Данас

Kako na život i stvaranje u provinciji gledaju pisci koji u njoj žive Diskretna srca malih gradova

“Srpski Džojs živi u Lajkovcu", ustvrdio je nedavno književni kritičar Radivoje Mikić na promociji romana “Lajkovačka pruga” Rado\ f ana Belog Markovića. Pored njega, u srpskoj provinciji, ukoliko samo uslovno prihvatimo taj termin, žive i stvaraju neki važni pisci ovog jezika, male izdavačke kuće objavljuju značajna izdanja, izlaze zanimljivi i vredni časopisi, organizuju se brojne likovne izložbe... Da li pro-

vincija uspeva da napravi vredne kulturne sadržaje i projekte, da zameni prestonicu u pojedinim segmentima delovanja, bez obzira što je grad prafenomen svake kulture i što se velike kulture vezuju za velike gradove, kako je dokazivao i Špengler. Kako na ovu temu gledaju upravo protagonisti življenja i stvaranja u srpskoj provinciji. Jedan od najznačajnijih srpskih pesnika mlađe generacije, Dragan Jovanović Danilov koji živi i radi u rodnoj Požegi, ističe da je puls ovog grada ono što njemu odgovara. Na pitanje da li življenje u Požegi smatra prednošću ili manom, Danilov odgovara: “Ne razmišljam u tim kategorijama: prednost ili mana. Jednostavno nemam odisejski kompleks lutalaštva. Kao i ona bela dama iz Amhersta, izabrao sam da ostanem kod kuće. Ne volim da putujem. Kod kuće u Požegi se najbolje osećam. Vidite, ja sam zakieti stanovnik malog grada. Volim da sam uvek na istom mestu, skoncentrisan na svoj rad. Vremenom sam naučio da uživam u posvećenosti jednom mestu. Na-

suprot ingenioznim pustarama megalopobsa, kucaju diskretna srca malih gradova i varošica razbacanih svuda po svetu.” I pesnik i kribčar Dragan Todorović, kome je Pmsveta za kratko vreme objavila dve knjige - zbirku poezije "Mesečar srebrnog vitia” i knjigu kribka “Vedrine”, živi takođe u Požegi. Po njegovim rečima, stvaralac u provinciji sličan je izvoru u pusbnji dok je krepak i životodaran svi hrle ka njemu, a kad presahne niko ga i ne pominje. “Za stvaraoca u provinciji i još je i gore. Bez pardona mu se obraćaju kad im treba, a potom ga ponovo izoluju onim karakterisbčnim malograđanskim zidom pritajene ignoracije. I onda kada se neko iz male varoši vine iznad nivoa malograđanske prosečnosb, onda ga počnu svi svojatab, naravno samo zarad svojib, ali ne i stvaraočevih interesa. U provinciji ima umebiika koji posbžu vrhunske rezultate, ali u sredini u kojoj žive osim poneke lepe reči nema ničeg drugog, tako da su mnogi od njih bez zaposlenja, rešenog stambenog pitanja, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, smatra Todorović. Na pola puta između Požege i Čačka, u Lučanima živi prozni pisac Milenko Pajić, čiji je prošlogodišnji roraan “Ženidba i agonija” posvećen Lazi Kosbću, bio veoma zapažen. Pajić isbče da se pre izvesnog vremena moglo solidno i mirno živeb u srpskoj provinciji, a sada se na istom mestu živi vrlo loše, teško, nikako, pa i sbdno. “Do skora je malovaroški mentalitet bio pritajen, prikriven, a sada je postao naglašen, a osim toga i agresivan”, kaže on i dodaje: “Umesto da se nastavi društveni proces urbanizacije sela, u Srbiji se, kao nigde u svetu, onemoćali, posrnuli i iscrpeni grad potpuno predao jednom retrogradnom, anahronom procesu poseljačenja (u najgorem smislu te reči), kulturne decentralizacije i dernetropolizacije. U srpskoj provinciji vlada atmosfera pretvaranja i zavaravanja: ili se previše galami i slavi ili se ćuti i tuguje; ili se gura i nagomilava na jednom mestu ili se potpuno napušta i zapostavlja; trube i bubnjevi zagluše sluh, a onda nastupi pauza od godinu dana tavorenja i nerada; prosečnog pesnika i promućurnog araatera slikara sponzoriše nepismeni biznismen... U toj strategiji ekstrema teško je preživeti u srpskom kulturnom zaleđu, a uz to ostati pametan i neokaljanog obraza.”

Zvonko Prijović

ALEKSANDAR STANKOVIĆ

Đfagan Jovaaović Đanilov

ARTičoke

TELO I ISTOK (od 60-ih do danas), naziv je izložbe koja je 7. jula otvorena u Ljubljani (Moderna galerija). Radovi više od 80 umetnika iz 14 zemalja istočne Evrope, moći će da se vide sve do 27. septembra tekuće godine. Izložba ima za cilj da istraži fenomen Body Art-a u istočnoj Evropi, kao i da kroz reprezentativne radove ukaže na status tela u različitim tradicijama i socio-političkim uslovima. Od jugoslovenskih umetnika, svoje mesto na ovoj izložbi našli su: Marina Abramović, Dejan Anđelković, Jelica Radovanović, Radomir Damnjanović Damnjan, Era Milivojević, Tanja Ostojić, Neša Paripović, Nenad Racković, Miša Savić, Balint Szombathy, Ilija Šoškić i Raša Todosijević. Tekstove o jugo-body artu u katalogu izložbe napisali su Bojana Pejić i Dejan Sretenović. IZLOŽBA slika Dragane Jokić otvara se večeras u 21 sal u beogradskoj Kafe galeriji “Luča” (Kralja Milutina 35). Tridesetdvogodišnja autorka rođena je u Beogradu gde je završila Arhitektonski i FaKultet likovnih umetnosti u klasi prof.

Milice Stevanović. Kod iste je završila i poslediplomske studije. Član je ULUS-a. ‘XER = susret autora stripova i fanzina u bioskopu Rex od 6 -11. juJa. Svakog dana između 11 i 14 sati organizuje se radionica stripa dok će od 20 sati biti predstavljanje scena autorskog stripa sa projekcijama video filmova, promocijaraa i berzom strip izdanja. Predviđeni je i okrugli sto. 9. jul: Hrvatska (Velimir Grgić i Štef Bartolić). 10. jul: BiH (Ajdin Bašić i Zoja Bajbutović). 11. jul: Okrugli sto + koncert. BIBLIOTEKA grada Beograda - ČETVRTAK u 12 sati (Rimska dvorana): Promocija knjiga “Imaginarna pisma” Oktavijana Palera i “Diplomatski izveštaji iz Bukurešta” Jovana Dučića (obe u izdanju novosadskog Prometeja). Govore: Moma Dimić, Milijana Vukadinović, MiIjurko Vukadinović i Zoran Kolundžija. PATRIK BEŠON u povodu jugoslovenskog izdanja romana "Dara”, biće danas u 12 sati gost u Vukovoj sali.

U Studenici od 13. do 21. jula Sedma letnja duhovna akademija Muzičke omladine

U Sfudenid se od 13. do 21. jula priređuje Sedma letnja duhovna akademija Muzičke omiadine. Ža njene stalne učesnike i medijske pratioce - sve je uglavnom isto kao i ranijih šest akademija. Za one koji dosada nisu pohađali ove časove cikvenog horskog pevanja u manastiru: oko 60 njih, raznih doba starosti i miadosti, zanimanja i obrazovanja, svakodnevno uvežbavaju - sada pod dirigentskim vođstvom Bojana Suđića - odabrani program naše i strane, slovenske horske muzike i svojim završnim koncertom zatvaraju studeničku akademiju. U međuvremenu, oni i eventuaini putnid namernid su i publika na koncertima drugih, profesionalnih i amaterskih ansambala, a svakodnevno se održavaju i stručno-populama predavanja iz oblasti stare, srednjovekovne, i novije srpske istorije i kulture (muzika, muzikologija, istorija umetnosti, arhitektura, književnost). Među predavačima su i dr Dimitrije Stefanović, dr Danica Petrović, mr Oliver Tomić, psihijatar dr Vladeta Jerotić čija je tema i ovog puta aktuelna - "Učenje dijalogu i tolerandji”. Od muzičkih, koncertnih programa pažnju

pdvlafe pre svega hor RTV Beograd sa dirigentom Mladenom Jaguštom, koji će na otvaranju akademije ponoviti svoje poznato izvođenje Mokianjčeve liturgije, zatim, sutradan, hor “Obilić - Krsmanović” pod vođstvom Darinke Matić-Marović i rusko-srpskim programom u kojem su, pored duhovnih horskih dela Česnokova i Rahmanjinova i dela naših savremenika Marka Tajčevića i Zorana Hristića. Tradidju svog učestvovanja i kvaliteta na akademiji nastavlja (19. jula) hor OKUD “Ivo Lola Ribari’ sa dirigentom Milovanom Pančićem i, pored ostalog, sa odlomcima iz liturgija Rahmanjinova i Mokranjca. Između ovih, po očekivanom izvođačkom kvalitetu isturenijih koncerata, u manastiru nastupaju i kamerni hor Bogoslovskog fakulteta (dirigent Predrag Miodrag) i horisti-amateri iz Nikšića (Lenka Durutović) i Kragujevca (Miloje Nikolić). Jedno predveče u manastiru predviđeno je i za “Prosvetine” autore, pisce, pesnike Draginju Urošević, Milosava Tešića i DraganaUovanovića-Danilova i njihovog domaćina Čedomira Mirkovića. V.S.

Jugoslovenski festival pozorišta za djecu u Kotoru Tužni princ i Snežna kraljica

Festival se zahuktava i dobija na kvalitetu - osnovna je konstatacija izreženana okruglom stolu kotorskog festivala za deat 0 predstavi Tužni princ” (tekst Predrag Bjelošević, režija Biseika Kolevska, gost iz Sofije), u izvođenju mladih članova Krajiškog dječjeg pozorišta iz Banjaluke, izrečene su samo reći h\ , ale. Kako je to predstara vriiunskog umetničkog dometa te da je velika šteta što se teatar senki više ne igra u našira pozorištima koja sebave lutkarstvom. Ništa manje hvale dobila je i druga predstava “Snežna kraljica” Evgenija Svorca, u režiji Milana Karadžiča, koju su na Ljetnjoj pozomici prikazali članovi pozorišta Boško Buha. Između ostalog rečeno je da je to bila jedna čarohja koja je posebno delovala na otvurenoj sceni. Uz odličnu glumu, pohvaljena je i tehnka koja je predstavu prilagodila za izvođenje na otvorenoj sceni. Prisutni su otisli ispunjcni dobrotom kud - konstatovano je. Petar Kralj je primetio kako mu svih ovih dana smeta podela na velika i mala pozorišta i glurae za decu i odrasle. Toga neraa, istakao je Kralj i konstatovao kako je veoma važno da se ovaj festival sačuva. Dodao je, takođe, da je poželeo da igra u predstavama za decu. Naravno diskusija nije mogla da protekne bez pominjanja poznate teme - uslovi i neuslovi igranja predstava ovde u Kotoru, - a glumac pozorišta Boško Buha je istakao da je festrval u prelomnoj fazd, i što se tih problema tiče i kvaliteta i sistema kupovine nagrada na ovaj ili onaj. Selektor Željko Hubač je po običaju na kraju prodtao obrazloženje za dovođenje predstave na ovaj festival koji se ukratko svodi na “kompletna predstava, savrsene suštine”. Na festivalu se sinoć desio skandal: gostima, članovima žirija i novinarima masovno su oduzete propusnice za ulazak na preostavo/Viačene su uz objašnjenje da to nije greška organizatora nego Ijudi koji stoje na vratiraa. Izvinjenje ne postoji. M. K

18/Danas

Četvrtak, 9. jul 1998,