fakultete da uzmu. I kako da ja pristanem na zakon koji propisuje da ništa što si uradio ne važi ako ministar Todorović to ne potvrdi? Pristajanjem na Zakon pristajete na igru koju vam nameću rušilačaki podvižnici. Ja ne želim da se pridružujem bezakonju države. Pitajte pravnike koji nisu kupljeni, oni će vam reći istinu. Uostalom, svaka budala zna da je redovni profesor stekao pravo na radni odnos na neodređeno vreme, a Zakonom to se pravo ukida, uvodi se protivustavna retroaktivna klauzula. 0 čemu je, zapravo, reč? - 0 partijskom spremanju institucija. Oni sada pokušavaju i univerzitet da stave pod kontrolu, univerzitet koji je daleko stariji od ove zemlje, a ne samo od njihove koalicije. Žele da ga prisvoje i to predstave kao državanu brigu, podvig. Šešelj je čak rekao da je Zakon najveći uspeh Vlade u prvih sto dana, što deluje kao sprdnja. Ovaj zakon i jeste sprda, sve me podseća na seoske priče koje kažu da neki domaćin nije loš, ali dvorište mu smrdi, Trudi se, kaže selo, ali uvek čisti govnjavom metlom pa mu dvorište smrdi. I to selo zna, pamti i prenosi. Tako će se ovaj Zakon pamiti kao najveća bruka, a štete koje će prouzvesti biće nenadoknadive. Reč je o übistvu univerziteta i kulture. Univerzitet je, po prirodi stvari, mesto gde se uspostavlja elita znanja, a sada postaje antielitistički. Da bude sve još manje smisleno, dogodilo se u vreme letargije Univerziteta. Dabome, univerzitet nije sporan sa stanovišta proizvodnje energije suprotstavljanja-, ali u -ovom periodu je-

gotovo zamro, praktično nije bilo povoda za jednu ovakvu amputaciju. Mislite li da je to dugoročna mera smirivanja neposlušnih, ili je, pre, kazna za već počinjen greh suprotstavljanja? - Ovo je nesumnjivo priprema za buduće, ali i kazna istovremeno. Zločin i kazna u jednom. Vidite, ako se setimo šta je značio i branio Studentski protest doćićemo do odgovora, do tri sporne tačke, odbrane tri temljna principa demokratije - principa pravne države, slobode izbornog glasa, dakle principa slobode, i principa istine, pošto se tražio odgovor na pi-

tanje ko je naredio izbornu krađu. Profesorima je greškom ispostavljen račun, jer oni misle da su profesori organizovali protest. Nisu, studenti su automonmi, njih nije moguće naterati hiti zaustaviti, što je osetio i tadašnji rektor Beogradskog univerziteta Veličković, koji nije podržao studentske zahteve i zbog toga je morao otići. Neprirodno je delovalo da rektor bude protiv temeljnih principa slodbode, protiv univerziteta i protiv principa znanja, pa je on kao vojnik partije morao da ode. Univerzitet stiže kazna za počinjen „zločin" i umesto jednog Veličkovića imamo „veličkoviće" u množini. Partijski vojnici su umnoženi do, kako oni kažu, poslednje ćelije na Univerzitetu. Sada, na temelju Zakona koji su sami izglasali imaju svoje Ijude na čelu i najmanjeg ~voda“. Ipak, vlada mišljenje da univerzitetska javnost nije pružila zakonu dovoljan otpor, ili kako bi rekli cinici sve je „zasluženo". - Vratiću se-još-jednom nmProtest -

ovo je kazna što tada Veličković nije dobio podršku 29 fakulteta. Ali, molim vas, univerzitet niko nije ni pitao kada je Zakon pravljen. Moram da pomenem gospođu Jorgovanku Tabaković koja je kao ministar za privatizaciju rekla da će razgovarati sa predstavnicima Robnih kuća „Beograd" i da će zajednički naći rešenje. To je, bar u proklamovanoj nameri, pošteno. Nas pri donošenju Zakona niko nije konslutovao, opet je proradila njihova noćna delatnost, zaverenička rabota.

Govorite, koliko mogu da zaključim, o Jugoslovenskoj levici? • - Naravno. Radikali su populistička stranka, oni nemaju niti interesa niti kadrova za kontrolu univerziteta, to nije njihova ciljna grupa, mada je Šešelj učestvovao u uništavanju univerziteta. Ovde je matrica apsolutno prepozmatljiva. Pada mi na pamet da je Staljin poslao IjUde da likvidiraju Trockog u trenutku kada su nemačke trupe krenule na Rusiju. Nije branio Rusiju, svoju zemlju i njenu slobodu, već je likvidirao Trockog. To vam je ista matrica - oni sređuju univerzitet u jednom trenutku strahovitog grča, onda kada nema ni minimuma civilizacijskih pretpostavki za to. I sada se možemo pitati zašto proizvode i rešavaju pitanje univerziteta kao krucijalno društveno pitanje, u vremenu kada su nerešena pitanja države, identiteta, integriteta, Kosova, dok traje zaraćenost sa Crnom Gorom... Odgovor je prost: to je matrica od koje se nisu odmakli.

Nasilje nad duhom Kako tumačite zahtev za udžebikom kao uslovom profesure? - Ne bih se začudio da je to ideja moćnog čoveka sa univerziteta koji se domogao svog udžbenika, pa sada želi da ga kao pravllo nametne svima, a udžbenik je velika enigma u društvenira nauka. Moguće je da on ima smisla u prirodnim naukama, ali u društvenim, u umetnosti, u filozofiji udžbenik je ograničavajući, usmeravajući. Njime se forsira jedna koncepciju, uvek očekuje posebna orijentacija. Imali smo iskustvo s marksizom - ničeg nije bilo izvan tog pogleda, sve ostalo je bilo neprihvatljivo, forsirana je jednosraerna ideologija. To je nasilje nađ duhom. Formalno mišljenje kao jedina mogućnost. Novi egzodus ili bumemng Hoće li zbog nouog Zakona mnogo mladih otići sa univerziteta, hoćemo li u još jednom navratu ugušiti naučni podmladakl- Verovatno. Veoma je važno na koji je način psihološki doživljen ovaj Zakon. Propraćen je strahom, osnovni doživljaj je strah i, logično, želja za bekstvom. Evidentno ie da se teži uniformisanju, kolektivizmu, ukidanju individualnog, ali ja bih savetovao mladima da sačekaju malo, đa razamisle. Siguran sam da će se ovo vlasti vratiti kao bumerang, da su pripremili neugodne okolnosti po sebe. Oni ne mogu da se oslobođe stare navike gledanja na mlade, posebno na studente kao na infatilne. Nisu studenti infantilni - infantilna je ova vlast.

Jelka Jovanović

MILOŠ PERIĆ

Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998

Danas/11