Данас
NOVA POLITIKA ZA POVRATAK U SVET (47)
Savezne Republike Jugoslovije.
cijama i institucijama?
Ksenofobija, zafvorenost, mif o novom svetskom porefku, inot ı odbacivanje real-politike — neke su karokteristike danošnje spoljne politike
A sutra? Kad dođe do neminovnih promenoa, koko politiku voditi premoa svetu, posebno susedimo, silama, Evropi, medunarodnim organiza-
Ova izazovna fema okupila |e brojne naučne radnike, diplomofe ı novinare, uglavnom članove Foruma za međunarodne odnose da ponude svoje viđenje za izlazak iz izolacije i povrotak u svetsku porodicu. Tekstovi koje smo već objovili izazvali su veliko interesovanje u zemlji i svetu, pa zato U celini objavljujemo |oš nekoliko autorskih prilogo.
Pameine
Jača uverenje da je potrebno razviti Jedan drugačiji pristup konceptu sankcija kao spoljnopolitičkog sredstva i promeniti logiku koja podupire njihovu primenu. Prema toj logici se veruje da će ekonomske teškoće, koje se pojave kao rezultat sankcija, biti podjednako raspoređene na sve slojeve stanovništva 1 da će tako racionalno opredeliti kažnjeni režim da promeni svoJe ponašanje bilo sopstvenom voljom, pod uticajem Zakona tržišta, ili pod pritiscima sopstvenog stanovništva do kojih bi došlo usled normalnog funkcionisanja osnovnih demokratskih institucija kao što su parlament i sloboda štampe.
Međutim, praksa je pokazala da se ova logika ne može primeniti na autoritarne i represivne režime, upravo One Dprotv kojih se kaznene mere najčešće ı primenjuju. Naprotiv, izgleda kako uvođenje sankcija umanjuje šanse da dođe do promene ovakvih režima. Teoretski, izgleda da su veće šanse da sankcije budu uspešne prema državama koje imaju jake trgovinske veze sa svetom, razvijenu tržišnu privredu i parlamentarnu demokratiju. Praksa nema jasne potvIde ove logike. Međutim, praksa pokazuje da su sankcije, tamo gde su uvođene, uništavale kakve-takve ekonomske odnose sa svetom (što im je prvenstveni cilj) ali i zaustavljale demokratske tokove razvoja zemlje (što im je bio uzgredni efekat). Tako se, na kraju krajeva, rezultati sankcija dejstvuju protiv širanje same liberalne koncepcije na osnovu čije logike je ideja sankcija ı uspostavljena.
zanemare ove efekte
Konačno, primećeno je da do sada ni na jednom nivou nije Uuspostavljen zadovoljavajući i pouzdan mehanizam redovne kontrole efekata sankcija kako bi se ispitala njihova delotvornost sa političkog, društveno- -ekonomskog i humanitarnog stanovišta. Cak organi i tela koja su donosila odluke o uspostavljanju sankcija nemaju razradene PODIOJE na osnovu kojih bi utvrdila da li sprovođenje e cija vodi u pravcu ostvarenja cilja 3 kog su sankcije Je ne. 5 druge 00 ekspertske i nezavisne ocene delovanja sankcija mogu se međusobno prilično razlikovati, u zavisnosti od metodologije koja se primeni, kao i od polazišta samog istraživača. Tako na primer, ne postoji Jasan i jedinstven stav da li su baš O sankcije protiv SRJ u periodu 1992-1995. dovele do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako tvrde jedni, ili je odlučujuću ulogu eu izmena vojne situaci-
. Pise: Branko, Milinković
sankcije
Je na terenu, kako smatraju drugi. Zbog toga se neminovno nameće
potreba za iznalaženjem precizni-
je metodologije i uspostavljanjem odgovarajućih stručnih tela koja bi vrišila ocenu efekata sankcija sa stanovišta ostvarenja proklamovanih ciljeva koji se njima žele postiCL U cilju otklanjanja negativnih efekata koji su uočeni u dosadašnjoj primeni sankcija, teoretičari i 0 nopolitički odlučioci pokušavaju da uobliče i U praksa sprovedu koncept tzv. pametnih sankcija. Za Sada je lakše uopšteno definisati kako bi pametne sankcije trebalo da izgledaju i koje ciljeve bi trebalo da ostvare, nego iz kojih konretnih mera bi trebalo da se sastoje. Tvrdi se, nal me, da bi trebalo da budu humanije, tako što neće izazivati nepotrebne patnje nedužnog stanovništva, i preciznije, tako što će pogađati samo
_ one koji su najodgovorniji za nji-
hovo Ode e. Cesto se predlaže i da moraju di imaju i neku psihološku oo kako bi stigmatizovale pretpostavljene krivce i tako prouzrokovale željeno dejStvO. Kada se kaže da bi sankcije trebalo da budu humanije, obično se misli na to da bi trebalo uvoditi takve izuzetke u režimima opšte trgovinske blokade koji bi ipak omogućili dopremanje različitih vidova humanitarne pomoći pogođenom stanovništvu. Međutim, bilo koje trgovinske sankcije, čak i kada se primenjuju uz određene humanitarne izuzetke, izazivaju dugoročne
Primećeno Je da kažnjene države i. humnitarne agencije neretko preuveličavaju negativne posledice sankcija. S druge strane, države koje iniciraju i uvode sankcije pokazuju · tendenciju da minimiziraju ili, čak, potpuno
negativne efekte na lokalno trŽaište, a time neminovno i na materijalni položaj zaposlenih i porast nezaposlenosti sa trajnijim posledicama na stanje u zdravstvu, školstvu ili odnose u porodici. Zbog svega toga se javlja potreba za što preciznijom ocenom humanitarnih posledica sankcija. Primećeno je, naime, da kažnjene države i humnitarne agencije neretko preuveličavaju negativne posledice sankcija na zadovoljavanje osnovnih ekonomskih i socijalnih prava stanovništva. S druge strane, države koje iniciraju ı uvode sankcije pokazuju tendenciju da minimiziraju ili, čak, potpuno zanemare ove efekte. Zbog toga se predlaže stvarenje takvih nezavisnih ekspertskih timova koji bi bili sastavljeni od stručnjaka raznih profila kako bi ustanovili istinske i raznovrsne efekte sankcija na pogođeno stanovništvo.
Nastavlja se
Kvote Id
četvrtak, 1.
(nov naziv za Ceku) uvela je
kvote: svaka regija, svaka oblast je,morala da uhapsi, pošalje u logore, strelja, određeni procenat osoba koje pripadaju „neprijateljskim“ slojevima društva. Ti procenti su određivani centralizovano, od strane partijske direkcije. Ludost planiranja i statistička manija se nisu odnosile samo na ekonomiju već su zahvatile i domen terora. Već od 1920, sa pobedom Crvene armije nad armijom Belih, na Krimu, pojavile su se statističko-sociološke metode: Žrtve su odabirane na osnovu preciznih kriterijuma, ustanovljenih na osnovu upitnika od kojih niko nije uspeo da se izvuče. Iste „sociološke“ metode su primenjene prilikom teranja u logore i masovnih ubijanja u baltičkim državama i okupiranoj Poljskoj 1939-1941. Transport logoraša stočnim vagonima je činjen uz iste suludosli koje su Čimili ı nacisti. U toku velika borbi, 1943-1944, Staljin je uskratio frontu hiljade vagona ı stotine hiliada vojnika specijalnih jedinica NKVD-a da bi u što kraćem Toku, za nekoliko dana, poslao u logore stanovnike sa Kavkaza. Ta genocidna logika, koja se sastojala u, kako to precizira francuski Krivični zakon: „totalnom ili delimičnom uništenju nacionalne, etničke, rasne, religiozne ili bilo koje određene grupe po bilo kom merilu“, primenjivana je na grupe proglašavane za neprijateljske, na sve delove društva, a doveli su je do vrhunca Pol Pot i crveni Kmeri.
(| kraja dvadesetih godina, GPU
Poredenje izmedUi uacizmiua i komunizma u pogledu istrebljenja može da vređa. Ipak, Vasil Grosman - kome je majka ubijena od nacista u getu - autor prvog napi-
17
jun 2000.
sa o Treblinki, ujedno jedan od\,
pokretača Crne knjige o progonu Jevreja U SSSR u, U Svom tiokslu „Sve prolazi“ kaže povodom gladi u Ukrajini „Pisci Staljin Su 8OVOTili isto: kulaci su paraziti, oni Spaljuju pscnieu, Ubijaju deču. Govorili su bez uvijanja: treba podići narod protiv njih ı sve ih zbrišatl, le proMleUnje, kao klasu Grosman je Još dodao. ,Da Di ih pobili treba proglasiti: kulaci nisu ljudska bića. Lenjin i Staljin su rekli: kulaci nisu ljudska stvorenja.“ Grosman zaključuje kako su boljševici govorili za decu kulaka: „Isto kao što su ı Nemci govorili ubijajući jevrejsku decu u gasnim ODO vi nemate pravo ha Život, VI ste JevrejI.“
Svaki put nisu nasrtali na pojedince već na čitave grupe. Teror ima za cilj da uništi određenu neprijateljsku grupu, koja čini deo društva ı koja Je 1 kao takva 5 O logiku. Tako segregacioni mehanizmi uništenja po „klasnom totalitarizmu“ su potpuno slični uništenju po „rasnom totalitarizmu“. Buduće nacističko društvo treba da se gradi oko „čiste rase“, buduće komunističko društvo oko „pravih proletera“ čistih od svakog buržujskog korova. Na isti način je smišljeno stvaranje tih dvaju bu-
ž
e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja ı Kambodža – po 2 miliona, Avganistan — 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Itahji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo jei pretnji sudom, pa umalo i tuče na Javnom mestu – ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza je komunistička
kriza. Raspad započinje raspadom
Saveza komunista Jugoslavije. Neki
Judi to ne razumeju. A ne može se
živeti u kući sa Ješom u ormanu. Leš
smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 Izvad)ti ga. Mrtvac se mora pokopati.“
dućih društava, Iako kriterijumi za odstranjenje nisu bili isti. Da li treba pronaći novi Izraz Za lenjinističke, staljinističke, maoisličke ı kambodžanske zločine? Neki anglosaksonski autori su smislili „poliucid Ili treba IE poput ceških pravnika nazvati te zločine, počinjene pod komunizmom, Jednostavno „komunistički zločiDi? Nastavlja se
KIT IT
STEFAN KURTOA, JEDAN OD AUTORA „CRNE KNJIGE KOMUNIZMA” (4)
- Podvučena cpia
Neki autori su po završetku. knjige počeli da sumnjaju u nju, bilo je ____ o odustajanju od rada na knji?
_ Knjigu su uradili pet autora (Stefan Kurtoa, Ni kola Vert, Žan-Luj Pane, Karel Bartošek i Žan-Luj ·'Margolen - prim. Z. M. C.), zapravo sa Andrejom Paškovskim šest, ali je on malo uticao na kolekti-
van rad jer živi i radi u Varšavi. Knjiga je nastala u
mom stanu, upravo gde sada sedimo. Održali smo dvadesetak vrlo dugih sastanaka tokom kojih smo se obaveštavali o napretku knjige, razrađivali njenu koncepciju i sve je bilo u najboljem redu. Svi smo bili entuzijasti. Mesec | po dana pre izlaska knjige iz štampe pojavili su se problemi. Prvo, oko naslova, koji je od početka bio: „Knjiga komunističkih zločina“, naslov koji je stajao u uUgOVOTu svakog Dojedii OnOb autora. Dva glavna autora, utemeljivači, pisci dva najznačajnija dela ove knjige (Nikola Vert, autor dela o SSSR-u i ŽanLuj Margolen, pisac dela o Kini i Kambo0 sastavljali su primedbe, smatrajući da je taj prvobitan naslov suviše oštar. Ja sam bo nezadovoljan tim raZgOVOT]-· ma, ali se izdavač složio, pa je knjiga dobila svoj sadašnji naslov: „Crna knjiga komunizma“. I onda, nekoliko nedelja pre pojavljivanja knjige u knjižarama, ta dvojica su zapretili da će odustati od daljeg rada i odbili su da daju svoje tekstove. To je stvorilo ogromne tehničke DMI DO što |. ovo izuzetno velika knjiga i ima mnogo fotograija. Brzo sam razumeo da su na njih izvršeni pritiSci; politički ali i profesionalni. Desetak dana smo se proepirali ı najzad je Nikola Vert predao svoj tekst, po meni, to je izvrstan deo. knjige; ujedno smo saznali da Margolen, zapravo, još nije završio svoj rad - što je objasnilo njegovo ponašanje. I tako je knjiga završena iako Je njihovo protivljenje ij 100 daleko, kao da su zaista želeli da zaustave knjigu.
ON U ML
Najzad, neko je dao informaciju Mondu, koji napada knjigu, deset dana pre njenog pojavljivanja u prodaji, iako nije imao tekst knjige; što ga očito, ni-
Je sprečilo da je napadne. | na kraju, mesec dana
po objavljivanju knjige, obojica i Nikola Vert i Za
Luj Margolen daju „dugačke intervjue Imaniteu, li-
stu KP Francuske, što Je u najmanju ruku čudno!
Od tada su se odnosi popravili. Sada je sve u redu. Mislim da su shvatili da su pogrešili. Plaćeni su za svoj autorski rad. Ja ne bih više govorio O tOme sem što bih skrenuo pažnju na dve stvari.
Prvo, bilo je a, na njih, ali ne i na druge autore. Znali su da je beskorisno pritiskati mene, Žan-Luj Panea, kao i da je Karol Bartošek već do tada odoleo mnogim pritiscima. Zato su izabrali dva najmanje otporna autora. Drugo, znate da su praktično svi autori pripadali tokom * Jednog dela života komunistima ili aktivistima ekstremne levice. Ja sam bio maoista, Bartošek je dugo bio komunista i ceo problem je u tome da li Je svako od nas definitivno prekinuo sa tom ideologijom ili ne. Očito Vert ı Margolen nisu potpuno raskinuli sa tom ideologijom, niti sa tim delom svog života.
Komunizam je fenomen koji obuzme potpuno čoveka ı koji može ja ga uništi. Nije isto napisati knjigu o srednjovekovnim manastirima ili o komunizmu. U ovu knjigu, svaki od nas Je stavio po deo svog života. To nam je prebacivano. U Francuskoj je vođena čitava kampanja - optuživali su nas da smo otpadnici, naravno, to Je smešno. Ja sam bio maoista pre trideset godina ı davno sam raskinuo sa tom ideologiJom. Podvukao sam crtu ı sveo račune. U mom uvodu ćete naći nekoliko redova o tome, ali takva knjiga nije mesto za lične probleme.
Problem u Francuskoj je što su svi bili komunisli. Žak Širak, OB. cODIL Republike sa desnice, bio je komunista. Zoran M. CuiJić
Nastavlja se