Данас

Pravna ambulanta za profesore univerziteta

U Beogmdskom centm za Ijudska pmva

Beograd - Slutnja da će zbog nekompetentno sročenog i pravno nedorečenog Zakona o univerzitetu nastati mnogi problemi, inicirala je formiranje Savetovališta za zaposlene u visokoškolskim ustanovama, a u okviru Beogradskog centra za Ijudska prava. Sredinom juna formirana je ekipa pravnih stručnjaka koja svakodnevno pmža pomoć zaposlenima u visokom školstvu. Za nešto manje od mesec dana pokazalo se da je otvaranje „pravne ambulante" kako je popularno nazivaju bilo neophodno, jer su sve nedorečenosti i voluntarizam koji Zakon dopušta počele i da se pokazuju. Slueaj profesora Bugarskog - Ne mogu tačno da kažem koliko se zaposlenih na univerzitetu do sada obratilo Centru, ali do sada su nam se obratili za savet i pomoć profesori Slobodan Marinković sa Medicinskog fakulteta, profesor Ranko Bugarski sa Filološkog fakulteta i Slavoljub Marijanović sa Elektrotehničkog - kaže Vladan Joksimović, koordinator u „ambulanti" u kojoj su angažovani i mnogi profesori Pravnog fakulteta, među kojima su i Vesna Rakić Vodinelić, Vladimir Vo-

dinelić, Dragor Hiber i dve advokatske kancelarije Ivošević i Miljević. Najviše problema u kancelariji očekuju početkom septembra, jer bi u avgustu trebalo da se okonča posao oko potpisivanja ugovora o radu sa zaposlenima na fakultetima, a mnogi nastavnici već sada tvrde da ugovor neće potpisati. Dosadašnji prvi „slučajevi“ pokazuju da se uglavnom radi o obračunu novih dekana sa pojedinim profesorima, i ono što je posebno zanimljivo, kako kažu u Centru, je pravna neutemeIjenost donetih odluka. Kao najilustrativniji se izdvaja slučaj redovnog profesora Ranka Bugarskog sa Filološkog fakulteta. - Profesoru Bugarskom je odlukom prethodnog dekana produžen radni odnos za dve godine, zbog potreba fakulteta, ali sada novi dekan želi tu odluku da opovrgne sa jednim parčetom papira koje nije naslovljeno ni kao rešenje ni kao obaveštenje. Jednostavno dekan ovim papirom koji je pravno nevažeći obaveštava da svim profesorima kojima je produžen radni staž za dvevgodine prestaje radni odnos prvog septembra. Taj papir je potpuno pravno neobavezujući za profesora Bugar-

skog, ali mi imamo jedan pravni slueaj - tvrdi Vlada Joksimović. Dekani ne znaju pravo Ono što je karakteristično i u ostalim „slučajevima „ novi dekani na Fililoškom i ETF-u, po tvrdnjama pravnika su „ pokazali elementarno nepoznavanje prava“. - Čitavu stvar dekani rade dosta hirovito i bez ikakvog, elementarnog pravnog znanja. U svojim odlukama mislim da ne konsultuju ionako tanke pravne službe koje imaju na fakultetima - tvrdi na osnovu dosadašnjih slučajeva Joksimović. Kao posebno ilustrativan primer, pravnici navode odluku dekana Filološkog fakulteta u Beogradu, Radmila Marojevića. On je odlučio i obavestio ~sve zaposlene na Filološkom fakultetu da ne mogu koristiti godišnje odmore u mesecu julu, niti napuštati Beograd, jer se prema članu 157. i 165. Zakona o univerzitetu moraju doneti Statut fakulteta i zaključiti ugovori o radu do 6. 8. ' 98.“. - Dekan je zamislio da jednim aktom Ijudima može da ograniči slbbodu kretanja. To je kršenje osnovnih Ijudskih prava - zaključuje Joksimović. L. Jovetić

Moguće povećanje ulaganja

Sastali se direktori Gabriela i Tomy auta

Beograd - Najveći jugoslovenski uvoznik auto delova Tomy auto i francuska kompanija Gabriel započeli su saradnju u novembru 1997. godine, a u febmaru 1998. su potpisali ugovor o generalnom zastupništvu za područje SRJ. Nakon pet meseci poslovne saradnje; u Beogradu su se juče sastali Paskal Žakuemon, direktor kompanije Gabriel za jugoistočnu Evropu i Milan Filipović, direktor Tomy auta. Prilikom susreta razmatrana je mogućnost povećanja početnog kreditnog limita koji je Tomy auto već dobio od stranog partnera, kao i mogućnost novih ulaganja za otvaranje proizvodnog pogona. Gabriel amortizeri već se proizvode širom sveta i to u 16 proizvodnih objekata. Stabilizacija političke situacije u Jugoslaviji i ugled kompanije koji kompanija Tomy auto ima, bili su odlučujući faktor za Žakuemontov dolazak u našu zemlju. Kompanije Gabriel je samo jedan od 12 proizvođača auto delova koje Tomy auto zastupa. N.D.

Mere vlade - kratkog daha

Ocena Instituta za spoljna trgovinu

Beograd - Najnoviji devizni paket Savezne vlade može postići samo trenutne efekte, ali neće moći da izmeni nepovoljan ovogodišnji spoljnotrgovinski bilans. Ovu ocenu izneo je, predstavljajući Beli bilten, direktor Instituta za spoljnu trgovinu Radovan Kovačević. Izvesni efekti tih mera možda će se osetiti na smanjenju uvoza ro.be široke potrošnje. Treba, međutim, imati u vidu da robu iz inostranstva uvoze'uglavnom izvoznici koji su u tom našli kanal za pokrivanje gubitaka u izvozu. Taj uvoz se plaća sa stranih računa, pa nema izgleda da će se devizne rezerve povećati zbog obaveze da se prilikom sklapanja uvoznog posla polovina ugovorene sume uplati na račun Narodne banke. Uostalom, i po toj odluci Narodna banka mesec dana kasnije treba da vrati uplaćene devize, Kad je reč o unosu deviza i po dosad važećem zakonu je takva obaveza postojala i nije se poštovala.

Teško da će se tu šta promeniti. Kovačević, inače, upozorava da treba biti veoma oprezan prema ideji da se izvoz podstiče devalvacijom. Prema njegovoj oceni efekti bi i tu bili kratkoročni, najviše zbog razloga što se ono što izvozimo - uglavnom je reč o sirovinama - proizvodi punom parom, pa nema mogućnosti za povećanje izvozne ponude. Za druge proizvode moguće je povećanje proizvodnje, ali oni na svetskom tržištu nisu konkurentni. Tako bi jedini efekat devalvacije bio neznatno povećanje izvoza, trajno povećanje domaćih cena i kursa marke.

Na pitanje novinara Danasa da li bi izlaz bio u izvoznim premijama i podsticajima, Kovačević podseća da smo nekada takav veoma razrađen mehanizam stimulisanja izvoza imali, ali da danas za te svrhe u budžetu nema para. S druge strane i to nas, kao i ovaj najnoviji devizni paket Savezne vlade, sve više uđaljava od normi Svetske trgovinske organizacije. Prema ocenama Instituta nema nikakve šanse da se ostvari projekcija zvanične ekonomske politike po kojoj izvoz u ovoj godini treba da raste po stopi od 20 odsto. S obzirom na ostvarene polugodišnje

rezultate izvoz bi do kraja godine trebalo da se u proseku mesečno poveća sa 180 na 280 miliona dolara, a takav übrzani tempo teško da je moguće ostvariti. Biće izuzetan uspeh čak i ako se ostvari prognoza ovog Instituta sa početka godine o porastu izvoza za 12 odsto. Osnovna je prepreka boljim rezultatima to što nema izgleda da se ostvari bitna pretpostavka o 1,5 milijardi dblara inostranog kapitala koji bi trebalo da stigne u našu zemlju. Ima nagoveštaja da se spremaju neke prodaje, ali če s obzirom na političku situaciju to verovatno morati da se odloži za iduću godinu. Stranci su, inače, spremni da kod nas smeste takozvanu prljavu tehnologiju, ali nimalo nisu zainteresovani za projekte koji bi radili za izvoz. Njima je potrebno zatvoreno i zaštićeno dcmaće tržište na kojem bi prodavali te proizvode, a : i.i opet doiazimo u sukob :a normama Svetske trgovinske organizacije.

Uvoz šećera neminovan Prema podacima koje je izneo ekspert Instituta Vojislav Stanković, šećerane za prošle godine ;sporučen. šećernu repu duguju seljacima 100 miliona dinara. P : sledica tog duga je da je ove godine za sejano samo : hiljade hektara repom i da ćemo u odncsu na potrošnjv irnati manjak između 80 i 100 liiljada tona šećcra. Neko šećerane ove godine neće čak ni počinjati kampanb prerade šećera jer nemaju od čega. Uvoz šećera će, : kle, biti neminovan.

S. Hikašinović

Nadam se odlasku prije 25. jula

Jovan Opačić se vraća u Hrvatsku

Beograd - Strašno sam razočaran u Evropu i međunarodnu zajednicu. Smatram da, na žalost, međunarodna zajednica nema ni politički ni pravni mehanizam za rešavanje problema izazvanih ratom na tlu nekadašnje Jugoslavije. Evropa se prema holokaustu nad tri svoja naroda, Srbima, Hrvatima i Muslimanima, neprihvatljivo odnosi - kaže za Darras Jovo Opačić, nekadašnji krajiški funkcioner i osnivač SDS Krajine. Opačić, koji je već podneo zahtev za povratak u Hrvatsku, juče je kao član Helsinškog odbora za Ijudska prava u Srbiji, posetio Hrvatski konzulat u Beogradu. - Pokušavamo da sredimo dokumenta za povratak trideset devet lica iz mog rodnog sela Plavno kraj Knina u okviru programa „Hoću kući“. Zadovoljan sam razgovorima u Hrvatskom konzulatu i nadam se da će ove porodice uskoro otputovati svojim kućama, Na pitanje kada će sam otići za Hrvatsku, odgovara „Nadam se prije 25. da bih djecu upisao u školu“. S.B.

Četvrtak, 16. jul 1998,

15