Данас

| 8 ef;rioE 8. |un 2000.

„lek što se rodi, ljudsko biće |e dovoljno staro da postane mrivac“ - pisao je jedan filozof. Sveprisustnost smrti, strah od nje, napori da se prevazidu užasi ništavila koje ona donosi, određuju čoveka. Umetnost, religija, ljubav, ludilo, vera i nada su proizvodi ljudskog duha kojima se brani od praznine koja teko sa one strane „modre reke“. Ovakvim rečenicama je mesto na početku teksta o sastavu 16 Horsepower |er su predominanfna

tema njihove muzike smrt i njena religiozna elaboracija.

Onaj ko može da zamisli Džefrija Li Pirsa, Gordona Gana i Nika Kejva kako pijani, posle sahrane nekog imaginarnog prijatelja, zavi{aju i urlaju u daščari prehvoreno| u krčmu izgubljenoj u zabitima predela koje se vide u Bormanovom „Oslobadanju“, uz muziku benda sastavljenog od sumanutih hilbili čudaka nalik psihofičnom starom ratniku koji propoveda Apokalipsu i Armagedon u Hjustonovom filmu „Nepomirljivi“, taj je na fragu muzike sasiava 10 Horsepower.

Cetvrti međunarodni

160 HORESPOWERH: Secret South (Glitterhouse)

ak smrti Paptla andeli, kuha lihne

Dejvid Judžin Edvards, lider ovog benda, je „rodak smrti“. Kao junak istoimene pesme Adija Endrea on voli „ljubav kad već prolazi“, voli „cjelivatfi onog koji odlazi. Detinjstvo provedeno u bigofnoj i rigidnoj nazarenskoj porodici ishodište je ovakvih predilekcija.

Debitanski album 10 Horsepowera „Sac kdoth žn' Ashes“ {1995} nafero je mnoge da

omisle da je Džefri Li Pirs vaskrsao kao apa|Sčibiaki propovednik koji u naletu religiozne sumanufosti priziva Strašni sud. Edvards |e na ovom albumu pevao kao nekadašnji pevač grupe Gun Club, dok je bend svirao kao Violent Femmes sa mnogo „moonshine“ viski|a u sebi. Drugi album „Low Estate“ |J obeležen je neodgovarajućom produkcijom Džona Pariša - kao kad bi se neki evropski sineasta sa umefničkim bagažom prihvatio snimanja vestern filma.

Mibum „Secret South“ [42'08"} je kruna karijere ovog sastava. Oslobođeni uticaja i uzora, verni originalnoj inspiraciji, relaksirano i samouvereno, Oni isporUčUjU „country noir” - bluz iz Doline senki, čija apokalipfična gotika im obezbeduje posebno mesto u feku(oj produkciji. Originalni napevi kao što su „Praying Arm Lane” i „Burning Bush”, inferpolirani sa fradicionalom „Wayfaring Stranger” i Dilanovim napevom „Nobody žCept You“, začinjeni morikoneovskom atmosferom, uvode svet sujeverja i proklefstava, vradžbina i mađija, ukletih udovica i primitivnih napasnika u popularnu muziku.

10 Horsepower se doimaju kao grupa ljudi okupljena u nekoj tajnoj pecari viskija koja, sa mnogo alkohola u krvi i straha u duši, peva iskonske pesme o smrti i uŽasu.

Zikica Simić

lutkarski festival

u Pragu

Lutkari iz preko 20 zemalja sveta okupili su se na 4. međunarodnom festivalu lutkarske umetnosti koji je se ove nedelje održava u Pragu. Ovaj festival organizuje Todor Ristić, osnivač i vlasnik jedinstvenog: Muzeja i Instituta lutkarske umetnosti koji su od Praga načinili svetski centar ove vrste umetnosti. Ristić (36) je poreklom iz Velike Plane u Srbiji, diplomirao je na Marionetskom odseku Pozorišne akademije u Pragu 1989. i posle toga se vratio u Jugoslaviju. Po izbijanju građanskog rata dolazi ponovo u Prag i tamo je zahvaljući svom umetničckom talentu ali i organizaciono-poslovnim sposobnostima napravio pravi bum u Ovoj branši. Osnovao je jedinstvene institucije, kakvih nema nigde u svetu Muzej i Institut lutkarske umetnosti, a od pre četiri godine organizuje i Među-

SAJ IO ZJIJD

GONE IN

6O ŽEĆOND

narodni festival. Lutke veoma uspešno prodaje na nekoliko mesta u centru Praga, kao i marionetske predstave koje su atrakcija za milione turista koji godišnje produ kroz „zlatni grad“ na obalama Vitave. Osnovao je i „filijale“ u nekoliko gradova Evrope, a od nedavno ima poslovnicu i u Njujorku. Pre tri godine čuveni pop-pevač Majkl Dzekson je u šetnji centrom Praga u izlogu Ristićeve prodavnice video lutku koja predstavlja njegov lik. Toliko se oduševio da je zahtevao da se odmah upozna s Ristićem što su tada zabeležili svi veliki svetski mediJi. Za učešće na 4. međunarodnom festivalu, koji se održava na četiri DOZOrOsišno-lutkarske scene, prijavilo se bilo čak 09 pozoništa iz 46 zemalja. Organizatori su izabrali 27 pozorišta koja će tokom ove nedelje izvesti 31 predstavu. Za ovu priliku ulaznice su izvanredno jevtine i koštaju za decu 20 kruna (nešto više od jedne marke), a za odrasle 50 kruna. M. Lazarević

Pir = == == e meni Omaž Astoru Pjacoli u Etnografskom muzeju:

ICON, — WM | S O OL

— w—— m aa oaza 2 mama Sai

lili

Kada je Hugo Prat pisao o tangu, naZivao ga je „vrtoglavim splinom argentinskih marginalaca“, najbrajajući njegove sastavne delove poimenice kao „mahnitost, razvrat, ljubav, igru i smrt“. Kada je, pak, pred kraj svoje pripovesti, hteo da navede najčuvenije ličnosti tango muzike, ne propuštajući dakako i Pjacolino ime, onda je on, i nehotice, ispisao. itinerer zvučnih nadražaja tinejdžera i omladine oko polovine XX veka u Buenos Ajresu, uvodeći vas tako u srž najznačajnije zvučne posledice onog desetleća (1880 - 1890) koje je stari svet definitivno zamenilo novim u Argentini onog doba, a Buenos Ajres nateralo da više nalikuje PariZu nego išta.

Tako Prat o tangu, iz pozicije autenličog očevica i generacijskog saučesnika. Danas, stotinak i nešto godina posle tanga iz Rio de la Plate, tango se čita i osluškuje i van kluba „Parda“, sa njegovim oblim anđelima za gramofonom i bezbrojnim ispijenim kuba librama. Rasplamtele strasti sa prethodnog budvanskog Grada teatra (autorski projekat Maje Popović, muzičkog kritičara i selektora muzičkog programa ovog festivala) ovih dana zapalile su i Beograd, kulminirajući nastupom u Etnograf-

Džez odsek muzičke škole u Dadovu -·

2“

__ Stanković

Lepeza slilpva· _ Godišnji koncert studenata Muzičke škole „Stanković“, džez. odseka, održan je u utorak, 6. juna, pred prepunom dvoranom „Dadova“. Mladi muzičari, podeljeni u 12 sastava različitog formata (od dua do noneta) ponudili su šaroliku i širo-

“Ku lepezu stilovairitmova koji | su naišli na (iu) :MA Mi} prisutnih. Džez |.odsek pri školi „Stanković“, | osnovan 1995.

| kao jedina ško-_

la tog tipa u ze-

milji, danas ima

40 redovnih, a ||| ukupno 80 uče- | || |

nika. „Među m profesorima su j|' __ Ivan Svager, Mi-

loš Krstić, Vla- | da # Krnetlić, · -

Branko Marković, Miroslav Karlović, Ivan Ilić i | Madam Piano, koji su posle koncerta mogli biti. ponosni na svoje pulene. Najbolji i najcelovitiji utisak ostavili su mladi pijanisti Dragan Ćalina i Veljko Vujčić, trubači Strahinja i Nemanja Banović, Dušanka Miščević, Jana Kubička i Uglješa Novaković, kontrabasist Ivan Kovačević, bubnjari Uroš Stamenković i Vlada Vesić i gitarista Ivan

Ilić, Boris Lemajić i Ivan Uzelac.

skom muzeju. Tamo je kvintet Tango Nova (prvi nastup decembra 1998. u Podgorici) posejao divlje Pjacolino se-

me, seme sentimentalno ı oprhvano naročitom melanholijom južne zemlje, u kojoj je u decembru leto, a krajolik gotovo uvek pod bestidnom tamnoputom mesečinom

Do vrška ispunjena sala Muzeja (i bukvalno) čula je izbor Pjacolinih kompozicija namenjenih kvintetu,

Tango Nova kvintet (Grad teatar Budva)

među koima su brilijantni „Michelangelo 70“, „Tangata“ i „Uskrsnuće andela“. Baršunasta međusupstanca

klavira Borisa Kraljevića, sa svim delikatnim solističim diskursima, te starinska elegancija violine Vilija Ferdinandija vrede za sve ostale. Možda

sledeći put ipak originalni bandoneon

umesto violetne harmonike iz MuzeJa, šta kažete? Zorica Kojić

Hiljadito izdanje Dragstora ozbiljne muzike

Romectić za ubilci

KULTURA

O Aranđelović

Na jučerašnjoj konierenciji za novinare u Jugokoncertu najavljen je jubilarni, hiljaditi Dragstor ozbiljne muzike Beograda 202 koji će biti obeležen koncertom u Kolarčevoj zadužbini 12. juna u 20 sati. Dela Baha (povodom obeležavanja 250 godina od smrti kompozitora), Borodina, Rahmanjinova, Babića, Sčedrina, Poper Sureva, Mocarta ı Despića izvešće naši renomirani umetnici Gudači Svetog Đorđa uz dirlgenta Petra Ivanovića i soliste Vesnu Stanković (violina), Sanju Bizjak (klavir), Snežanu Savičić (sopran), Dragana Đorđevića (violončelo), Ljubišu Jovanovića (flauta), Dejana Mladenovića (viola) + Sandru Belić (violončelo). Pokretač, autor i voditelj Dragstora ozbiljne muzike Dejan Đurović podsetio je da se ova emisija prema formuli „želje slušalaca ozbiljne muzike“ emituje od 17. novembra

„isidorijana“

Dodeljena nagrada

Najveća godišnja britanska, književna na-

ada - Orindž OČUNI 30.000 funti sterlinga)

1980. godine svakog ponedeljka, traje četiri sata, ı do sada je ispunjeno oko 15.000 muzičkih predloga ljubitelja ovakvog zvuka iz cele zemlje (najviše su tražene kompozicije Ravela, Albinonija, Geršvina i Sostakvoiča, a od naših autora - Mokranjca). U saradnji sa Jugokoncertim, Kulturnim centrom Beograda ı drugim institucijama, do danas Je realizovano i šezdeset koncerata, objavljeno sedam ploča, dve audio kasete i . Jedan CD), a iz ove emisije proizašla je ı jedna televizijska „Subotom uveče“. Dragstor ozbiljne muzike koji je veoma doprineo razvijanju muzičkog ukusa ovdašnje publike („ipak, rat sa poklonicima novokomponovane muzike nije dobi jan“) dvadesetogodišnjicu postojanja obeležiće na Jesen gala koncertom - istakao je Dejan Đurović.

M. Vukadinović

e eh e} a ni

Anđelina Džoli i Nikolas Kejdž Zvezde novog akcionog filma koji

THE NEXT BIG THING

Rupert Everet i Madona dolaze u londonski bioskop Odeon (West End) na britansku premijeru (6. juna) svog novog filma „Sledeća najbolja stvar“. Madona, inače,

trenutno Živi u Londonu i čeka bebu čiji je tata njen dečko Gaj Riči

POO CJ OVA 07 {r- 17 )|[}i

FOTOGRAFIJE: ROJTERS

- koja je namenjena ženama autorima Za TOman, dodeljena

Odlukom uredništva časopisa lsidorijana {Olga Srećković Franić, Dobroslav Smiljanić, Mirko Magarašević i On „Isidora Sekulić“, nagrada „Isidorijana koja se dodeljujue bijenalno KRO0 puta za

1997. i 1998. godinu; zbog prošlogodišnjeg bombar- |__je u utorak Lindovanja dodela će biti sredinom juna ove godine), pi-| di Grant za pala je Bojani Stojanović - Pantović za knjigu „Srpski| njen naslov ekspresionizam“ {Motica srpska) i Nenadu Teofiloviću | „When 1 Lived za knjigu „Senke i snovi“ u izdanju Geopoetike. Koko| in Modern Tije juče rečeno na susretu sa novinarima u Kolarčevoj | | mes“

zadužbini, prvim delom teorijski se rosvetljava poreklo evropskih uticaja na fenomen srpskog ekspresionizmua U poeziji, prozi i drami, a ba:slh su profumačeni individugRni dometi u razvoju srpske poezije i proze. Knjiga „Senke i snovi” daje nadahnuto originalan, visok stilski doprinos modernom osećanju svefa, Vremena i složenosti viđenja ljudske prirode u srpskoj pripovednoj prozi danas.

19,

M UV

PYYYJ (Drini LIHT Dani