Данас

10

utorak, 6. jun 2000.

Branko Dragaš, bunkar o „Programu 20 Das SDI.

Mgvi nouream za nove ljute

Nije reč o krizi, već o propasti države i zbog toga koristimo reč „spas“

Srbija kao država regiona, KOsovo podeljeno na srpski i albanski deo, rigorozna štednja u državnom aparatu, uz drastično smanjenje broja vojnika i policajaca, samo su Heh, od predloga koj e sadrži „Program za spas Srbije“, autorsko delo grupe nezavisnih stručnjaka iz razlčitih oblasti. Ova] spis ij Je za vladu eksperata koja bi bila izabrana na demokfatskim izborima, a njegovi potpisnici ističu da ih moralno podržava Svetski sabor Srba iz Hajdelberga, te da nisu zainteresovani za bilo kakvu funkciju u vlasti.

– Smatramo da strasti eb) da se smire, kako se ne bi dogodilo da dođe do sukoba u Srbiji, odnosno da na izborima treba da se pokaže ko je spreman za promene. Ukoliko snage promena izgube na izborima, one moraju da priznaju pobedu režima i da nastave pripreme za sledeće – ističe u razgovoru Za Danas Branko Dragaš, beogradski bankar, koordinator „Programa za spas Srbije“.

Narastajuća represija i gašenje medija ozbiljne su prepreke iole

· poštenim izborima, samim tim i za osnovnu ideju „Programa za spas Srbije“, vladu stručnjaka?

– Mogućnosti za ostvarivanje našeg programa su se pogoršale. Režim svestan toga da je ekonomski iscrpio snagu naroda, da Živi U IZOlaciji ı da ne nudi nikakvu perspektivu, nemoćan da otvori privredu i društvo, vrši represiju. Io je Doslednji u nizu pogrešnih poteza tog režima. Međutim, svaki režim propada kad istroši istorijsku energiju svoga naroda, a ovaj režim je to učinio. Razlog zbog kojeg još nije pao je to što svenarodno nezadovoljstvo – 72 odsto ljudi traži promenu režima, 64 procenta Živi ispod egzistencijalnog minimuma –

nije artikulisano, jer opozicija nije dorasla istorijskom zadatku.

Nema izlaska na izbore pod ovako nepovoljnim uslovima. Mi predlažemo da nastane udružena koalicija demokratskih snaga promene, u koju treba da uđu stranke, sindikati, nevladine organizacije, Otpor i svi pojedinci iz zemlje i dijaspore koji su nezadovoljni režimom. Odmah treba da prestanu sva neuspešna okupljanja koja organizuje opozicija i da se održi sastanak demokratskih snaga radi izrade strategije za izlazak na izbore. Potrebno Je da se izradi konkretan program udruženih demokratskih snaga promena ı nađu potpuno novi ljudi koji treba taj program da nose, a Zatim postaviti uslove Za iZlazak na izbore.

Da li jei za koje vreme, uistinu moguć „spas Srbije“. Da li samo u slučaju da se vlast poveri ekspertskoj vladi, kako vi predlažete?

– Problem u kojem se nalazimo je izuzetno složen i zbog toga koristimo reč „spas“. Ne radi se, dakle, o nekoj konjunkturnoj krizi, već o propasti cele privrede 'i države. Društveni bruto proizvod je, Tecimo, pao na ispod hiljadu dolara godišnje, a tada država u Ujedinjenim nacijama ulazi u red onih kojima je potrebna posebna pomoć zbog osiromašenja. Smatramo da bi, ukoliko se postavi ekspertska vlada, došlo do otvaranja zemlje, priliva stranog kapitala na osnovu projekata koje bi ta vlada donela, opšte liberalizacije (ukidanje taksi, poreza, prireza koji guše privredu). smišljenom strategijom razvoja kapitalističke Srbije možemo da iskoristimo konjunkturni rast u svetskoj privredi i trgovini i da dohodak po glavi stanovnika najmanje udvostručimo za pet godina.

· smatramo da se tim simbolom pi

Značajno poglavlje programa čini štednja u državnom aparatu. Koliko realno može godišnje da se uštedi racionalizacijom u OTganima uprave, vojsci i policiji?

– Po našim podacima i proračunima, moglo bi da se uštedi više od milijardu maraka. Nova vlada Di trebalo da ima devet umesto sadašnjih 36 0 a samo uštede na

u Sta na savremene O ke iz programa, neki delovi, poput

DOTROR slogana ROUČ — U

vom svetu, nego samima se i OD beznađu, · ravnođušnosti. __

Rom, II i o im

kazuje naša sloga,

Konačno, da li je arhaičan čo_

vek koji nosi italijansku mašnui · odelo, engleske cipele, trguje akci- | jama na berzi u Njujorku, vozinemačka kola, a posle radnog vre· mena uzme gusle i gusla: Ako pe va izvorne 'krajiške pesme, ili je kuću Edi po starim | · običajima ;

platama administracije prešla bi 17 miliona maraka godišnje. Smanjivanjem broja policajaca sa 120 na 30 hiljada, ostvarila bi se ušteda na platama od 220 miliona maraka. Smanjivanjem Droja vojnika i ofici-

ra, kao i kompletnom vojnom reorganizacijom, vojni rok bi se služio šest meseci, od kuće, sa samo jednim obrokom na teret države, ušteda bi bila nešto veća od 500 miliona maraka. Niko, naravno, ne bi ostao bez posla, jer bi se uštede iskoristile da se deo ljudi prebaci u grane koje proizvode i zarađuju. Izvršila bi se prekvalifikacija, ili bi dobili povoljne kredite za razvoj privatnog preduzetništva. Sa tim uštedama trebalo bi da se izađe pred međunarodne finansijske institucije i pokaže da je vlada domaćinska, efikasnija da zna šta hoće.

Da li su autori programa kontaktirali sa političkim strankama i kakve su eventualne reakcije? ~

– Program je ponuđen široj javnosti, on je završen, ali je otvoren za sve ljude koji misle da mogu da O poboljšaju. Nudimo ga svima

oji su zainteresovani Za spas države, nažalost, vrhovi oligarhijskih struktura vlasti i opozicije nisu pokazali interesovanje za naš program. Koliko je realno .da u bliskoj budućnosti dođe do podele Kosova na srpskii albanski region, kako je predviđeno Programom?

– Po našem modelu, Srbija bi bila država sa 12 regiona, od kojih bi jedan bio kosovski. Kosovo je sada OOU okupirano od strane

ora. Mi smatramo da nova demokratska vlast u Srbiji, predstavnici albanskog naroda ı međunarodne zajednice treba da se dogovore o tome kako će da izgleda Kosovo. Demokratske promene u Srbiji dovešće ı do promene spoljne politike u Srbiji. Umesto inadžijske politike suprotstavljanja celom svetu, kreira-

SRĐAN STEVANOVIĆ

će se realna politika saradnje i priklanjanja aktuelnim tendencijama.

Naš predlog je da se u demokratskom dijalogu, umesto sadašnje represije na Kosovu, pređe na dogovore. Nova vlada bi morala da angažuje najveće stručnjake iz razviJenih zemalja koji bi po papirima videli ko su vlasnici imanja na Kosovu, na osnovu čega-bi se uspostavila pravna regulativa za početak razgovora. Sve najpre mora da se vrati u prvobitno stanje.

Programom su predviđene mogućnosti za uspostavljanje novih odnosa između Srbije i i Crne Gore?

Posle demokratskih promena u Srbiji treba sesti sa braćom Crnogorcima – Jer mi jesmo braća – da Dismo se dogovorili u kakvoj državi želimo da živimo. Nudimo tri modela, redefinisanje odnosa unutar savezne države koja bi se zvala „Srbija i Crna Gora“, sa nekoliko zajedničkih ministarstava, zatim konfederaciju dve nezavisne države ı carinsku uniju nezavisnih država, sa slobodnim protokom ljudi, robe ı kapitala, bez pasoških kontrola i carina – da svako plaća svoje račune. Taj treći model je možda i najprihvatijiviji. N. D.

Kako su Beograđani juče dočekali početak isplate stare devizne štednje

SRĐAN STEVANOVIĆ

'Nema dovoljno novca: Devizne štediše čekaju dinarske isplate

Nastavak sa 1. strane

svega oko stotinak štediša.

ne štede.

Jedina stvar koja nije razlikovala poslovnicu Slavija banke u Ulici srpskih vladara od ostalih banaka, je što su se i tamo u redu uglavnom stajali najstariji sugrađani. „Ma, ne isplaćuju novac od pola jedanaest, a na svako pitanje samo kažu sačekajte“, vidno Je iznervirana baka Mirjana, koja takođe čeka od devet sati, ali Je jako podnevno sunce nateralo da potraži spas ispod jedne od obližnjih tendi. Prema njenim rečima to je ı razlog što Je broj štediša Jako mali, svega oko pe-

_desetak. Za dva i posataradapo _računici prisutnih isplaćeno je _ Uekalo da donesu pare sa Kipra“ „tvrdi 05 podišnji Oea koti je radom u Francuskoj, uštedeo i u nekada Ljubljanskoj, a sada · Slavija banci ostavio oko 170.000. DEM. Ovo što mi sada daju je ništa, ali da znaju da ovoj državi ništa neće krenuti dok ne vrati štednju, kažei dodaje da bi sve bilo drugačije da je pare dao u banku u Sloveniji. Na pismo sa fotokopijama knjižice, koje j je uputio centrali Ljubljanske banke u Sloveniji, odgovoreno je da je deobni bilans zavrSep. U DroGvnom bi, kažu, vrlo rado izašli ı u Susret. -

·Na trenutak, prisutne je oraspoložilo pitanje zašto nisu sačekali 1. juni pa da umesto di-. narskih uzmu pravih 150 maraka. „Pa, vidite da nemaju ni dinare da nam daju, koje ovde štampaju, a kako će marke“, jada se Zaga LJ., penzionerka i dodaje da su Joj na godinu dana star zahtev za isplatu troškova sahrane, a na ime stare devizne štednje, iz ove banke uredno odgovorili sa – „nema para“. Zbog svega toga svojim potomcima saetuje da troše i uživaju samo da

Jedna od retkih koja je DL, da se predstavi punim imenom i prezimenom Magdalena Cvetanović, čeka jer Joj je ćerka u

- drugom stanju, pa će se broj članova porodice uskoro povećati

na šest. Na kompliment da izgleda premlado za starog deviznog štedišu, sredovečna 8OsDOđa odgovara da je tu zbog štednje svoje majke, koju deli sa bratom i sestrom, kao i da se nada da joj zbog toga neće praviti probleme. Pitanje novinara, da li među prisutnima ima i onih sa ulogom od više stotina hiljada maraka, ponovo podstiče smeh uz komentar da takvi ne čekaju za 150 DEM.

Nedaleko odatle, na ulazu u

Jubanku, tiska se pedesetak ljudi, ali je naša konstatcija da Je red kraći nego pre:dva sata, vrlo brzo biva opovrgnuta. „Jeste red manji, ali su se svi nagurali u ulaz i hol“, kaže iritirano stariji sugrađanin, dok upozorava SVOg VIšnjaka da ne ulazi preko reda. 1 on čeka od ranih jutarnjih sati ali ne može da proceni koliko je ljudi isplaćeno. Među, sedim glavama primećujemo i nekoliko mla-

· Slovenci stu ili 10

đih lica. Jovan je student i čeka ~

isplatu za štednju svog oca, a na pitanje kakva Je sudbina 3.000 dinara odgovara: „Ma, to nije ni za letovanje“

Podsetimo, kako je prošle sedmice najavio savezni ministar {iunansija Dragiša Pešić, za isplatu starih deviznih uloga u domaćoj valuti obezbeđeno je 300 miliona dinara. To bi, kako Je rekao, trebalo da bude dovoljno, jer u Narodnoj banci Jugoslavije očekuju da oko milion i po štediša (od ukupno oko tri miliona) 7

hvati ovu ponudu. Ko ne bude hteo dinare, trebalo bi, od 1. jula, da stane u red za isplatu u devizama. lako štediše Dafiment banke i ostalih „piramidalnih“ banaka imaju isti tretman kao ı štediše državnih banaka, oni „nisu predviđeni za isplatu u dinari. ma“, ali – po ministrovim rečima – i za njih će isplata prve rate štednje u devizama početi 1. jula. Isplata sledeće rate predviđena je za 28. decembar. R. Repija