Данас
l 8 cira 1. jun 2000.
Šešire dole pred Alvinom Jangbladom Hartom! Njegov novi album „Start With The Soul“ (46'28”) donosi rokenrol u najautentičnijem obliku. Sistem kategorija koji rabe savremeni rok kritičari – post rok, trip-hop, alt. country, world music, hip-hop – dezavuisan je ovom pločom. Muzika lju-
lja-i-valja kao moćni, blatnjavi Misisipi. Muljevite gitare, lascivni ženski vokali, skaredni ritmovi, sugestivni glas u kome se „osećaju“ viski 1 duvan, 1skustva iz graničinih egzistencijalnih situacija ı poznavanje svih pojavnih oblika rokenrola, zapakovani su u „veliku vatrenu loptu“ koja se kotrlja kroz 3 pesama „Sları Wilh he Soul“ se doima kao izgubljena ploča Rolingstounsa iz „Let It Bleed“ “Sticky Fingers“-“Exile On Main Street“ perioda Ili neki nepoznati produkt sastava Mud Boy & The Neutrons Džima Dikinsona, koji je i producirao . Ovaj album. Atmosfera „Juke Jointa“,
institucija kafanske provenijencije, IZgubljenih u močvarama oko velike reke, u kojima crnci piče otrovni bluz
_ Festivali mađarskog. folklora ı l Subotici -
___VZ _ Đčndešbokre
___Qubolica će od 2. do 4. juna bili domaćin festivala „Durindo“ |, „Bende
_diuonalBa već nekoliko decenija održavaju na feriforiji Vojvodine, a posve ziri i plesu Mađara sa ovih prostora. -Durindo" je pokrenut 1977. godi
wWaeatrFe ene
ALVIN JANGBLAD HART: Start With The Soul (Hannibal; distribucija „Nikad Robom“)
tragajući za religioznim spasenjem i ovozemaljskom utehom, povezana je sa adrenalinom kojim su ispunjene garaže u kojima beloputi klinci gitarom i bubnjem vrše egoZorcizam Dpokušavajući da se oslobode demona koji su im probuđeni hormoni doneli.
Hart je debitovao 1996. godine albumom „Big Mama's Door“ koji ga je predstavio kao majstora kantri-bluza. Mnogi su ga poredili sa Tadžom Mahalom. Ploča je proglašena za najbolji bluz album te godine. Izjava „želim da snimam sa garažnim bendom kakav je NRBQ“ ukazivala Je da u njegovom slučaju nije reč o „običnom“ bluz arheologu.
Na albumu „Start With The Soul“ pojačala su odvijena do daske, elektrika palaca, rok gitare cepaju nebo a soul duvači čine da recipijenti levitiraJu među zvucima koji negoveštavaju jedan tvrd, oštar, muški svet u kojem muzika nije produkt slomljenog srca već organa koji luče testosteron. Uvodna tema _Fiphtiv Hard__je Ze stok rok koji , „diže krov“, a ODO. Pita Cornelius Brothersa „Treat Her Like A Lady“ ima zavodijivu Stouns auru. Bluz „Electric Eel“ treperi kao „Albatross“ mnogo godina. Producentski manir „kontrolisanog haosa“ Džima Dikinsona dao je „oštru Ivicu“ OVOJ muzici i na taj način naglasio njenu finu mačističku prirodu.
„Start With The Soul“ je podsetnik na rokenrol koji se svirao na razmeđu šeste i sedme decenije. Zabeležena muzika je poetski supstrat onog sveta u kojem muškarac za svoju partnerku ima samo jedno pitanje: „Hoćeš ili nećeš:“. Trećeg nema. Zikica Simić
i od lada | je preraslo.
U ngjmosovniji višednevni festival narodna muzike vojvođanskih Madara, dok je „dendešbokre“
fa" noslalo još 1936. godine kao značajna smotra mađarske izvorne muzike, ob
i Ovaj festival predstavlja, po rečima Pelera Varge, ” predsednika savelg ovogodišnjeg” feslivala, „izvorno pojavljivanje svih oblika narodnog ž živola . Od 1979. godine o Ova dva aaa 56 dr
Žavaju kao zajednička kulfurna smotra.
___Gubolička ODMNai će ove godine pozdravili preko a 000 učesnika. dal, U Više od da le čaka „Durinda“ i 52 programsko nastupa u okviru „đendešbokrete”, šlo čini jednu od do sada najvećih kulfurnih manilesfaci|g Hradicije, narodne muzike, muzičdhi plesnih orkestara, horova narodne muzike i udruženja za negovanje običaja vojvođanskih Mađara. Učesnid festivala dolg-_ 7e iz svih krajeva Vojvodine, i Madarske, a glavni organizator |E Skupština opšline Subotica. Medu brojnim sponzorima nalaze se i pokrojinska skupština, republička vlada i republičko | Min islar-
sivo kulture, dok će manifestaciju svečano oforifi ministri | Domonji i i han Sedlak
U Vankarnıı | || njuz) Leonarda Bernstajna
JJ 39 OTi}ija ii 88 11} 1li)i16)
1007) (pili 3
Jedan od najpoznatijih mjuzikla Leonarda Bernstajna, „Moš, a Theatre Pier · ri · ce for Singers, Players and Dancers“, biće izveden većeras U Vatikanu, saopštili
su organizatori. Učestvovaće više od 100 muzičara, jedna rok i jedna bluz grupa, dve velika hora, |edan dečji hor, 21 solista, odnosno upuno 260 izvođača. Mjuzikl | |e komponovan na sugestiju Žakline Kenedi u čast ubijenog predsednika Džona Kenedija, a prvi pul |e izveden 1971. godine. Dirigent će biti Amerikanac Boris Brot, a glavna uloga će biti poverena američkom pevaču Daglasu Vebsteru. Organizatori očekuju više od 10.000 gledalaca. {Beta-AFP}
Muzej likovnih umetnosti u Pekingu organizuje U |UnU izložbu posvećenu španskom umelniku Salvadoru Daliju, javlja kineska agelcija Sinhua. Izložba, prva u Kini posvećena Dali|u, održava se od 9. do 27-|una, i predstaviće 20 ulja na platnu i 38 skica poznatog umefnika. „Neka od njegovih najpoznatijih dela biće predstavljena na izložbi u
izio7ba DBalijevih slika u Pekintju
Pekingu”, dodaje agencija ali ne navodi odakle dela potiču. Dali (1904-1989) nije mnogo poznat U Kini, kao ni moderno slikarstvo UODŠTe.
U Kini se dugo smatralo da je moderno slikarstvo dekadentno, a tek od pre nekoliko godina počelo je stidljivo predstavljanje novijih pravaca zapadnjačke umetnosti. [Beta-AFP}
Romegni Julija, Eno i Psiha, te i |
___Pokoški d-mol“ po tekstu Ste-
Mlada Peraštanka, Katarina Šparović, Jelena Đokić, zaljubljena u libre („svaku noć zaspim sa Pro-
sperom“ plaši majku, a sa prijate- gu“,a Rene joj nikako ne može bi put mrtvu Katarinu Stanko predaljicama traži grob Erosa i Psihe,ko- ti mio (osim „po ljepoti“), ipak sta- jeu ruke Reneu. ji samo „inamorati“ mogu prona- je na stranu kćeri, ali, kada već po- Zašto uvek smrt donosi pomire
ći), te kasnije u Stanka (bar tako
njoj probudio neprijatelj, Rene Ma--
ju glumi Milena Dravić. Majka, koJoj prvo po volji nije Stanko, Crnogorac sa brda jer „smrdi na bale-
staje prekasno. Devojku, osuđenu
to samo zato što j je iz dobre kuće),
vana Koprivice i u režiji Milana nilić, oticir francuske vojske, koja pogađa prvo dule poslato sa fran-
· Karadžića, u izvođenju Centraza opseda Boku. Tragična ljubavna cuske galije, upravo od ruke, a kokulturu iz Tivta, ponovo je zapalio priča,o kojoj su svi pozvanijiodsa- ga bi Renea, koji je u meduvremeNovi Sad, kao i pre nekoliko veče- mih aktera đa sude, deli gradić, ali nu i ražalovan u malog od topa.
· ri, kada je tandem Koprivica – Ka- _i porodicu – otac Ivo Šparović, Mla- __Predivna „slow-motion“ scena radžić doneo „Zauvijek tvoj“. (dena Nelevića, te majka Marija ko-_ mačevanja Stanka i Renea za ruku
Katarine završava se rečima da je
Ovog puta, sve oprošteno, ali, sledeći put... Igrom sudbine, sledeći.
nje? O, zašto j je ja od | __-
misli), da bi prave morske strasti u od strane meštana na progonstvo[i
sastava Fleetwood Mac pre*
THE DATRIOT
Promotivni isečak filma „Patriot“ (35 minuta) Rolanda Emeriha sutra će biti predstavljen profesionalcima u Takvud sinepleksu. To je jedan od novih načina borbe protiv Jugo-piraterije u koju su čvrsto ušli svi ovdašnji distributeri. Premijera jednog od „najočekivanijih ovogodišnjih fimova“ zakazana je za početak avgusta.
jaaa ay ="
Premijera
Sevtlah u Beoupatiıı
šnom scenom...“ Suštinski, to bi verovatno trebalo da bude monodrama u kojoj će glumica Anja Popović (saradnica Isidore Bjelie i u filmu „Balkan-Menhetn“ ı dobitnica Zlatne arene u Puli '90) izneti sve tajne najmar-
Beogradsko pozorište „SlaviJa“ za 2. jun u 20 sati najavljuje prvo igranje teksta Isidore Bjelice „Sarajka u Beogradu“, sa podna, slovom „Sevdah Stane Popičke“. POL Kako nas je, kad Je u pitanju svaki novi njen projekat, autorka
iji i | i
već navikla i ono što će publika premijerno videti u petak najavljuje se sa više podnaslova, Žandrovskih odrednica i „uputstva“ za gledanje: „... etnokomedija, rodoljubiva igra za dvoje, trumankepotovska tračurgija, priTučnik i rečnik i vodič za Beograđane starosedeoce, suočavanje sa tabuima ı ubuđalom pozori-
kantnijih figura sarajevsko-beogradskog „estradno-političkog džet-seta, na smešan način kako se nada autorska ekipa ove predstave. Istu, pored Isidore Bjelice, Teditelja i scenografa, čine i Miomir Krstanović - saradnik na scenografiji, dizajner svetla Boban Krsmanović i tajansveni „Vlada“. SP
U Sremskim Karlovcima
Riznica Srpske pravoslavne crkve
Crkveno-umetničko blago, deo istorijske prošlosti Srba severno od Savei Dunava, našlo je svoje stalno utočište u Riznici Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima. Stalnu muzejsku postavku ikona, liturgijskih predmeta, bogoslužbenih knjiga i drugih dragocenosti „najvećim delom iz crkava ı manastira
Premijera kanadskog filma dobitnika specijalne |__ O.
otvorio je u utorak – kao izas patrijarha Na || Š& O Pavla – episkop sremski Vasilije. Izloženi sui | 99 e SOLO GE ili Sa
vredni predmemti iz. Eprahije sremske. 3 NB LNN
„Izložba je svedočanstvo o istoriji, ali ı o DMI IE sadašnjosti srpskog naroda“, kaže za Danas | — a O O O n E Ml e a. O aa |W s. Srbi ostavljali materijalna dobra i sa sobom a & Š ~ O ~ | | a i
nosili svetinje. Ovi liturgijski predmeti biće pod krovom patrijaršijskog zdanja u Sremskim Karlovcima sve dok se ne stvore uslovi da se njihovi stoletni čuvari – ta Živa Crkva, vrate na svoja vekovna staništa. Ratne godine, na žalost, doprinele su da se ubrza ustrojstvo ove Riznice.“
Na mnogim predmetima, sada u karlovačkoj Riznici, velikim trudom stručnjaka u Beogradu i Novom Sadu, prethodno su obavljeni konzervatorski zahvati, a na otvaTanju je izrečena zahvalnost na velikoj pomoći ı Ministarstvu kulture Srbije.
Ideja o Riznici SPC u Sremskim Karlovcima stara je skoro 150 godina, otkad je 1851, patrijarh Josif Rajačić na Episkopskoj konferenciji u Beču podneo zahtev da se osnuje Crkveno-narodni muzej, što Dvor nije dozvolio. Zahtev je, bez uspeha, ponovljen i 1870. Srpska pravoslavna crkva ı Eparhija sremska davno su u novijem vremenu nastojali da se „taj istorijski zadatak ispuni“ baš u Sremskim Karlovcima, koji su – kako je i na otvaranju podsetio Slobodan Mileusnić – „tokom prošlih vekova, posebno tokom 18. ı 19 veka, bili duhovno i kulturno središte srpskog naroda“. Riznica SPC se nalazi u Patrijaršijškom dvoru, u centru Karlovaca. B. Karavidić
Premij eru kanadskog filma „Oslobodi me · (Emporte – mol), snimljenog 1998, Be-. ograđani će moći da vide 8. juna u velikoj sa- - li Doma omladine, najavio je ditributer filma Frst prodakšn na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Jedan od glavnih aktera ovog la dobitnika, između ostalog, i specijalne nagrade glavnog žirija na Berlinskom festivalu 1999. godine je Miki Manojlović.
Manojlović je govoreći o svojo NOO karijeri u inostranstvu i radu na ovom filmu rekao: Ke ne pravim, Lea Pol režiser „Oslobodi me“ je moj izbor. Ovo je autorski, poseban, „ženski“, pravi film, videćete! Kada glumim nije mi bitno gde sam. Radnja filma smeštena je u 60-te u Monteralu i govori o raskolu između hrišćana i jevreja. Ja igram jevreja iz Poljske koji Je preživeo Holokaust, OD koji O da je O Obvi o Svoj rad sa debitantkinjom ı nosiocem glavne role Karin Vanas koja igra tinejdžerku Hanu, ocenio je kao vrlo uspešan. Filmska drama „Oslobodi me“ u trajanju od 94 minuta je priča o adolescentkinji Hani koja shvata da njena porodica ne može da Joj pruži ni finansijsku ni emotivnu podršku. Otac je nezaposlen, majka je bolesna, a baba zatrovana mržnjom. U školi je ismejavaju zbog siromaštva i katoličko-jevrejskog porekla. Hana česlo odlazi u bioskop gde idealizuje Anu Karinu – lik iz filma „Vivre sa vie“ Žan Lik Godara, pitajući se da li i bi ı ona mogla da postane skitnica.
Manojlović je najavio nastavak saradnje sa Emirom Kusturicom koji iduće godine počinje snimanje novog filma. U ovom filmu koji se zasniva na pozorišnom tekstu „Lari Tompson“, Manojlović će igrati jednu od glavnih uloga. , Frst prodakšn“ priprema još jednu Ma filmsku premijeru u 'kojoj i igra Miki Manojlović. Reč Je o filmu „Kriminal lavers“ režisera Fransoa Ozona, koji će svoju beogradsku premijeru imati u oktobru. LM.
Oe PM
|