Данас
Klimattsko-političke pouke
Nasuprot nama, Francuzi sn izašli sa ekipom koja predstavlja spoj afričko-arapsko-francnske genetike i isknstva. Takva rasno-verska mešavina je onda zdušno pevala Marseljezu.
Još uvek nisam načisto. Da li da se ugledamo na svet Ui da ga potpuno ignorišemo? Kad dođe leto, rodi paradajz i krompirići, o krastavcima da i ne govorim, nešto u meni počne da govori: koji svet, koji bakrači, vidi ti čega mi sve imamo. Još kad se ovako besposlen, kakvim me je Bog stvorio, prošetam glavnim ulicama i vidim sav onaj silni krasni i čestiti ženski narod, otkrivenih nogu, stomaka i poprsja, prosto se naježim na pomisao da sve to moram da delim sa nekim svetom. Svet je, nema sumnje, veoma Ijubomoran i zavidan na ono što imamo. A opet, kad dođe zima, stisne mraz i zagudi košava, i svako se zavuče u svoju izbu, gledam u taj spoljni svet kako se razbaškario i uživa li uživa. Kad mu je zima pojača grejanje ili zbriše u toplije krajeve, vozi dobar, nov auto, javni saobraćaj perfektan, prodavnice pune avokada i mladih krompirića. Na televiziji ne mora uopšte da gleda vesti i sluša saopštenja. Dobra muzika, filmovi, erotika... I svakog prvog redovno plata ili penzija. Zimi, zaista, spoljni svet dobije neke vrlo pozitivne karakteristike.
Kod nas ima mnogo demagoga i lažova koji stalno po-
navljaju da smo mi deo sveta i da je svet deo nas. Nije nego! I slepac bi mogao da napipa kako to nije istina. Oduvek su postojala dva sveta svet unutrašnji i svet spoljašnji. Pa i naša vlada tako funkcioniše. Postoji ministarstvo unutrašnjih i ministarstvo spoljnih poslova. Ono, u načelu, svi smo mi deo sunčevog planetnog sistema, čak smo i na istoj planeti, ali kad se stvari malo razgrnu lepo se vidi šta je šta. Ono što još nije pravilno teorijski formulisano u praksi se odvija već nekoliko godina. Reč je o klimi i pripadnosti. Tako, dokle god je vreme toplo a pijace bogate, pa se može spavati i kampovati po šumama i gorama, mi vodimo autentičnu i samostalnu politiku. Svet nas u tom periodu apsolutno ne zanima. Kad dođe zima mi se, sasvim prirodno, počinjemo okretati prema spoljnom svetu i ugledati na njega. Uzmimo na primer Dejton. Zašto on nije potpisan leti ili u proleće već po najgoroj zimetini? Leti, međutim, mi vodimo velike nacionalne bitke, pobeđujemo ili bivamo poraženi, i nećemo da čujemo za nekakav spoljni svet. Imamo jedan svež primer; Svetsko fudbalsko prevenstvo u Francuskoj. Nismo hteli da se ugledamo na svet pa smo prilično loše prošli. Sastavili smo tim samo od raspoloživih, unutrašnjih elemenata. Nisam u timu video nijednog muslimana, ili, nedajbože, crnca. Čak nismo uključili ni nekog pripadnika prijateljskog kineskog naroda. Nasuprot nama, Francuzi su izašli sa ekipom koja predstavlja spoj afričko-arapsko-francuske genetike i iskustva. Takva rasno-verska mešavina je onda zdušno pevala MarseIjezu. (Jasno je i zašto - da bi pokazali svetu da su svi od pamtiveka Francuzi i da na njih Francuska može da računa.) Naši igrači, međutim, nisu imali potrebu da dokazuju svoju nacionalnu pripadnost pa zbog toga nisu ni pevali himnu. Da se prvenstvo održavalo zimi sigurno bismo imali daleko šareniji, i uspešniji, tim. Sigurno bismo se napregli i napravili mešavinu koja bi sve impresionirala. (U međuvremenu bi Ijudi (fudbaleri), da ne spominjem izbeglice, mnogo lakše dobijali državljanstvo.) No, svako vreme nosi svoje. I sve je ovo o čemu pričam plod našeg zajedničkog iskustva, Nadam se da je ova klimatsko-politička pouka pravilno shvaćena. I da će se i dalje primenjivati.
Aleksandar Kolon, mlađi
Cempres je bunar koji je postao drvo. Gumice su urođeno agresivne. Zato više volim pakete uvezane kanapom. Duboki dekolte: bočica mirisa bez zaklopca. Jabukine semenke uvek lične na stenice po posteljini. Cmci sa tamnim naočarima rešili su rasni problem, jer vide belce u cmoj boji. U svadbenim danima stvari iz vitrine prisećaju se vremena kad su se one venčavale. Izabrala i prevela: Mirjana Bažin
FOTCh ROJTEES
Peking, 14. jula: Kineske manekenke pokazuju nove frizure
Rugova ili OVK
Posle sastanka ministarskog saveta Evropske unije o Kosovu nije sporno da svet nastavlja dobro poznatu strategiju „štapa i šargarepel od srpske iod albanske strane zahteva se da obustave nasilje i nađu mirno rešenje. Ako Beograd bude sarađivao sledi nagrada (ukidanje sankcija i povratak u OEBS), a oni albanski političari koji sezalažu za mir biće podržani. U protivnom, ministri EU nagLašavaju da Savet bezbednosti UN mora odobriti i međunarodnu vojnu intervenciju kojom bi se „privoleli“ na saradnju oni koji ometaju takav proces. Kad je o albanskoj strani reč, KLaus Kinkel i njegove kolege ne skrivaju da je Ibrahim Rugova čovek sa kojim bi najradije pregovamli. Uprkos tome, glasnogovornik ilegaLne OVK, Jakup Krasnići sve oštrijim rečima osporava pravo, pa čak i sposobnost Rugove da zastupa interese kosovskih Albanaca. OVK smatra da Rugovin „gandizam“ i „pacifizam“ ponižavaju aLbanski narod. Koordinator grupe za srpsko - albanske pregovore, Fehmi Agani, okarakterisao je ovaj rečnik kao „militantni". Rugovina politika, naročito ako seza reper uzme UegaLna OVK, ne samo da deluje prihvatLjivo, nego i sve kooperativnije. Tako je, odbijajući zahtev oružane grupe koja sebe naziva OVK, da prihvati njihovu platformu kao osnov za pregovore, Rugovin tim jasno stavio do znanja da usLov za nastavak pregovora nije povLačenje vojske i poLicije sa Kosova, već samo onih oružanih formacija koje su „vršiLe represiju nad civilnim stanovništvom", štoje i stav Kontakt grupe. OVK, međutim, zahteva povLačenje ceLokupne vojske i policije kao uslov za dalje pregovore. Ko kontroliše OVK i dalje nije poznato, kao ni koliko je ozbiljno neslaganje između predstavnika OVK i Ibrahima Rugove. Nedoumicu pojačava Aganijevo otvoreno priznanje da ima grupa u okviru ilegalne OVK koje priznaju Rugovu, a sam Agani, uprkos svim nes Laganjima očigLedno smatra OVKza legitimnu vojsku Kosova kojaje, kako kaže Rugovin savetnik, ~u sukobu sa Vojskom Jugoslavije". Igra se očigledno nastavLja do konačnog izbora između štapa i šargarepe. Do tada ginu nevini sa obe strane.
Radenko Krulj Rektor sa zakašnjenem
- Zakon o univerzitetu maksimalno afirmiše autonomiju profesora u naučnom stvaralaštvu i nastavnom radu. Mislim da ćemo maksimalno moći da se iskažemo i pružimo još više - zaključio je Radenko Krulj, novi rektor Univerziteta u Prištini, primajući pre dva dana, od ministra prosvete rešenje o imenovanju, na svečanosti u vladi Srbije, posebno upriličenoj povodom imenovanja rukovodilaca na ovoj visokr školskoj ustanovi. Redovni profesor na odseku za pedagogiju Filozoi skog fakulteta i dosadašnji dekan na istom fakultetu prištinskog univerziteta, nije bio uvređen što je imenovanje rukovodilaca na ovom univerzitetu kasnilo i što je praktično prekršen taj isti zakon. Kao član Socijalističke partije Srbije i poslanik u Veću Građana Savezne Skupštine, novi rektor mora imati razumevanja za to zakašnjenje. Na Kosovu politička situacija je takva da se mora nazvati vanrednom, a dodatno je bila otežana zahtevima profesora i studenata sa ovog univerziteta da dosadašnji rektor Radivoje Papović, takođe član SPS, ostane na istoj funkciji. S druge strane, Jugoslovenska udružena levica, koalicioni partner SPS-a u Vladi, nedvosmisleno je saopštila da ~su neki Ijudi pri-
vatizovali svoje funkcije, i da hoće da budu večiti rektori". Biio je jasno da Papović neće biti ponovo rektor. Krulj jeste poslanik u Saveznom parlamentu kao član SPS-a, ali ako se zna da su mnogi socijalisti gotovo nečujno promenili partijske boje, i da su izbori bili pre dve' godine, moguće je da je na mesto rektora došao kao kandidat JUL-a. Novi rektor Univerziteta u Prištini rođen je u selu Ćukovac kod Ljubinja, u Hercegovini 5. januara 1942. godine, aii potiče iz porodice koja je na Kosovo doselila između dva svetska rata. Otac je tri ćerke i živi u porodičnoj kući u Kosovu Polju, mestu koje ima poseban značaj za istoriju „kosovskog problema".
Lidija Jovetić
Sreda, 15. jul 1998.
7