Данас

BRANISLAV KRSTIĆ: Kosovo pred civilizacuskom raskrsnicom (2)

_ Prpiomno nazdolilje

Stekle su se, očigledno, okolnosti koje zahtevaju izmenu Ugovora IZ Rambujea. Te okolno__| sti manifestovale su se proteklih

| deset meseci delovanjem NATO snaea i Misije UN na Kosovu. Od nadležnosti za koje je ustav (glava 1. Ugovora) utvrdio da pripadaju suvereno] državi - a bile su i brojne i značajne - nijedna | više nije u nadležnosti Jugoslavije. Centralno telo za sprovođenje Ugovora (gl. 5, čl. I), u čijem su sastavu predviđeni i predstavnici Jugoslavije i Srbije, nije obrazovano. Lokalne vlasti su u embrionalnoj fazi i praktično u rukama pripadnika OVK. Planovi za povratak albanskih izbeglica ostvareni su sa značajnim uspehom, a povratak srpskih i ostalih nealbanskih izbeglica pokušava se svesti na nivo pilot projekata. U ogromnom delu pokrajine, onom koji Je etnički očišćen, situacija Je mirna i Albanci ne vide potrebu za stranom upravom. Kosovo Je u Dprocesu secesije od Srbije ı Jugoslavije i sporazumom Misije UN sa predstavnicima albanske zajednice - bez učešća predstavnika “države kojom od 31. 1. 2000. deluje „Zajednička administrativna struktura”, secesija je praktično obavljena. Tokom proteklih deset meseci odredbe novog ustava Disane su „na terenu” i novi prelazni ustav bio bi, zapravo, njihova legalizacija.

Nezavisno od ishoda Inicijative ona pokazuje da činioci koji upravljaju krizom na Kosovu smatraju da je „suštinska autonomija” koja Je utvrđena ustavom pre godinu dana u Rambujeu prevaziđena. Ta ocena se donosi u vreme kad ostvareni rezultati dobijaju uglavnom negativne ocene, kad se dovodi u pitanje ') put kojim su NATO i Misija UN sprovodili Rezoluciju Saveta bez-

'Branislav Krstić

kao načina života ljudi. Misija UN i NATO su, međutim, izdvojili samo jedan grad na Kosovu, Kosovsku Mitrovicu, koju hoće da učine multietničkom. Borba pripadnika OVK da „oslobode” i severni deo Mitrovice vodi ka ukidanju jedinog mesta na Kosovu u kome Srbi žive bez segregacije, imaju bolnicu, lakultet, ulice sa rad-

gu otići na autobusku stanicu i putovati Dez pratnje Kfora. Srbima bi se, time, oduzeo ı manji deo tog grada u kome su do nedavno bili većinsko stanovništvo. Paradoksalno je da je preko 40. 000 vojnika NATO ı osoblja Misije UN izabralo samo jedan grad da preko njega gradi multietničko Kosovo. Ako se očekuje uspeh izbor je trebalo da padne na Prištinu. Izbor Mitrovice dovodi u pitanje motive ovog nastojanja. Pogotovo što se ni deo te upornosti ne unosi u promenu statusa enklava, pa, na primer, blizu 10 hiljada Srba u Sirinićkoj župi (Strpce) živi pod zaštitom Kfora, dobijajući hranu ili struju koliko im, i kad im, obezbedi Kfor. Niko previše ne ometa tih 10 hiljada Srba, jer takva enklava nije dugog veka. Da li to znači da su dobri Srbi oni koji su u enklavama? Na Kosovu je izvršena segregacija stanovništva ne po ver1, kao za vreme Turaka, nego po poreklu, koja je u Evropi poznata kao getoizacija. Misija UN to posredno podržava, predlažući, na Drimer, uspostavljanje „kancelarija” vlasti u srpskim enklavama - za razliku od standardnog oblika vlasti - mada za to nema osnove u Rezoluciji UN. Suština borbe za muhltietničko Kosovo može se sažeti u jednu rečenicu: da li će se segregacija stanovništva po poreklu potpuno ukinuti, time i enkla-

Multietničko Kosovo mora da podrazumeva nestanak enklava kao načina života ljudi. Misija UN i NATO su, međutim, izdvojili samo Jedan grad na Kosovu, Kosovsku Mitrovicu, koju hoće da učine multietničkom

bednosti 1244 i kad udružena Opozicija u Srbiji postaje činilac i na međunarodnoj sceni. Sve su to indicije koje ukazuju da situacija na Kosovu ulazi u prelomno razdoblje. Ukoliko je ova ocena tačna neophodno je da se celoviUje sagleda situacija. Njeno saO OJ bilo bi nepotpuno ako 1 se svelo samo na opštepoznate Ocene, budući da je put kojim je NATO rešavao krizu na Kosovu Opteretio stanje novim problemima koji nisu postojali pre nego šio Je zaposeo Kosovo. Ograničen prostorom navešću četiri. Segregacija stanovništva po poreklu. Rezolucija 1244 je zahtevala da se u svim gradovima i opštinama obezbedi normalan ŽiVOt stanovnika, bez diskriminaciJe: Međutim, NATO i Misija UN su omogućili da se na Kosovu stvore neravnopravni uslovi Života stanovništva. Normalan Život može da ostvari albansko stanovTUŠ(VO na teritoriji EOtOvoO cele poajine, a srpsko samo u severnom delu Kosovske Mitrovice i tri Seoske opštine u njenom zeleđu. | Ostalo slovensko stanovništvo | Burnuto je u enklave. Multietničko Kosovo mora da drazumeva nestanak enklava

ve ili će Misija UN prihvatiti da enklave - koje se mogu nazvati i kantoni ili zone - ostanu kao način Života slovenskog stanovništva. Institucionalizacija segregacije označila bi konačni poraz ljudskih prava na Kosovu. Ostvarivanje multietničnosti je imperativni zadatak i odnosi se na sve gradove i teritoriju u celini i stoga Je povratak sveg stanovništa kućama ključno pitanje iz koga proističu ostala. .

Stvara se etnička „država”. Interregnumom kojim su NATO snage omogućile OVK da preuzme vlast, potom merama koje je Misija UN preduzimala, pokrajina je praktično pretvorena u nezavisnu albansku teritoriju sa prerogativima države. Međutim, na etnički čistom Kosovu ne može se graditi multietnička i građanska, nego samo etnička 'država”. Merama koje preduzima Misija ne može stvoriti građanina nego et ničkog subjekta. Etnički pristup u izgradnji države” u EvTop!, posle Drugog svetskog rata, bio bi ravan porazu. U Bosni predstavnici Evropske unije ı SAD ne dozvolj avaju gradnju etničke države, a na Kosovu je prihvataju. |

Nastavlja se

njama, u kome mo-

tljiviji i najdelikatniji da se opi-

še. Posle 1945, genocid nad Jevrejima Je postao paradigma savremenog varvarstva, samo se O njemu govorilo kada se skretala pažnja na teror nad masama u XX veku. Mada su, u prvom trenutku, negirali specifičnost progona JevreJa od nacista, komunisti su brzo shvatili prednosti za sebe, ako se stalno podseća na taj genocid da bi se podsticao antifašizam. Poznata fraza Bertolda Brehta „odvratna Životinja je Još noseća” koristila se stalno i kada joj je bilo mesto 1 kada nije. Kasnije fokusiranje pažnje na to izuzetno divljaštvo sprečavalo je da se primeti drugo, isto, sada u svetu komunizma. Najzad, kako je moguće Zamisliti da oni, koji su svojom pobedom doprineli da se uništi jedan genocidni sistem, sprovode iste te metode? Najčešće je odbijano da se prihvati taj paradoks.

Prvi zaokret u zvaničnom pTriznavanju komunističkih zločina je nastupio 24. februara 1956. To veče, Nikita Hruščov, prvi sekretar, došao je za govornicu na XX kongresu KP SSSR-a. Zasedanje je bilo zatvoreno Za javnost, samo su delegati prisutvovali. U potpunoj tišini, zapanjeni delegati čuju prvog sekretara Partije kako metodično ruši sliku „oca naroda”, „genijal| Staljina”, onoga Koji je trideset godina bio heroj svetskog komunizma. Taj izveštaj, od tada poznat kao „tajni izveštaj” naglo menja savremeni komunizam. Prvi put neki komunistički rukovodilac najvišeg ranga zvanično je priznao, mada još uvek samo komunistima, da je režim koji se domogao vlasti 1917. „skretao” u kriminal.

Brojni su razlozi rukovodili „Gospodina K”, kako su ga zvali na Za-

(Ddi treći razlog Je najose-

„Bosnoilin M PIŠI tal np?ima

padu, da sruši najveći tabu sovjetskog režima. Njegov glavni cilj Je bio da zločine komunizma pripiše samo Staljinu ı da tako ograniči i odseče zlo kako bi spasao režim. On je takođe bio vođen željom da se obračuna sa Staljinovim klanom, koji se protivio njegovim metodama rukovođenja pozivajući se na metode starog. gazde. Ti ljudi su, od leta 1957, uklonjeni sa svih funkcija. Ali prvi put od 1934. njihova „politička smrt” nije bila praćena „stvarnom smrću”. Na osnovu tog jednostavnog „detalja” zaključuje se da su motivi Hruščova bili još dublji. Izgleda da je on, nekadašnji gazda u Ukrajini u vreme najmasovnijih ubistava, neviđenih zločina, bio umoran od sve te krvi. U svojim memoarima, gde bez sumnje za sebe rezerviše dobru ulogu, piše: „Kongres će se ZavIŠIti: rezolucije će biti usvojene, forma će biti ispunjena. Ali šta? Na našoj savesti će ostati stotine hiljada streljanih.”

I onda se naglo obraća svojim partijskim drugovima:

„Sta ćemo učiniti sa uhapšenima, likvidiranim?... Mi sada znamo da su Žrtve represije bile nevine. Mi imamo neoborive dokaze da oni nisu bili narodni neprijatelji već da su to bili pošteni ljudi i žene, odani Partiji, revoluciji, lenjinizmu, izgradnji socijalizma i komunizma... Oni koji su u logorima, u zatvorima će biti oslobođeni, vratiće se kućama. Govoriće svojim IOđacima, prijateljima, drugovima, šta se dogodilo. Zato mi moramo da priznamo delgatima na Kongresu kako je Partija bila vođena tokom tih godina... Kako možemo da polažemo pravo da ne znamo šta se događalo?... Znamo da je tada u Partiji vladala represija i samovolja i mi moramo da kažemo Kongresu

četvrtak, 8. jun 5600 1 7

e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u žtaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom; pa umalo i tuče na javnom mestu – ne otvara samo proDlem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

e Stefan Kurtoa, direktor u Fancuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza je komunistička kriza. Raspad započinje raspadom Saveza komunista Jugoslavije. Neki ljudi to ne razumeju. A ne može se živeti u kući sa Ješom u ormanu. Leš smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

ono što znamo... Svakom ko je počinio nedelo u životu dođe trenutak kada mu priznanje pruži Opro-

štaj ako ne i razrešenje od greha.” Kod nekih koji su direktno učestvovali u zločinima počinjenim pod Staljinom i koji su, napredovali jer su učestvovali u eliminaciji prethodnika na položaju na kome su oni sada, pojavljuje se neka vIsta žaljenja; sigurno usiljeno žaljenje, zainteresovano, žaljenje političara, ali pak žaljenje. Morao Je neko da zaustavi krvoproliće; Hruščov je smogao hrabrost, lako se on nije ustezao da 1956. pošalje sovjetske tehkove na JI a Nastavija se

IRI 0

U arhivama pronalazimo i smešne stvari. Nađen je dosije sa svim pojedinostima o poseti Eduarda Erioa, gradonačelnika Liona i narodnog poslanika, SSSR-u. Iz tog dosijea se vidi da je sve, apsolutno sve bilo namešteno. Sve je lažno. Lažni su kolhozi

koje je posetio, sve.

Jugoslovenski pisac Danilo Kiš je za pripovetku “Mehanički lavovi” iskoristio baš tu posetu. On duhovito piše o lažnom svešteniku, lažnim | vernicima, za tu priliku uređenoj crkvi -

pivnici u Kijevu.

Neverovatno je šta su sve radili. Za dolazak Erioa u Kijev isplanirali su kuda će proći povorka automobila. Sa tih ulica su uklonili sve skitnice, besprizorne. Obojili su fasade, počistili ulice. Na putu kuda je prolazila svita postavili su lažneradni- |___ ke - zaposlene u NKVD-u, koji su vikali: • “Živeo Erio! Bravo!” Ushićen Erio traži |_ da se zaustavi automobil kako bi pozdravio sovjetske radnike. Staju. Erio se rukuje i u tom pozdravljanju se očešao o zgradu. Sve to piše u izveštaju NKVD-a i kako je na njegovom rukavu ostala sveža, neosušena boja. I primedba da se takva greška ne ponovi prilikom organizacije neke naredne posete. A Erio, vrativši se u Francusku piše knjigu o toj poseti, a sve u sla-

vu SSSR-a!

Da li su sve sovjetske arhuve otvorene za izučava

nje?

Naravno da ne. Najznačajnije arhive su još uvek nepristupačne. Arhive generalnih sekretara partije su i dalje zatvorene, posebno Staljinova. A sve je po-

STEFAN KURTOA, JEDAN OD AUTORA „CRNE KNJIGE KOMUNIZMA” (9)

Sveža hoja na nukavti

hive pruži na uvid, to je od izuzetnog značaja. Na primer, naređenje Političkog biroa za pogubljenje 27.500 Poljaka u Katinskoj šumi 5.3.1940. samo je jedna stranica u toj arhivi. Politička i istorijska diskusija o događaju u Katinskoj šumi se vodila od

1943. do 1989. I onda, odjednom, čim je jedna stra-

Stefan |I

nica iz Staljinove arhive ugledala svetlost dana - sve Je jasno. Nema više rasprava. Na ovom primeru vidimo kako deluje ta revolucija dokumenata. Kada smo dobili ovaj dokument – komunisti su prestali da raspravljaju o tom događaju, zaćutali su!

Ako naš list organizuje okrugli sto o knjc zi, da li bi ste došli u Beograd?

Naravno. Ja sam zaista na raspolaganju. Mogao bih da povedem i Bartošeka. Ja sam zainteresovan da čujem što više svedoka. Iz Sarajeva smo kolima išli za Zagreb. Iskoristili smo priliku, zaustavili smo se u Tuzli. I tu smo govorili o knjizi. Sala je bila prepuna i odmah su se javili ___ svedoci - osobe koje su bile na Golom otoku. Čuli smo direktne ispovesti: datume hapšenja, događaje, postupak na Otoku. U Francuskoj se komunizam stalno idealizovao. U istočnoj Evropi, Nemačkoj, Rusiji, ljudi ga vrlo dobro poznaju. Znaju o čemu se radi, čak iznose mnoge činjenice, kojih

nema u knjizi. Ova knjiga otkriva istoriju i sećanje

koje Je bilo praktično zabranjeno. Cak i u demo-

kratskoj Francuskoj su mi govorili: „Hvala, sada

progovorimo.”

lazilo od njega, a vrlo malo dokumenata iz fe arhive je dostupno. Ali čim se neki dokument iz te ar-

možemo da govorimo o svojim patnjama. Pedeset godina smo morali da ćutimo - najzad možemo da

Zoran M. Cuijić Krai