Данас

Australijski parlament usvojio zakon kojim se odbacuju prava Aboridžina na deo zemljišta Pašnjaci - ulog u političkoj igri

Deo hiljadugodišnje postojbine; Mali Aboridžin igra se u blizini Rta patnje, na ostrvu Kroker. Prema nedavnoj odluci suda, tri aboridžinske zajednice na ovom ostrvu, u severnom delu Kvinslenda, polažu prava na more oko ovog ostrva

Parlament u Kanberi usvojio je juče zakon kojim se starosedeodma, Aboridžinima, uskraćuje pravo na deo zemljišta australijskog kontinenta. „Tesnom" većinom od dva glasa, poslanid gornjeg doma vratili su višegodišnju kampanju starosedelaca na poćetak, poništivši odluku Ustavnog suda iz 1996, koja im je po prvi put priznala da je ova zemlja i njihova. U ovom slučaju bili su u pitanju pašnjad, kao ulog u političkoj borbi premijera i konzervativnih poslanika za onaj deo javnog mnjenja koji ne veruje u prava Aboridžina. Zakon je rasistički, kažu lideri starosedelaca i najavljuju svetsku protestnu kampanju. Najduža debata „Sram vas bilo!“, uzviknuli su u utorak laburistički poslanici u gomjem domu australijskog parlamenta, u trenutku kada je sa samo dva glasa više izglasan zakon kojim se odbacuju prava Aboridžina na australijske pašnjake. Posetiod na galeriji dobacivali su

uvredljive reči konzervativnim poslanicima i posebno nezavisnom Brajanu Haradinu, čiji je stav u ovom slučaju bio presudan. Označena od strane opozicionih iaburista kao „kriza srama", ova odluka ući će u priče i po tome da je o njoj prethodno raspravljano 106 sati, što je najduža debata u istoriji australijskog parlamenta. No, to je sporedno: Suština je u tome da prava starosedelaca kao prvorazredno političko pitanje već mesecima dele poslanike do te mere da su izgledi za prevremene izbore sve veći. Juče se o zakonu giasalo po treći put. Konzervativni premijer Džon Hauard zapretio je uoči odlučivanja da će, ukoliko zakon ni u trećem glasanju ne prođe, raspustiti oba doma, Istovremeno, analitičari su upozoravali da bi na prevremenim izborima profitirala isključivo Partija jedne nacije, stranka u usponu koja svoju kampanju zasniva na rasističkoj ideologiji, to jest, na stavovima protiv imigranata i Aboridžina.

„Ovo je crni dan za Australiju“, rekao je revoltirani laburistički iider Geret Evans, odbacujući pravdanje premijera Haurda, koji tvrdi dai bez pašnjaka ostaje 80 procenata kontinenta na kojem aboridžinska zajednica može da ostvari svoja prava. Premijer je takođe izjavio da se sada s ovakvim ishodom „australijska zajednica može okrenuti drugim pitanjima", te da je jedan od najtežih socijalno-pravnih problema pravedno prevaziđen. Međutim, po mišljenju predstavnika uskraćenih starosedelaca, bela Australija i njen premijer opet odbijaju da prihvate postojanje „duboMh duhovnih veza na ovom

kontinentu“, kao i to da „harmonija društvenog života zavisi od harmonije belih i cmih stanovnika". U Australiji trenutno živi - tačnije u njoj je, posle dva veka od doseljenja belaca - preostaJo još 350.000 starosedelaca. Sve do

pre dve decenije oni hisu imali pravo ni da glasaju na izborima, a kamoli nešto više od toga, Na australijskom kontinentu, prema nekim proračunima, žive 45.000 godina. Dvesta godina intenzivnog naseljavanja belaca dovelo ih je na ivicu opstanka. Mogue kompromis Političko buđenje aboridžinske zajednice u poslednje dve decenije dalo je izvesne rezultate. Potresajući javno mnjenje svojim akcijama, stekli su mnogo sledbenika i vrlo sposbne aktiviste kao i pravne zastupnike svojih interesa. Jedan od najvećih uspeha bila je odluka Vrhovnog suda po kojoj im je 1996. priznato da polažu pravo na celokupnu zemlju, pa i onu u privatnom vlasništvu, što bi u budućnosti, pored ravnopravnog korišćenja, podrazumevalo i značajne prihode. lako prekretnica, bio je to u osnovi tek početak borbe ove marginalizovane zajednice suočene s polaganim gašenjem. . Između maksimalističkih zahteva plemena - koji su obuhvatali gotovo sve na australijskoj zemlji (od obaie, preko divljine i pustinje, pašnjaka i njiva, do samog poslovnog centra Sidneja) - i rasističkih stavova, po kojima im ne pripada ništa, kompromis bi svakako bio moguć.

~Da vidimo hoće li i glavešine da jedu travu. “ NUR MUHAMAD, građevinski radnik u Pakistanu, povodom sankcija uvedenih zbog nuklearnih eksplozija, a parafrazirajući izjavu bivšeg premijera Zulfikara Ali Buta, koji je 1965. rekao da će njegovi zemljaci „jesti travu i lišće" da plate nuklearnu bombu ako je Indija prva proizvede

FOTO; ROJTERS

Sanja Ćosić

Levica mora znati šta hoće desnica

Poljski predsednik Kvašnjevski zaustavio zakon o lokalnoj upravi

Spectjalno za Danas Prag - Poljska vlada desnog centra Ježija Buzeka pretrpela je ovih dana udarac i dobila pravu lekciju koju će izgleda morati dobro da nauči. Predsednik Republike Aleksandar Kvašnjevski, koji je izabran 1996. kao kandidat postko-' munističkog Saveza demokratske levice (SLD, sada u opoziciji), stavio je veto, odnosno nije potpisao zakon o reformi lokalne uprave i samouprave. Time se ovaj veliki posao vraća na početak ili će vladina koalicija bloka desničarskih stranaka oko „Solidarnosh" (AVS) i centrističkoliberalne Unije slobode (US) morati da prihvati učešće leve opozicije u ovoj reformi od opšteg društvenog značaja. „Apelovao sam na predsednika da potpiše varijantu s 15 vojvodstava, ali je on ostao na svom stanovištu", izjavio je posle sastanka s Kvašnjevskim predsednik AVS Marijan Kšaklevski koji se, takođe, uključio u „übeđivanje" šefa države da ne zaustavlja projekt adminstrativne reforme. Odbijanje potpisa upravo u ovom slučaju znači veto jer vlada ne može u parlamentu da obezbedi neophodnu tripetinsku većinu za preglasavanje predsednika. Kšaklevski je dodao da „predsednik hoće rat“ i da je to „sastavni deo heokomunističke strategije đestabilizacije i izazivanja prevremenih izbora“. Na prvi pogled, ipak, vidi se da se ne radi se o krupnom sporu. Vladma koahcija je prvobitni predlogda u Poljskoj bude IZvojvodstavakorigovaia na 15, idući na izvestan način time u susret Kvašnjevskom i levici koji se zalažu za 17 vojvodstava. Jasno je đa se ne radi o principijelnom neslaganju jer se svi - i vlada i opozicija i predsednik - slažu da državu treba decentralizovati i stvoriti jake samoupravno-regionalne celine.

Radi se, u stvari, o tome da li u ovako krupnoj reformi, koja je preduslov za mnoge druge promene, vlada desnice može da zaobiđe i odbije da se konsultuje s opozicijom, odnosno levicom i šefom države koji iz nje potiče. Iz kabineta Kvašnjevskog je jasno poručeno da će predsednik potpisati samo onu varijantu reforme o kojoj se dogovore sve ključne političke snage u pariamentu. Reforma je, međutim, urgentna jer su za jesen zakazani lokalni izbori. To znači da će vlada, htela-ne-htela, morati brzo da počne da pregovara s postkomunistima i predsednikom i da dogovori kompromisnu varijantu. Iz nezvaničnih izvora se tvrdi da bi se opozicija „zadovoljila" sa 15 vojvodstava, što bi za vladu značilo neprijatno priznanje poraza jer je startovala sa 12 vojvodstava. Neki čak najavljuju da će se dogovor postići za samo nekoliko dana. Levica je, inače, već dosad dosta profitirala na netaktičnostima i tvrdoglavostima vlade. Kvašnjevski je nedavno bio na turneji u vojvodstvima koja će biti ugašena, a lider SLD Lešek Miler i drugi čeinici stranke nisu izostali ni iz jednog od mnogih protesta protiv vladine reforme administracije. Ovakvimnshodom u ovom slučaju Kvašnjevski i levica stvorili su jaku poziciju i za druge ključne knrake vlade. To znači da će vlada u pripremu svoiii) naivažnijih poteza od samug početka moiaii da uk'jaćujc opoziciju. „Reforme koje se pripremaju važan su korak za zemiju u celini. Moramo se usaglašavati tim povodom. Politika se sastoji upravo u tome“, izjavio je tim povodom predsednik Kvašnjevski.

Milan Lazarevič

Čptvrt.ak 9 in 1 IQQB

CpncKa npecTOHnpa TW €% W% , %W J I Ml « P - a BeorpaflCKa npocjiasa ocaMCToroHHnm.iiue š J|[_ oa 18. jyna ao 15. jyna nPOFPAM 3A HETBPTAK, 9 JY3, lIETAK, 10. JVJI, CYEOTy, 11. JYJI HeTBpTaK, 9 jyji, 21 nac CpncKO JieKapcKO flpymTßo, IJopija BauiHHrroHa 19 XHJIAHJJAP€KA BOJIHHUjA Pusloeop o cpeghbeaeKOßHoj Meginiumi eiitjeHoj H3 ylsia caepeMene HayKe n iueojiožuje Y L iecHimn: flp ByflHMHp FlaßJioßiih, Hay L iHii capaflHHK, jepej AjieKcanflap LLliisyji BoflHTejt: Beflsa HaßjiOßnh, HOBnnap LLeTaK, 10. jyji,2l L iac KonaK KHernifae Jby6tn;e OJIEJKJJE H OAEJIA Msaomču pagoea, usnalaHie Mogeaa u pasioeop o Hacuiae/bawy eueaHiuujcKe uipaguuuje ogeeaH,a Y L iecHHijH: Mp TaTjana By;ieTa, Bojan rionoßnh,AjieKcaiiflpa MHJinheßHh, HCTEP rea Tap BoflHTejfa: Bejfaa LlaßJioßiih, HOBiiHap Cy6oTa, ll.jyji,2l L iac Kohhk Kiiernifae JBy6nue BPOJI 3A yPAHOHOJIHC jKeue ciueapaouu o Xuj\augapy VnecHHUH: Mnjmua Bjejinh, npiiMa6ajiepiiHa, 3opKa CTecjjanoßiih, cjmKap, Becna KopHh, rjiyMiipa, . CaeTJiaHa Cnanh, eTHOMy3ii L iap, Jejiena Je>K, Bepoy L iirrejb BoflHTejb: PaflMiuia Mnmeß rioKpoßHTejfa npocjiase: CKynuiTima rpafla Beorpana HsßpuuiH npoflyu,eiiT: SajeflHima My3HKiix h sajieTCKiix mKOJia Cp6nje Cuenapno h peajuisautija: 3AJL,POYrA HntjiopMaunje o nporpaMy: SajeflHima My3ii L iKiix n 6ajieTCKiix uiKOJia Cp6iije, tcji: 444 9796, E. Aunje 2a, www.bg-online.co.yu/hilandar MefltijcKii cnon3opn: PTB FLojiHTHKa, PTB Ctvaho B, BK Tojickom. ApT Kiuiaji, Hauia sop6a, flanac, Pafliio MnfleKc, Pafltio 892,.,Vaf1Hf-TAH, Pafliio Fojklj. Chth pafliio Bufleo npojcKnnje n cjiajflOßH y3 MV3tiKy yjIA3 CJIOEOAAH