Данас
Ići ću na bazen kad tata dobije platu
Gde i kako letuju građani Srbije
U oditosu na period od pre desetak godina, broj građana Srbije koji godišnji odmor provode van prebivališta smanjio se tri puta
Krstarenje pogledom preko oglasnih strana bilo kojih novina ili časopisa u Srbiji kod većine čitalaca rezultira istim pitanjem; „Ko li ovo sebi može da priušti?". Bahami, Majami, Martinik, Kosta Brava, Sejšeli, Rim, Milano, Atina... samo je deo izuzetno raznovrsne i skupe ponude domaćih turističkih agencija (aranžmani su po pravilu skuplji od hiljadu američkih dolara). lako su većini građana pomenute destinacije nedostižne zbog besparice, u turističkim agencijama su zadovoljni. Najskuplji aranžmani se odlično prodaju, baš kao i oni najjeftiniji, Tako je i u turizmu potvrđena nova slika Srbije, koja se već može jasno uočiti u ostalim životnim oblastima - podeljeni smo na bogate i siromašne, na one kojima nijedno svetsko letovalište nije preeskluzivno i one koji i ako mogu sebi da priušte letovanje, onda je to rezultat celogodišnje mukotrpne štednje, Beogradsko more U odnosu na period od pre desetak godina, broj građana Srbije koji godišnji odmor provode van prebivališta smanjio se, prema istraživanjima, tri puta. Ne treba, međutim, pomisliti da svi koji napuštaju leti svoj grad, odlaze na more, planinu ili neko drugo letovalište. Gotovo 20 odsto se ~odmara“ kod rođaka u selu ili u vikendicama. Primetno je i da su placevi u okolini gradova koji su ranije služili isključivo kao prijatno mesto gde se sa porodicom i prijateljima odlazi na roštilj i druženje, sada u više od polovine slučajeva pretvoreni u voćnjake i bašte. „Vajdica je ako u vikendici bar napravim zimnicu",
prokomentarisala je jedna Beograđanka koju smo sa punim cegerima hrane i vode (u podavalskim mestima vodovod leti presušuje), zatekli u „Lastinom" autobusu ka Trešnji. Gradska izletišta i plaže takođe „osećaju" efekte sveopšte besparice. Uprava Ade Ciganlije u Beogradu od 1990. godine naovamo, svakog leta beleži sve veću posetu. Tako je Savsko jezero i dobilo naziv - „beogradsko more“, a većina mališana u prvim razredima osnovne škole je u njemu naučilo da pliva. Najčešći odgovor na pitanje ..gde ćete putovati za raspust". koje smo prošle nedelje postavili grupi mališana koji su se igrali u jednom od beogradskih parkova, bio je ~nigde“. Ostali odgovori bili su: ~kod bake", ~nh placu", ~u Grčku", ali i ~ići ću na bazen kad tata dobije platu". Baš zbog ovakve situacije, sve je /veći broj obdaništa i škola koja organizuju grupne odlaske na letovanje. Cene ovakvih aranžmana su veoma pristupačne i po pravilu se mogu platiti u nekoliko mesečnih rata, ali je problem što je kvalitet usluge koja
se deci pruža na Crnogorskom primorju izuzetno loš. Hrana je oskudna i nekvalitetna. sobe ponekad čak i ruinirane, a prevoz najčešće noću, iako je za dečje grupe to čak i zakonom zabranjeno. Nova turistička klasa Da se nalaze svi načini za nedelju ili dve boravka na moru, svedoče i podaci turističkih organizacija Crne Gore po kojima je svaki treći turista u ovoj republici neprijavljen. U Ulcinju je, na primer, u junu opštinskimi vlastima bilo prijavljeno svega desetak gostiju, a u od 15. do 25 juna je finansijska policija u Crnoj Gori otkrila 1.200 neprijavljenih gostiju. Ušteda od četiri do šest dinara dnevno po osobi, koliko košta boravišna taksa, za mnoge je znatna, a i vlasnici soba za izdavanje su spremni da spuste cenu, ako gosta ne prijave, pa izbegnu plaćanje poreza. Ako se tako obezbeđenom smeštaju doda ishrana na kioscima (na svakom koraku pri-
morskih šetališta se mogu kupiti pljeskavice i ćevapčići), letovanje postaje pristupačnije. U takvoj situaciji normalno je što su građani ..zagledani" gde će se ovog leta odmarati državnici i političari. Već po tradiciji, za njih su na Crnogorskom primorju rezervisana eksluzivna letovališta na Svetom Stefanu i u Miločeru, a ukoliko se odluče za letovanja van zemlje, to najčešće ostaje tajna za širu javnost. Za razliku od mnogih drugih zemalja, gde se prati svaki korak predsednika, građani Srbije i Jugoslavije nisu obavešteni gde će letovati Milan Milutinović i Slo-
bodan Milošević, ali se zna da su ranijih godina godišnji odmor „trošili" na Egejskom moru. Nova turistička klasa su i takozvani „biznismeni". Novac stečen uglavnom u trgovinskim i izvozno- uvoznim poslovima, oni najčešće, prema rečima nekoliko službenica u turističkim agencijama, troše na Jadranu. Skupi hoteli kombinovani sa večernjim provodom u kafanama u kojima se sluša domaća novokompo-
novana muzika predstavljaju idealan okvir za navike ovog sloja. Zanimljivo je da, iako su po ceni pristupačniji od morskih odredišta, planinski centri zvrje poluprazni. -Slično je i sa seoskim turizmom. Uvreženo shvatanje da otići na letovanje znači otići na more, po svoj prilici teško se menja, tako da većina planinskih hotela željno čeka povratak inostranih gostiju koji su do 1990. popunjavali leti kapacitete. Jedina osoba koja je u razgovoru za ~Danas“ bila optimistična po pitanju budučih letovanja, bio je zemljoradnik Zoran Marković iz Zaklopače. Nalakćen na tezgu na Kalenić pijaci na pitanje gde će letovati odgovorio je: „Ove godine neću nigde, ali iduće odoh na more. Ne isplati se ništa sejati i raditi, vidiš da neće da otkupe. Iduće godine ću sve dati u arendu, pa ja odo’ na more“.
i a turizmu |e pefvrđenn mma siik® Srblf®* keln $e ¥ec može jasito uočifi u ostolim životiilm obiasfinia » peđeSleni sme no bogute i siroinašiie, mu oue kofimo nifedno svetsko ietovoiište nife preeskiuziviio i one kofi i oko mogu sebl do priušte iefovonie!, o mđu |e t© rezulfaf cei®goiiišfi|e moicofrpiie šfednfe
Dvadeset plata za letovanje Za dve nedelje na Bahamima, preko domaćih turističkih agencija potrebno je odvojiti više od 1.800 američkih dolara po osobi, što predstavlja 20 prosečnih plata u Srbiji. Ako želi na Martinik ili Sejšele, radnik sa prosečnom platom mora da odvoji 17 ličnih dohodaka, ali zato na Krfu raože letovati za samo pet plata, a na Crnogorskom primorju čak i za tri ukoliko obezbedi „ilegalni" privatni smeštaj i hrani se ~u sopstvenoj režiji".
Nada Kovačević
14/Danas
Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998