Данас
|
HRONIKA
T)anas
· Kraljevo, Radio Jasenica, Smederevska Palanka, Radio
DBAVEŠTENJE EITACIMA
Direktori i glavni urednici najvećih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog Nezavisnog udruženja novinara Srbije da do daljeg ti mediji ne izveštavaju sa konferencija za novinare SRS, ne prenose saopštenja te stranke, kao ni izjave njenih funkcionera. Ova odluka izraz je našeg protesta zbog pretnji lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Sešelia hapšenjem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da država, primenjujući zakon, spreči izazivanje nasilja, širenje mržnje i svake vrste netrpeljivosti. Pozivamo i druge medije da nam se pridruže.
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Blic, Beta, B2-92, Danas, FoNet, Glas Javnost, Radio Indeks, TV Mreža, NIN, TV produkcija VIN, Vreme, Republika.
· Protestu su se priključili i: . .
Radio Aleksinac, Radio Bajina Bašta, Radio BOOM 93, Požarevac, JP „Čačanski glas“ (radio, TV i lokalni list), Radio Đević, Smederevska Palanka, Radio Clobus,
Kontakti, Priština, Radio Kragujevac, Radio Kraljevo, Radio M+ Mladenovac, Radio Pančevo, Radio Patak, Valjevo, Radio Pirot, Radio Požega, Radio Sombor, Radio Trstenik, Radio Subotica, Radio Užice, Cradska TV Niš, TV Bajina Bašta, TV Kmgujevac, TV Kraljevo, TV Glas Obilićeva, Novi Kneževac, TV Lav, Vršac, STV Negotin, TV Grk, Prokuplje, TV Požega, TV Pirot, TV Pančevo, TV Trstenik, TV Dević-Smederevska Palanka, TV Soko, Sokobanja,TV BB Kanal 4 Bajuna Bašta, Nezavi-
vine, Magazin Has, Pečat, Žig, Tibiskus, Kolubara, Porodični krug, Bajinobaštanske novine, Moj Kovin, Sedmica, Vesti, Novosadski nedeljnik, Građanin, Nezavisni, Bečejski mozaik, Kikindske novine, Timočke nouine, Ibarske novosti, Pančevac, Bulevar, Somborske novine,
Parlament, Vojvodina, Srpska reč, Sloboda i Pobjeda.
Opa a ge
ITIITITEIGTH
JIE 037 7D privalni 5 _7) SNE TC O 557} OCI _
i obešlećenje kažnjenih medija po neustavnom Zakonu 0 javnom informisga-
nju. Od današnjih fužitelja fražićemo Ofeto. _____ Onaj ko posegne za ovim represivnim zakonom trebalo bi da se zapilao ličnoj odgovornosti kad suira u demokratskoj Srbiji nostupi vladavind prava. i kad bude odgovarao za postupke učinjene RIIAF [S4|}}hh} ra. Od:zahteva da
Ukupne dosadošnje kozne dostigle su:29,074.000 dina nam se olelo Vrali nećemo odustali.
Zvonko (Stanimir) Miljković, desetar VJ u rezervi. Rođen 16. aprila 1972. u selu Bresje, opština Kosovo Polje. Na Kosovu i Metohiji bio u sastavu 115. vojnoteritorijalnog. odreda Vojnog okruga Priština. Poginuo 3. Juna 1999. u selu Cirez kod Glogovca. Porodica: kćeri Anica i Tamara. Odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Ivan (Milomir) BeočaDin, VOjnik VJ u rezervi. Roden 21. decembra 1972. u Kraljevu. Na Kosovu i Metohiji bio u sastvu 2. pionirske čete inžinjerijskog bataljona
252. oklopne brigade. Ranjen 15. maja u reJonu sela Ljubižda, opština Orahovac. Od posledica ranjavanja preminuo 20. maja na VMA u Beogradu. Odlikovan Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti.
Siniša (Jovan) Radiš, potporučnik VJ. Rođen 30. juna 1976. u Kninu. Službovao u 31. bataljonu 126. brigade vazdušnog osmatranja, Javljanja i navođenja. Poginuo 6. aprila 1999. u rejonu planine Maljen od dejstva NATO avijacije. Odlikovan Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti.
Napomena: Podaci preuzeti iz knjige „Junaci otadžbine“
U Prištini je danas otvoren Američki informativni centar. Centar se nalazi u jednoj privatnoj kući čiji je vlasnik
ponedeljak, 5. jun 2000. 5
U subotu na Novom groblju sahranjen novinar Nikola Burzan
Sezam se 7atvonio
Nastavak sa 1. strane
Opraštajući se od Nikole Burzana glavni urednik Danasa Grujica Spasović rekao je da je tri dana odsustvovao iZ redakcije, a kada se vratio više ništa nije bilo isto.
- Kolege su delovale ozbiljno, odsutno i zaDrinuto, nije se čuo glasni smeh, uobičajene šale i vreva. Naravno, ne zbog svakodnevnih pretnji da će list biti zabranjen i zatvoren – jer tu mogućnost ne isključujemo još od prvog broja; ne ni zbog hapšenja i privođenja naših novinara – jer smo sve zalihe straha odavno već potrošili; ni zbog neverovatno UpOInog ponavljanja da smo izdajnici, ništarije, strani plaćenici, NATO saveznici – jer su učinili sve da nam ogade velike i važne reči; ne ni zbog učestalih suđenja i besramne pljačke naše redakcije – Jer smo se navikli na siromaštvo, bedu, male i neuredne plate i honorare. lako sam za tužnu vest čuo još na putu,
iako sam bio pripremljen za
tako nešto, u trenutku kad sam ušao u redakciju shvatio sam da je list Danas ozbiljno ranjen, da je izgubio jedan, i to najbolji, deo sebe. Ostaje mi da se nadam da ćemo se povratiti, mada više nijedan utorak neće biti kao pre, ni za nas u redakciji, ni za desetine hiljada čitalaca.
Spasović se osvrnuo na trenutak kada je prošlog proleća prvi put osvanuo utorak bez kolumne „Sezame, otvoJi 30
-– Bio sam obasut stotinama telefonskih poziva, telegrama ı pismima besnih i razočaranih čitalaca. Tek kad bi čuli razlog – da nije reč o zamoru, već o bolesti i operaciji – razočaranje bi prerastalo u zabrinutost. A kad se ova, nesumnjivo najpopularnija rubrika u listu,
Sindikati o Vladinom preuzimanju GSP
Učinjeno Rumano delo
saopšenju ASNS je naglašeno da ovakvo prepucavanje dve vlade oko javnog prevoza „samo svedoči da im niJe stalo ni do građana, ni do radnika“.
Predsednik Sindikata vozača GSP i predsednik Unije slobodnih sindikata Jugoslavije Dragoljub Stošić je u izjavi za Danas posebno naglasto da je „ sindikatima manje važno koja politička opcija vodi računa o komunalnim sistemima sve dok dobro funkcionišu i dok radnici imaju od čega da žive“. On je takođe rekao da se njegov Sindikat ne protivi, već i podržava odluku Vlade o preuzimanju GSP, jer joj to daje za pravo i Zakon o lokalnoj samoupravi.
– Svaka Vlada ima pravo to da učini. Nazvao bih to čistim humanim delom, jer je stanje u GSP posledica nemara nadležnih, ne samo od 1997. godine, već i iz vremena sa po-
Beograd – Kada je reč o položaju zaposlenih, odluka republičke Vlade da preuzme od Skupštine grada ingerencije nad Gradskim saobraćajnim preduzećem naišla je na odoDbravanje kod dela članova i državnog i nezavisnih sindikata. Osim socijalne, priča ima i političku dimenziju.
– Kako se vladajuća koalicija postavila prema nadležnostima opozicije u GSP jednako je onome što je svojevremeno uradio Zoran Đinđić vrativši u Miloševićevo krilo tek započetu promenu sistema privatizacije od 30 odsto, koja je usvojena u vreme Ante Markovića. Sada su lideri Srpskog pokreta obnove, znači ne govorim O stranci, vratili Miloševiću ono što im je narod poverio. Time su još jednom potvrdili da opozicija održava na vlasti vladajući režim i to je glavni razlog što se stanje
Dobar vetar i mirno more: P.
ponovo pojavila - opet su zvali, prepuni zahvalnosti za poslasticu bez koje više nisu mogli. Nešto slično dogodilo se i nakon 28. marta ove godine – kad je sezam poslednji put zauzeo svoje počasno mesto u listu. Nažalost, ovog puta neće biti povratka.
„Nikad nisam govorio na sahrani“, nastavio je Spasović. „Smatrao sam – a smatrami dalje – da o velikom bolu najglasnije govori tišina. Zato nisam pomenuo ni smrt. Koliko više učim, čitam, slušam i razgovaram, sve manje razumem šta je to. Uostalom, ako neko ostavi tako veliki trag za sobom, ako svojom dobrotom, ljubavlju, znanjem, energijom inficira hiljade ljudi – takav čovek nas nikada ne napušta. Danas sam govorio samo zato da bih jednom velikom čoveku, sjajnom novinaru i dragom prijatelju poželeo dobar vetar i mirno more“, rekao je Spasović na poslednjem oproštaju od Nikole Burzana.
U ime porodice od Burzana se oprostio Ljubomir Zekavica: – Zapala mi je tužna dužnost da se u ime porodice,
nl oproštaj od Nikole Burzana
rodbine i bliskih prijatelja Nikole Burzana, ja oprostim od njega i izgovorim nekoliko rečenica, kojima neću biti u stanju ni da načnem istinu o bogatoj ličnosti, o sjajnom čoveku, mužu, ocu i bratu.
Moje uspomene na Nikolu, koje ću negovati dok sam Živ, uspomene su prijatelja na jedno lepo i nPepomučeno prijateljstvo i kumstvo, koje Je trajalo skoro četiri deceniJe, koje ni grob, ubeđen sam neće moći da potre.
Već duže vreme živeli smo sa slutnjom i strepnjom, da
se neumitno približava dan, koji će nas i pored nepojamne Ksenijine i Jelenine brige i borbe za Nikolin život, rastaviti.
Taj mučni, taj tužni dan, evo došao je. Teška bolest sa kojom se borio godinu i po dana, pobedila je, rekao je Zekavica. On Je istakao da je veliko olakšanje za porodicu bila pažnja, briga i tople reči prijatelja i kolega iz lista Danas, sa kojima je taj list osno.Vao ı sa njima ga save_|esno uređivao, smelo, #26 hrabro i na profesional| no najbolji način. | - Ne umem da nađem prave reči utehe, za bol i gubitak za srušene ı urušene Kseniju i Jelenu, za nežnost, za ljubav i brigu sa. kojom su se do sudnjeg dana borile za njegov Život. Oprostite mi.
Molim Kseniju, Jelenu, braću i ostalu rodbinu, da nas, prijatelje i kumove svrstaju u red onih, koji najiskrenije saučestvuju u njihovoj tugi i bolu.
Zbogom, ili tačnije do viđenja Nikola Burzanu, veliki i umni, dragi naš prijatelju, i neka ti je za sve što si učinio u životu slava i hvala – rekao je Ljubomir Zekavica, nad grobom Nikole Burzana. R.MD.
ĐO
_ Celog jivgla navinmam
~ Nikola Burzan rođen je 1935. godine u Podgorici. Cim--
naziju je završio u Podgorici, a svetsku književnost je · studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinar· Stvom je počeo da se bavi još kao srednjoškolac, a najvei deo njegovog dugogodišnjeg novinarskog stvaralaštva bio je vezan za-kuću i list Borba, u kojima je prošao sve.
stepenice profesionalne karijere. Od 1957. godine, Bur--
| zan je u Borbi bio saradnik u gradskoj rubrici, dopisnik
iz Banjaluke i Ljubljane, skupštinski izveštač, dugogodi| šnji dopisnik iz Varšave i potom urednik Unutrašnje: Političke rubrike. Nikola Burzan ostaće upamćen i kao najmlađi glavni urednik u istoriji Borbe. Burzanove kolumne u Borbi, Našoj borbi i Danasu predstavljale su školu za mnoge generacije novinara. _
Radionica VZDP u Pančevu
Evnopiska apijentacija Snhije Ran 0Sn0v
Pančevo – Režim ne želi preduzeća koja slobodno i samostalno posluju već želi sve da kontroliše, pa čak i hiljade privatnih preduzetnika. Zbog toga među 60 hiljada aktivnih preduzeća imamo najviše onih koji priliku za profit nalaze jedino u sivoj ekonomiji, ali i onih, povlašćenih, koji imaju monopol i neplaćanjem poreza i dadžbina obrću veliki novac – istakao Je prof. dr Pavle Popović na drugoj u nizu „Radionica graditelja bolje Srbije“ koja je u organizaciji Veća za demokratske promene održana u subotu u Pančevu.
Pred stotinak učesnika Radionice, najviše govora bilo je o poljoprivredi, preduzetništvu | medijima, ali i aktuelnom unutrašnjem i spoljnopolitičkom stanju u kome se Srbija nalazi. Bivši. diplomata 1 ministar dr Ilija Đukić, aposrofirajući nužnost promene režima kao preduslov svega, naveo je da se posle toga moraju povući tri važna spoljna politička koraka: normalizacija odnosa sa svetom i normalizacija odnosa sa susedima
'bra
dućnosti Kosova.
Albanac. Covoreći na prijemu povodom otvaranja Cen-
· Džon Kornblum, pomoćnik američkog državnog seetara za Evropu je rekao da će Centar biti mesto okubljanja i razgovora svih građana Kosova. Kornblum je dodao da američka adminstracija održaVa dijalog „sa svim stranama u ovom delu sveta“ i sa svim Muvoima vlasti u Jugoslaviji kako bi doprineli boljoj bu-
~ Kosovo – naglasio je Kornblum „nije američki prolem, već problem naroda u njemu i Ovog regiona“.
u Srbiji ne menja. SPO je jednostavno u dogovoru sa njima predao GSP, čime je grubo izdana volja i poverenje Beograđana, kaže potpredsednik UGS Nezavisnost Milan Nikolić u izjavi za Danas.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata je osudila i usprotivila se svakom „prepucavanju političkih protivnika“ na štetu Beograđana i radnika GSP zarad ubiranja kod birača. U
četka devedesetih, kada je lažni socijalista Nebojša Cović omogućio da odu Slobodanka Gruden i bivši direktor Goran Cvoro i na kormilo javnog prevoznika doveo Mihaila Glavičića, rekao je Stošić i upozorio da će poslednji događaji u GSP imati efekta samo do izbora, jer „oni koji su preuzeli preduzeće nemaju sredstava za trajnije rešenje problema gradskog prevoza“. S:
i, na kraju, regulisanje statusa u UN i međunarodnim organizacijama i vraćanje spoljnog duga koji je država preuzela. „Sve to može da se ostvari ako kao osnov uzmemo evropsku orijentaciju“, rekao je Đukić. | _ Nevena Simendić, novinar RTV Pančevo, istakla je da je ova kuća mukotrpno osvajala delić po delić slobode, nastojeći da ne pod| legne uticajima političkih stranaka.
J K