Данас

6 četvrtak, 1. jun 2000.

U redakciji Danasa juče u 13 sati održana je komemoracija Nikoli Burzanu, istaknutom jugoslovenskom novinaru i jednom od osnivača našeg lista, koJi je preminuo u utorak u Beogradu, posle duge: teške bolesti.

Komemorativni skup Otvono Je Božidar Andrejić, zamenik glavnog urednika Danasa, a prisustvovali su, pored porodice, njegove brojne kolege i priJatelji iz redakcija Borbe, Naše Borbe ı Danasa.

Opraštajući se od Nikole Burzana, Radomir Ličina, predsednik Upravnog odbora i član Kolegijuma našeg lista je rekao:

„Danas se redakcija Danasa, najbliži, kolege i prijatelji opraštaju od Nikole Burzana, barda jugoslovenskog novinarstva, O. koji je čitav radni vek, i duže od toga, proveo u ovom uzbudljivom i surovom poslu.

Već devet utoraka zaredom, mnogi su čitaoci Danasa otvarali sedmu stranicu našeg lista, tražeći ono ZDog čega su ga ne-

_ (0

ki ı kupovali, Nikolinu kolum

nu „Sezame, otvori se“. ili su to ı neki od nas, iako su znali s kakvim se strašnim protivnikom odavno bio uhvatio u koštac. Očekivali smo čudo, Verovali da će izdržati - kao što je izdržao znatno duže od ah zloslutnih prognoza. Zajedno s njim, nadali smo se da će se Sezam konačno zaista otvoriti.

Nije to bila samo navika. Bila je i ostala stalna potreba da se iznova uveravamo u to da zlo u drugima i u nama još nije uspelo da potpuno savlada duh slobodne misli i reči, da pobedi ljudsku i profesionalnu savest i hrabrost.

A onda smo, upravo U UtOrak, umesto čitanja željene kolumne, čuli vest u koju nismo hteli ali smo morali da poverujemo. 1 naglas ili u sebi, pojedinačno i grupno, i kao novinari i kao osnivači Danasa, obećali tebi i drugima da ćemo nastaviti putem koji smo zajedno s tobom odabrali.

Mnoge su prisutne mlade kolege Nikolu Burzana upoznale tek u našem listu. Ali, Nikola je prve novinarske korake učinio još u đačkim i studentskim danima sada već dalekih pedesetih godina, da bi najveći deo profesionalne karijere proveo u kući listu Borba, : gaje upoznala i s

njim sarađivala većina nas, nje. nešto mlađih kolega i priate PAJA nego u Dan list Danas sasvim sigurno njegova O novinarska Lai

staje njegova ca porodica CU EVO ION uvažavanjem čuvati svešto”

O naučila i | nasledila. OC O

U Oe novinarskoj biografiji prelamaju se sva ii šenja kroz koja je prolazilo OOMDINO u O zemlji, pa i društvo u celini. Ali, ono Što je Nikolu Burzana, kao novinara i urednika, izdvajalo od veći| - ih bilo je stalno nasto-

a u svim političkim ORO Lil OtVOIL maksimum prostora za slobodu jav-

Hvala ti na svemu: Cerka i OSE MER ORO l LCM u skupu u redakciji O

Komemoracija bardu Jugoslovenskog novinarstva

Ona? 1a RIJUĆam

ne reči, da ne dozvoli da novinarska profesija bude zloupotrebljena u političkim igrama i mahinacijama različitih moćnika. U tome je najčešće uspevao ilakav će ostati upamćen. Kao izuzetno vredan ı pouzdan saradnik, izvanredan skupštinski izveštač, agilni urednik najznačajnijih rubrika u listu, po godinama najmlađi a po stažu najduži glavni urednik Borbe, sjajan i neumoran dopisnik iz Varšave.

Rukovođen najplemenilijim idealima profesije, Nikola se kao veteran upustio u avanturu stvaranja novih, nezavisnih medija kakvih u posleratnoj istoriji ove zemlje nije bilo. Devedesetih godina Nikola je po razumevanju nOVOg O mena, bio mnogo mlađi i svežiji od mnogih koji su imali znatno manje 00, Okrenuo je leđa istrošenom modelu državnog novinarstva i s kolegama sličnog senzibiliteta učestvovao u stvaranju Naše Borbe, a zatim najdirektnije u pokretanju lista O ČIJE Je jedan od osnivača.

Po mnogim današnjim redakcijama u Beogradu ı širom zemlje rade ljudi koji su bili saBMI NIRO Burzana. Posto-

je kuće u kojima je on proveo i vremena nego u Danasu, ali je list Danas sasvim sigurno

0 prava novinarska ktća iz koje on, uprkos fizičkom nestanku, sigurno neće otići. Ovde ostaje njegova novinarska porodica koja će s ljubavlju i uvažavanjem čovdH sve što je od njega naučila i nasledi, Medu njima i mnogi koji će Sigurno nastaviti da (Pije ključ za još nevidljivu Sezam bravu. Neki od njih će, kadtad, uspeti da ga nađu.

Dragi naš Nikola, Nidžo, Jabuko, Nikalaj, hvala ti na svemu i počivaj u miru“.

U ime Nezavisnog udruženja novinara Srbije o Nikoli Burzanu govorio je Dragan Banjac. „Bio Je ON od retkih koji je nama mlađima umeo da prenese svoje bogato iskustvo dajući nam savete, a ne držeći pndike“, podsetio je on.

Nikola Burzan biće sahranjen u subotu, 3. juna u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu. pi

ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ

UMESTO RUBIKONA

Nikola Burzan (1935 -2000)

Opsesija Bisane neči

Kada sa nekim, na istom poslu, u istoj redakciji, sa istim profesionalnim i drugim svakodnevnim problemima, provedeš pune tri decenije, mučiš iste muke, preživljavaš iste radosti, traume i lomove, skoro si siguran da si ga dobro upoznao. lako je svaki čovek priča ı tajna za sebe, dovoljno sam dugo radio sa Nidžom Burzanom da bih mogao - ne zbog profesionalne obaveze već pre svega u znak poštovanja za sve što je učinio - da ponešto o njemu, ovom tužnom pTISOdom, napišem.

Duboko u podsvesti nadao sam se da mi se takva „prilika“ neće pružiti. Da ću možda pre o Nidži pisati kao o dobitniku nekog profesionalnog priznanja, koja su ga, po pravilu, mimoilazila. Ali, ni on sam nije mario Za to. Tražio Je samo sto,mašinu za kucanje i nešto novinskog prostora.

Nikola Je, na žalost i tugu svojih najbližih, Ksenije i Jelene, nas koji smo tako dugo radili, sarađivali, družili se s njim, i čitalaca koji već osećaju utorničku prazninu, otišao, preselio se, kako je ı sam imao običaj da kaže za ono što svima nama neumitno sleduje, „na Viši nivo“.

Bio sam jedan od mnogih kojima je još davnih 60-ih Nikolino poimanje novinarstva kao profesije ali i opsesije i te kako bilo uzorno. Od njega sam naučio da se u ovom poslu novinar ne sme miriti sa primitivizmom, političkim manipulacijama i zloupotrebama. Bio je urednik sa dugim stažom, najmlađi glavni urednik Borbe, neformalni pedagog i učitelj novih generacija, ali je uvek isticao da nema te uredničke sile, autoriteta i strogoće koji od nekoga mogu načiniti dobrog novipmara ako on to sam ne želi. ]I bio Je, u tandemu sa svojim drugom, sada takođe pokojnim Tomom Milinovićem, Krajem 60-ih, živi dokaz kako se i u ograničenim političkim i društvenim okolnostima Jednopartijskog sistema može biti profesionalno odvažan, skoro i avanturistički radoznao. Manir i stil Nidžinog i Tominog skupštinskog izveštavanja bio je ı ostao sve do današnjih dana nešto novo, OTiginalno, O Za OVO podneblje. Čitaoce j Je ushićivalo, a tadašnje političare ne tako retko bacalo u očaj. Njegova nedeljna skupštinska hronika, krokiobrazac kritičkog analiziranja političke i društvene svakodnevice BrozOvog Vremena, bila su izazov kome konzervativne i dogmatizovane „elite“ nisu nimalo bile sklone, a novim novinarskim naraštajima naprosto kao na tacni nudio model kako 1 u najtežim ı najdelikatnijim prilikama biti novinar u pravom smislu te reči. | ostati mirne profesionalne i ı ljudske savesti. „Razumem što su neki postali novinari da bi bili u radnom odnosu, ali ne mogu da shvatim da onaj ko želi da bude novinar može nonšalantno i ravnodušno da posmatra sve što se oko njega dešava. Ako u njemu nema bar zrnca radoznalosti, hrabrosti, spremnosti da zagrize, onda je promašio profesiju, možda i Život, a naškodio je i ovom surovo plemenitom zanatu.“ Toga se dobro sećam iz vremena kada je Nidža bio glavni urednik.

Taj mladalački, često i riskantni žar 0. bacanja u delikatne pisačke avanture, pratio ga je čitavom njegovom profesionalnom karijerom. I u Ba-

njaluci, i u Varšavi, a i RO povratka u zemlju, u vreme zahuktale „antibirokratske icvolnijaa u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji. Secirao je svakodnevno poljsku stvarnost, sindrom raspada jednog rigidnog ideološkog sistema, a lako se u njegovim tekstovima moglo Zapaziti UupOZOrenje ovdašnjoj javnosti šta bi joj se moglo desiti ukoliko zavlada ideološka ostrašćenost i zastranjenost, ako se jednoj krajnje neodgovornoj vladajućoj oligarhiji dozvoli da preuzme brigu za državu, narod i sudbinu običnih ljudi. Skoro nepogrešivo je osećao da će talas, koji se zavaljao posle famozne 8. sednice, gurnuti sve nas, a i druge oko nas, u potpunu propast. Umeo Je, bolje od mnogih drugih, kao sjajan poznavalac, hroničar i analitičar prirode istočnoevropskog ideo-

loškog koncepta, na vreme da prepozna

da će se sumorna priča Istoka još tragič-

nije reprizirati upravo tu gde je bilo manje povoda za tako nešto.

Visprenim, snažnim jezikom i stilom, uvek i obiljem činjenica, spojem znanja i iskustva, sa specifičnim i originalnim, njemu svojstvenim smislom za ironiju i sarkazam, britkom i oštrom kritikom, poslednju deceniju i svog profesionalnog (pokazalo se, nažalost, i životnog) putešestvija, ispisao je podebelu knjigu tekstova, kolumni, komentara, intervjua, analiza, svedočanstava o teškoj bolesti društva. O zemlji kojoj je sudbina pružila jedinstvenu priliku da bezbolnije i brže od ostalih premosti svoju ideološku zabludu, ali koja nije odolela fatalnoj privlačnosti olakih vođinih obećanja, nacionalističkih euforija, ksenofobije prema

svemu što se nije uklapalo u vlastodržački spektar „boja postosmaškog crvenog sunca nad Srbijom“.

Sve što se ispodešavalo posmatrao je u Borbi, Našoj Borbi ı svom Danasu istančanim ali neumoljivim pogledom iskosa ı popreko, nadajući se da će se Sezam konačno otvoriti ı za sva vremena progutati gluposti, zablude, iluzije, zloupotrebe i nastranosti Jedne političke matrice za koJu, u svom neprekidnom profesionalnom angažmanu, Nikola Burzan nije želeo da ima razumevanje.

Znao je Nidža Još 28. marta ove godine, kada je napisao svoju poslednju kolumnu „Kome je odzvonilo“, da će svemu tome kad-tad doći kraj, nadao se da će doživeti da ı nama ovde, u ovoj nesrećnoj sredini, bude „malo dosadno“ kao u onom „propalom kapitalističkom svetu“. Bolest mu je to zadovoljstvo uskratila. Njegove kolumne „Sezame, Otvori se“ više nema, utorak će zaljubljenicima u njegove sjajne žaoke biti prazan dan. Nama, njegovim kolegama, drugovima, saputnicima i sapatnicima, ipak ostaje zadovoljstvo da smo toliko dugo bili na istom brodu. I što je ostavio tako dubok trag. Ivan Torov

peh IDE PaYR AL,