Данас
Rat između Eritreje i Etiopije se ponovo rasplamsava
Asmara – Fritrejski izvori naglašavaju da je, posle oštrih sukoba do kojih je došlo za vreme prošlog vikenda, razmena artiljerijske vatre u borbama protiv etiopskih snaga ponovo bila intenzivirana u ponedeljak u zoru na južnom pustinjskom delu fronta, u blizini luke Asab na Crvenom moru. „Kretanje i delovanje etiopskih borbenih aviona je vidno pojačano. Mi samo odgovaramo na napade i branimo svoje položaje“, izjavio Je Jemane Gebremeskel, savetnik predsednika Eritreje. Vlasti u Asmari tvrde da je samo u poslednjih nekoliko dana sukoba ubijeno, ranjeno ili zarobljeno više od 3.700 etiopskih vojnika. „Posle gubitaka koje su doživeli u subotu, ne mogu da zamislim da bi etiopske trupe mogle da krenu: u novu ofanzivu, Osim ako ne dovedu znatna pojačanja“, izjavio je Gebremeskel.
Za sada nema zvaničnih etiopskih komentara na račun ovih tvrdnji suprotne strane. Etiopski premi-
jer, Meles Zenavi, je izjavio u subotu da će njegove jedinice napustiti trenutno okupirane ertitrejske teritorije jedino pod uslovom da na tom prostoru budu stacionirane međunarodne mirovne snage. Pregovori koji se u Alžiru vode pod pokroviteljstvom Organizacije afričkog Jedinstva do sada nisu dali nikakve rezultate.
Etiopski zvaničnici su prošle nedelje izjavljivali da su njihove trupe dobile rat, pošto su prethodno duboko zašle u eritrejski državni prostor. Eritreja, nasuprot tome, tvrdi da obustave vatre ne može biti dok god se etiopska vojska ne povuče sa njenih teritorija.
Prema podacima kojima trenutno raspolažu Ujedinjene naciije, svoje domove 1 imanja Je do sada pod naletima ratnih dejstava napustilo oko 750.000 stanovnika Eriueje. Agencija Svetski program hrane namerava da do petka po kampovima za raseljena lica raspodeli 325 tona namirnica. (Rojters)
Neuspeh iokalnih izborna ui Rumuniji
Bukurešt – Na prekjuče održanim lokalnim izborima u Rumuniji gla-
salo je ukupno 44,54 odsto birača. Za izbor u prvom izbornom krugu bilo Je potrebno učešće više od polovine upisanih birača u izbornoj jedinici, a pobedio bi onaj kandidat koji dobije više od polovine tih glasova.
Prema objavljenim podacima o učešću građana na izborima, Jasno je da će se, sem retkih izuzetatka, pobednici ; znati tek posle drugog IZDOT-
utorak, 6. jun 2000.
Okončan rusko-američki susret na najvišem TUUOU
(Hihnamheni naketni Štit ostao snonan
Moskva - Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Bil Klinton, potpisali su prekjuče u Moskvi niz sporazuma iz više oblasti, uključujući tri deklaracije o kontroli nuklearnog naoružanja. Sporazum – Zajedničko saopštenje – predviđa naštavak ubrzanih pregovora o daljem smanjenju strateškog nuklearnog oružja i priznaje sporazum O balističkim projektilima iz 1972. kao „temeljac „ procesa razoružanja i globalne bezbednosti.
Klinton i Putin dogovorili su i saradnju u razmeni podataka takozvanih sistema za rano upozoravanje na lansiranje projektila, koji će pre svega Rusiji pomoći da pokrije „slepe đačke“, odnosno rupe u svom sistemu raketne odbrane. Memorandum o saradnji navodi da Informativni centar, koji će trenutno obaveštavati obe zemlje o lansiranjima raketa i drugim detajima, treba da počne da radi za godinu dana. Prema zajedničkom saopštenju, obe zemlje obavezale su se da onesposobe po 34 tone plutonijuma korišćenog za oružje i da ga nikada više ne upotrebe u tu svrhu.
Na zajedničkoj konferenciji za štampu posle sastanka, Putin je izrazio zadovoljstvo „atmosferom,
sadržajem i rezultatima“ pregovoTra, ocenivši da je ključno što je u spornim oblastima bila iskazana želja ne samo da se o njima razgovora, Već i da se „priđe rešenjima“. Putin je dodao da se nada da je „sve najgore u odnosima __ i Rusije)
prošlost“, opisavši SAD kao „jednog od glavnih partnera“. Klinton je, komentarišući predlog: Moskve da broj nukleranih glava bude smanjen na 1.500, rekao da je za sada dogovoreno smanjenje tog broja na 2.500. „Ići na manje značilo bi iz menu strateških planova“, rekao je
nog kruga, zakazanog za 18. jun, kada će se suočiti dva najbolje plasi- on, dodavši da Je kao predsednik
ne Stranke socijalne demo
stranke Trajan Basesku. (Beta)
rana kandidata iz prvog izbornog kruga, javljaju rumunski mediji. Prema rezultatima anketa koje su sprovele agencije za ispiHvanje javnog mnenja na osnovu O građana koji su glasali, najviše glasova među kandidatima za | donačelnika dobio je kandidat opozicioatije Sorin Opresku – 44 odsto. Na drugom i rećem mestu sa po 17 odsto glasova nalaze se kandidat vladajuće Demokratske konvencije Kalin Katalin Kirica i kandidat Demokratske
hRasceji ii Bugarskoj evpolevici
Sofija – Aleksandar Tomov ubedljivom većinom glasova izabran je za lidera opozicione parlamentarne stranke, Bugarske evrolevice, ali je deo najpopularnijih članova stranke napustio ili najavio napuštanje te partije zbog njenog autoritarnog rukovodstva.
Tomov, koji Je na kongresu ovog
„vikenda dobio oko 80 posto glasova 1.500 delegata, izjavio je da očekuje „uspon strake i da se Evrolevica nije pocepala“. On je izrazio uverenje da će ta partija ući u naredni parlament na izborima u pro-
leće 2001. godine i najavio ostavku od liderskog mesta, ako se to ne Ostvarl.
Bugarska Evrolevica ima 14 poslanika u 240-članom parlamentu, ali poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da svega oko dva odsto birača namerava da glasa za tu partiju, što nije dovoljno za ulazak u Narodno sobranje, za šta je.potreban cenzus od četiri odsto. Istovremeno, unutarpartijska opozicija Tomovu se odvojila i tokom vikenda formirala politički pokret Socijaldemokrati. (Beta)
Madrid - Ubistvo Hesusa Marije Pedrosa (57), člamd vladajuće Narodne partije i funkcionera regionalnih vlasti u BaskiJi koje se dogodilo u nedelju peto Je koje 0 Dpripisuje teroristima iz ETA od decembra prošle godine. Lokalni funkci-
Mova žPfva haskijske FTA
oner ubijen je hicem u potiljak izbliza u centru Duranga, nedaleko od Bilbaoa.
Baskijska separatisliččka organizacija ETA je u decembru, posle 14 meseci, saopštila da odustaje od primirja i već narednog a : meseca ubila je jednog novinara. _ Tihi petominutni protest u gradskoj:
Ona nije preuzela |- skupštini Duranga: Udovica ubijenog odgovornost za najno- i političara sa (O GI viji napad, ali političari ı mediji jednoglasno su ocenili da j je ono delo ETA, koja je u posled-
njih 30 godina u severnoj Španiji ı Južnoj Francuskoj ubila oko 800 ljudi. (Beta, JJ
američkom planu za Sistema za odbranu ~ al
abe prenosi BiBi-Si
ı emisij _
ida __ da
n 2 ruci
· da će SAD Da pristupiti - Zaciji SVO plana i da predse _ ku Putinu situaciju oteža _ Što se | prediz
_PrEg0VODi Ha Fziju
zapali u krizi
Suva – Pregovori o okončavanju krize na Fidžiju zapali su u ćorsokak, saopštile su vojne vlasti. Vođa pučista, Džordž Spejt, upao je 19. maja u zgradu parlamenta sa grupom naoružanih ljudi i zarobio prvog premijera zemlje poreklom iz Indije, Mahendru Caudrija, i veći deo njegove vlade. „Došlo je do ćorsokaka u pregovorima družanih snaga Fidžija i Džordž Spejta i njegovog tima“, saopštio je komandant vojske Frank Bainimarama posredstvom lokalnih radio stanica. „Nećemo se više baviti zahtevima Spejta i njegovih ljudi“, dodao je on. Bainimarama je rekao da ponuda vOjske – Dio ja za Spejta i većinu njegovih ljudi u zamenu za oslobađanje talaca i povraćaj oružja vojske -idaljei važi. (Beta, O
NATO. indipendent napominje. _ da u Moskvi privatno priznaju ·
· Britanski i ruski mediji O samitu.
ii pezultati
_ šeni, postavljene su tek osnove Za njihovo dalje razmatranje. ı Skrommiishod Samita 2000 je sau Mo ič- svim očekivan. Čini se da ni Vano tua da su se o nici o Putin i Klinton, nakon raz-
“.
n ni Moskva nisu sigurni”
šingion 'kakvi bi njihovi međusobni Ddnosi trebalo tačno da budu“, sio
članku naslovljenom– „Nulta“ u listu Vremja novosti.
oo je JO. rusko-američkih od
_ posa Završeno. Klinfon se suo-_ - Čava sa novom erom vladavine | Vladimira Putina koji nastavlja – Ostvaruje saradnju sa Iranom na polju nuklear nog naoružavanja, ne obraća” pažnju na „upade“ policije uod| redene medijske kuće, izjavljuje · da će možda razmotriti ulazak | _ NO dok jednovremeno. radi.
cima na izgradnji ta koji je na pr--
str. . partnera i slično“. vni Vedomosti komentari
SAD _
Mk doma jeza njega, o _
ly IKOJEIJ
ija PANHHĆUJO
S nestu uperen protiv ruskih -
spreman da ide do tog nivoa, čak i niže, ali pod uslovom „adekvatnog odgovora na izazove vremena“. Obraćajući se poslanicima Truskog parlamenta američki predsednik je juče rekao da će razvoj RusiJe u mnogome opredeliti situaciju na planeti u 21. veku. „Karakteristike 21. veka će „za sve u mnogome zavisiti od uspeha Rusije u izgradnji savremene demokratske države“, rekao je Klinton, dodajući da Je „budućnost Rusije u njenim sopstvenim rukama“ i da ne može Zavisti od drugih. On Je rekao da će SAD, donoseći odluku o širenju nacionalnog sistema protivraketne odbrane, pored drugih faktora, uzimati u obzir i interese Rusije. Klinton je dodao da će SAD pružiti podršku Rusiji za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao ı da SAD nameravaju da pomognu Rusiji u dobijanju finansijske pomoći MMF. „Rusija ne bi trebalo da bude jedina velika industrijalizovana zemilja van globalnog trgovinskog sistema“, poručio je Klinton poslanicima ruske Dume. „Podržaćemo vas, ali morate da znate da odluka o priključenju STO zahteva teške odluke koje samo vi možete da donesete“, podvukao je Klinton prilikom obraćanja Dumi. Američki predsednik juče je otputovao u Ukrajinu, a njegov ruski kolega u Italiju. (Rojters)
Gentnalne hanke stpahiijii
0 Maha na Benzama
Bazel – Banka za međunarodna poravnanja (BIS), centralna banka svih centralnih banaka, strahuje od berzanskog kraha, izjavio je njen predsednik i guverner švedske centralne banke, Urban Bekstrem. Visoka cena akcija na berzama predstavlja veliki rizik za svetsku privredu ı „Veliki motiv za zabrinutost“, izjavio Je on na godišnjoj skupštini BIS koja je juče počela u sedištu banke u Bazelu. Pred 49 guvernera centralnih banaka, članica BIS, Bekstrem Je izjavio da je u protekloj deceniji bilo previše kriza da se ne bi znalo da berze u brzo da izgube poverenje, pa nema nikakve garantije da će doći do „mekog prizemljenja“.
Na mnogim velikim berzama od početka·godine beleži se znatan porast vrednosti akcija. U Parizu je za pet meseci zabeležen skok za 13 odsto, u Frankfurtu za sedam odsto, dok je u Njujorku došlo do pada za 6,2 odsto, a u Londonu za 4,4 odsto. Prošle godine je na svetskim berzama, posle kraha u jesen 1998, došlo do veoma jakog skoka, zahvaljujući pre svega porastu vrednosti akcija nove privrede, odnosno kompanija visoke i informatičke tehnologije. Bekstrem smatra da je moguće izbeći dramatične korekcije naniže primenom odgovarajuće monetarne i budžetske politike ı nastavkom strukturalnih reformi. (Beta, AFP)